Bolani Dojčilo i crni Arapin

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Bolani Dojčilo i crni Arapin

0001 Crni Arap pod Solun dopade
0002 I raspenje svilena šatora,
0003 Pod Solunom zatočnika ište.
0004 Da bi njemu na megdan izišo.
0005 Ali njemu zatočnika nema
0006 U Solunu, ni okolo njega.
0007 Da bi Toma, al ga nije doma,
0008 Da bi Luka, al ga boli ruka,
0009 A Marko je pošo u djevojke,
0010 Dojčilo se jadan pobolio
0011 Od groznice, bola prokletoga.
0012 Kada vidi crni Arapine,
0013 Da ne ima sebi zatočnika,
0014 Koji bi mu na megdan izišo,
0015 Solunu je mito zaiskao:
0016 Na dan ovcu, a na noć djevojku.
0017 Vas se Solun redom izredio,
0018 Red dopade ljubi Dojčilovu.
0019 Cmili ona, suze prolijeva
0020 Nakon glave gospodara svoga.
0021 Jedna joj se suza otrgnula
0022 I Dojčilu na lišce padnula,
0023 Oprli ga kako ognja iskra.
0024 Dojčilo se oda sna prenuo
0025 I ljubi je svojoj govorio:
0026 „O Jelice, draga ljubi moja!
0027 Što me vrelom vodom prolijevaš?
0028 Ali sam ti jadan omrznuo,
0029 Ali moja nemoć dodijala?“
0030 Ali Jele gospodar reče:
0031 „O Dojčilo, dragi gospodare!
0032 Nijesi mi jadan omrznuo,
0033 Ni nemoć mi tvoja dodijala,
0034 Ja te vrelom vodom ne pol’jevam,
0035 Neg iz oči grozn’jem suzam mojim,
0036 Cmilim jadna, jer mi je nevolja.
0037 Crni Arap pod Solun dopade
0038 I raspenje svilena šatora,
0039 Pod Solunom ište zatočnika,
0040 Ko će njemu na megdan izaći?
0041 Da bi Toma, al ga nije doma,
0042 Da bi Luka, al ga boli ruka,
0043 A Marko je pošo u djevojke,
0044 A ti si se jadan pobolio.
0045 A kad vidi crni Arapine,
0046 Da ne ima sebi zatočnika,
0047 Koji bi mu na megdan izišo,
0048 Od Soluna mito zaiskao:
0049 Na dan ovcu, a na noć djevojku.
0050 Vas se Solun redom obredio,
0051 Red dopada mene, gospodare!
0052 Od danaske do tri b’jela dana.
0053 Pa ja cmilim, jer mi je nevolja,
0054 Ne znam jadna, što bih učinila
0055 Nevoljnoga od života moga?
0056 Voljela bi s’ utopit u vodu,
0057 Neg Arapu poći pod šatore.“
0058 Kad Dojčilo ljubi razumio,
0059 On je svojoj ljubi govorio:
0060 „O Jelice, draga ljubi moja!
0061 Šetaj ljubi u konjske podrume
0062 I izvodi konja najboljega,
0063 I ti pođi Tatariji romnoj
0064 U mog pobra Kovačine Rama,
0065 Da potkuje dobra konja moga,
0066 Potkuje ga pločam tatarskijem,
0067 A udari čavlim njemačkijm.“
0068 Kad Dojčila ljubi razumjela,
0069 Ode ljubi u konjske podrume,
0070 Pa izvede konja najboljega,
0071 Oselda ga seldom srebrnijem,
0072 Zauzda ga uzdom pozlaćenom,
0073 Pa se baca konju u seldace,
0074 Ona pođe Tatariji ramnoj
0075 Do dućana Kovačine Rama.
0076 Kada Ramu pred dućane dođe,
0077 To dućanu zatvorena vrata,
0078 Pa mu kuca alkom na vratima.
0079 Iz Dućana Ramo ozivlje se:
0080 „Ko mi kuca alkom na vratima?
0081 Da bi mu se o glavu razbila!“
0082 Ispred dvora Jele ozivlje se
0083 I govori Kovačini Ramu:
0084 „Nemoj kleti, Kovačina Ramo!
0085 Ja sam Jele, ljubi Dojčilova,
0086 Ja sam došla, jer mi je nevolja.“
0087 Kad je Ramo Jelu razumio,
0088 Na prozor je glavu iznosio,
0089 Pa govori Jeli Dojčilovoj:
0090 „Što si došla, Dojčilova Jele?
