Bolan Đura u goricu leži,
nikoj ne zna zašto Đura leži,
Đura leži od tri ljute rane,
samo znaje sestrica Milica,
suze roni te rane preliva, 5
ćenar troši te rane zasalja,
platno reže te rane uvija.
Tag govori bratac na sestricu:
„Boga tebe, Milice sestrice,
ne ron suze, ne gubi si oči, 10
ne troš venac, ne grubi si lice,
ne rež platno, ne mali si dara,
nego uzni srebrne iglice
te nabodi teja ljute rane
pa si projdi proz goru zelenu 15
pa beleži drvo i kamena
po belege kod men da se vrneš.”
Sestrica je brata poslušala,
uzela je srebrne iglice,
nabola je ljutice ranice 20
pa je pošla proz goru zelenu
pa beleži drvo i kamena
po belege kod njeg da se vrne.
Udarila kiša poledica
pa odlila krvave belege. 25
Devet godin Milica sestrica,
devet godin po goru odila
i ne mogla brata da si najde.
Susreću ju do dve vučetine,
pituje i’ Milica sestrica: 30
„Boga vama, do dve vučetine,
vi odite proz goru zelenu,
vi odite, daleko vidite,
vidoste li bolnoga bolnika?”
„Vidosmo ga gde ti bolan leži, 35
bolan leži da ti se ne digne,
napadomo meso da jedemo,
a on kimnu sas desnicu ruku,
poseče ni po desno ramence.”
