Bolan Jovo pod čador ležaše,
u sred polja u sredi Kosova,
tambura mu viš glave visaše,
od žalosti tamburi govori:
„Tamburice, moja drugarice, 5
dangubijo koj te sagradio”,
te začuka i signo popeva:
sve devojke[1] pod pendžer[2] doćoše,
a neveste u zelenu bašču,
udovice njemu do kolena; 10
stade Jovo sitno da popeva:
„Udovice, meden lubenice,
a devojke šerbetne jabuke,
a neveste podgrejana čorba,
podgrejana pa i prokisela”. 15