0091 Koja ti je velika nevolja,
0092 Da si došla moje na dućane?“
0093 Ali njemu Jele odgovara:
0094 „Ja sam došla, Kovačina Ramo!
0095 Dojčilo je tebe pozdravio,
0096 U pozdravlju tebi poručio,
0097 Da mu dobra potkuješ dorina,
0098 Potkuješ ga pločam tatarskijem
0099 A udaraš čavlim njemačkijem.
0100 Dojčilo mi negdje poći ima,
0101 Da bi mu se Bog do vratit zdravo,
0102 Platit će ti ploče i kovanje.“
0103 A kad li je Ramo razumio,
0104 On govori Jeli Dojčilovoj:
0105 „Šetaj, Jele, moje u dućane,
0106 Da ti ljubim b’jela lišca tvoga,
0107 Potkovat ću dobra konja tvoga.“
0108 A kada ga Jele razumjela,
0109 Teško se je na njeg rasrdila
0110 I ovako njemu govorila:
0111 „Zulumćare, Kovačina Ramo!
0112 Teb’ je, Ramo, do tvoje ob’jesti,
0113 A meni je do moje nevolje.
0114 Neg potkuji dobra konja moga.“
0115 Al joj opet Ramo govorio:
0116 „Šetaj, Jele, u moje dućane,
0117 Da ja ljubim b’jela lišca tvoga.“
0118 Opet Ramu Jele odgovara:
0119 „Zulumćare, Kovačina Ramo!
0120 Teb’ je, Ramo, do tvoje ob’jesti,
0121 A meni je do moje nevolje.
0122 Neg te molim, Kovačina Ramo!
0123 Potkuji mi dobra konja moga.“
0124 I trećom joj Ramo govorio:
0125 „Šetaj, Jele, u moje dućane,
0126 Da ja ljubim b’jela lišca tvoga.“
0127 A kad ga je Jele razumjela,
0128 Na njega se teško rasrdila
0129 I nazad je konjem uzvrnula.
0130 Al je zove Kovačina Ramo:
0131 „Vrat’ se amo, Dojčilova Jele!
0132 Da potkrivam dobra konja tvoga.“
0133 Muči Jele i ne ozivlje se,
0134 Muči Jele kolik da ne čuje,
0135 Jer se veće nije vratit ćela.
0136 Kada Jele b’jelu dvoru dođe,
0137 Gospodaru na odaju šeta,
0138 Sve Dojčilu po istini kaže,
0139 Kakono je Ramo pričekao.
0140 Kad Dojčilo ljubi razumio,
0141 Dojčilo se teško rasrdio,
0142 Pa ljubovci svojoj govorio:
0143 „O Jelice, draga ljubi moja!
0144 Šetaj, ljubi, na tavane gornje,
0145 I otvoraj sićana sanduka,
0146 Izvadi mi pasa svilenoga,
0147 Postisni me, draga ljubi moja!
0148 Od bedara di vitn’jeh lebara
0149 I donesi britku sablju moju,
0150 Sa majstora skorom donesenu,
0151 Još junačkom krvi nepojenu,
0152 I ostalo od boja oružje,
0153 Pa me vodi bijele pred dvore,
0154 Pomozi mi na konja uzaći.
0155 Ja ću poći Tatariji ravnoj
0156 Platit Ramu ploče i kovanje.“
0157 Kad je ljubi gospodara čula,
0158 Ona šeta na tavane gornje
0159 I otvora sićana sanduka,
0160 I uzimlje pasa svilenoga,
0161 Pa postisne svoga gospodara
0162 Od bedara do vitn’jeh lebara,
0163 Donese mu sablju okovanu,
0164 Sa majstora skorom donesenu,
0165 I ostalo od boja oružje,
0166 Pa ga vodi bijele pred dvore,
0167 Pomogne mu na konja uzaći.
0168 Dojčilo se bolan otpravio,
0169 Ode pravo Tatariji ramnoj
0170 Na dućane Kovačini Ramu.
0171 Kad Dojčilo Tatariji dođe,
0172 Kovačinu u dućanu nađe,
0173 Pa mi njega dozivati stade:
0174 „Pobratime, Kovačino Ramo!
