Bona Fata u bašči boluje,
pokrila se kiumašli jorganom;
po njoj pada inje od oraha,
dolazi joj miris od katmera,
od katmera i od tugišaha. 5
Bona Fata njima govorila:
— Ne padaj mi, inje od oraha!
Ne dolaz’ mi, miris od katmera,
od katmera i od tugišaha!
Voljela bih da mi dođe dragi, 10
da mi dođe i da me obiđe!
Ona misli, to niko ne čuje,
a to dragi i sluša i gleda
pa on stade tješit’ svoju dragu:
— Čuješ, Fato, čuješ moje zlato, 15
da se može bolovo bih za te,
da se može i umro bih za te!
Al’ mu Fata l’jepše odgovara:
— Čuješ, dragi, moje milovanje,
skin’ dolamu, pa lezi uza me. 20
Čini mi se, lakše bi mi bilo!
Reference
Izvor
Sait Orahovac: Sevdalinke, balade i romanse Bosne i Hercegovine. Sarajevo: "Svjetlost", 1968. (Biblioteka Kulturno naslijeđe Bosne i Hercegovine), str. 207.
