Pocmilio sitan bosioče:
„Tiha roso, što ne padaš na me?”—
„Padala sam za dva jutra na te,
„Ovo sam se bila zabavila
„Gledajući čuda velikoga, 5
„Đe se vila s orlom zavadila
„Oko one zelene planine:
„Veli vila: „„Planina je moja””;
„Orle veli: „„Nije, nego moja.””
„Vila orlu krila salomila. 10
„Ljuto cmile tići orlovići,
„Cmile ljuto, jest im za nevolju;
„Ćešila ih tica lastovica:
„„Ne cmilite, tići orlovići!
„„Povešću vas u zemlju Indiju, 15
„„Đe štir konju raste do koljena,
„„Đetelina trava do ramena:
„„Otkle nikad ne zalazi sunce.””
„Po tome se tići ućešiše.”
Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga prva, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1891, str. 504-505.