0175 Izid’ amo pred dućane, Ramo!
0176 Da ti platim ploče i kovanje.“
0177 Kad to čuje Kovačina Ramo,
0178 Teško se je jadan prepadnuo,
0179 Bat mu pade iz ruke desnice,
0180 A iz l’jeve kl’ješta od mazije,
0181 Ne će Ramo da na dvor izađe.
0182 A kada je Dojčilo vidio,
0183 Da mu Ramo izać na dvor ne će,
0184 On u dućan poćera dorina,
0185 Pa od bedre povadio ćordu,
0186 Kovačini odas’ječe glavu.
0187 Dojčilo se natrag povratio,
0188 On ne ide b’jelu dvoru svome,
0189 Nego ide solunsko na polje
0190 Do šatora crnog Arapina.
0191 Kad ga vidi crni Arapine,
0192 Ovak je njemu govorio:
0193 „Što si došo, jedan kopilane!
0194 Što si došo do šatora moga?
0195 Al si došo sa mnom vino piti?
0196 Al si došo, da ti s’ječem glavu?“
0197 Al Arapu govori Dojčilo:
0198 „N’jesam došo, crna Arapino!
0199 N’jesam došo s tobom vino piti,
0200 Neg sam došo, crna Arapino!
0201 Da mi dođeš na megdan junački.“
0202 Kad to čuje crni Arapine,
0203 S Dojčilom se šaliti stanuo,
0204 Pa ovako Arap govorio:
0205 „Ne budali, jedan kopilane!
0206 Ali ti se živjet dodijalo,
0207 Kad si došo sa mnom megdan d’jelit?“
0208 A kada ga razumi Dojčilo,
0209 Srdito se njemu govorio:
0210 „Ne šali se, crna Arapino!
0211 Nego idi na megdan junački.“
0212 Kad to čuje crni Arapine,
0213 Pod šatorom skoči se na noge,
0214 Bojno koplje uzima u ruke,
0215 Pa Dojčilu na megdan izađe.
0216 Bojnijem se kopljim udarili
0217 I bojna su koplja izm’jenili,
0218 Polomili, u travu bacili,
0219 Jedan drugom rane ne zadali;
0220 Na britke se sablje uhitili,
0221 Dojčilu je sreća priskočila,
0222 Arapu se sablja prelomila.
0223 A Dojčilo dobar junak bio,
0224 Na Arapa konja nagonio,
0225 Zamahnuo desnicom i ćordom,
0226 Glavu srubi crnom Arapinu.
0227 Pa da vidiš bolnoga Dojčila,
0228 Sa megdana odma dvoru iđe,
0229 Pred dvorom ga jubi dočekala
0230 I pod njime konja usprimila,
0231 A Dojčilo ljubi govorio:
0232 „Teško sam se, ljubi, izmorio,
0233 Do dva vraga dok sam pogubio:
0234 Jednog vraga, Kovačinu Rama,
0235 Drugog vraga, Arapa crnoga.
0236 Ni maknuti ne mogu se s konja.
0237 Nego, ljubi, ako Boga znadeš,
0238 Nosi mene meke na dušeke,
0239 Otpaši mi pasa svilenoga,
0240 Da mi se je s dušom razd’jeliti!“
0241 A kad ga je ljubi razumjela,
0242 Uzme njega u svoje naručje
0243 Kako majka čedo od godine,
0244 Pa ga nosi u bijele dvore,
0245 Nosi Jele gospodara svoga
0246 I stavlja ga na dušeke meke,
0247 Otpaše mu pasa svilenoga.
0248 Al Dojčilo ljubi progovara:
0249 „O Jelice, draga ljubi moja!
0250 Evo ću ti bolan preminuti!
0251 Još si, ljubi, mlada i zelena,
0252 Ti se opet udomiti hoćeš.
0253 Ako bi se, Jele, udomila,
0254 Udomi se, ljubi, za boljega,
0255 Za boljega, a ne za gorega,
0256 Jer ćeš u zlu mene spominjati,
0257 A u dobru pozaboraviti.“
0258 Još bi bio s njome govorio,
0259 Ali se je s dušom rastavio.
0260 A Jelica, ljubi Dojčilova,
0261 Cmili jadna, suze prolijeva,
0262 Žali jadna gospodara svoga,
0263 Žali jadna, jer ima i koga.



Izvor[uredi]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890