Boičić Alil i Ljutica Bogdan

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Boičić Alil i Ljutica Bogdan

0001 Zakukala tica kukavica
0002 A na grobu Višnjića Jovana,
0003 U kukanju tica progovara:
0004 “O Boga ti, Višnjiću Jovane!
0005 “Je l’ ti tamo neobično, Jovo,
0006 “Žulje li te daske javorove,
0007 “Je l’ ti zemlja oteščala crna?”
0008 A izgroba nešto progovara:
0009 “O Boga mi, tico kukavico!
0010 “Nije meni neobično ’vamo,
0011 “Ne žulje me daske javorove,
0012 “Nit’ mizemlja otežala crna.
0013 “No čuli me, tico kukavico,
0014 “Oteža mi Boičić Alile;
0015 “Turčin dođe, na mejdan zaziva,
0016 “Evo ima tri bijela dana
0017 “Kako čepa groba Jovanova;
0018 “Pa se Turčin tvrdo zaklinjaše
0019 “Da će sutra u neđelju doći,
0020 “I dovesti do tri argatina,
0021 “Raskopati kosti Jovanove,
0022 “Naložiti oganj vatru živu,
0023 “Na vatru mu kosti sagoreti,
0024 “A pepeo u vjetar turiti,
0025 “Da mu nema groba ni mramora.
0026 “O čuli me, tico kukavico!
0027 “Mrtve kosti mejdan ne dijele.
0028 “Bogom sestro, tico kukavico:
0029 “Podiži se na lagana krila,
0030 “Pa odleti u rosno primorje,
0031 “Tamo imam Bogom pobratima,
0032 “Po imenu Ljuticu Bogdana,
0033 “Sve mu kaži što je i kako je,
0034 “Mrtve kosti ne d’jele mejdana,
0035 “Neka za me na mejdan iziđe,
0036 “Za njega bi Jovan i odavno.”
0037 A kad čula tica kukavica,
0038 Tica primi Bogom pobratimstvo,
0039 Pa se diže na lagana krila,
0040 I odleće pravo u primorje
0041 A na kulu Ljutice Bogadana.
0042 Poranio Ljutica Bogdane
0043 Da napoji đoga od mejdana,
0044 Tica pade na grivu đogatu,
0045 Sve kazuje Ljutici Bogdanu.
0046 Kad to začu Ljutica Bogdane,
0047 Odma sebe i đogata vrati,
0048 Pa se stade Bogdan opremati:
0049 Na se udri i srmu i zlato,
0050 A obuče pancijer košulju,
0051 Pa pripasa svijetlo oružje,
0052 Prekrsti se, usjede đogina,
0053 Pravo ide grobu Jovanovu.
0054 Ama kurva Boičić Alile,
0055 Prije Turčin bješe dolazio,
0056 I doveo do tri argatina,
0057 Naložio oganj vatru živu,
0058 Izvadio kosti Jovanove.
0059 U ta doba Ljutica Bogdane
0060 Na đogatu konju od mejdana,
0061 Pa Aliju po imenu viče:
0062 “O Alija, od kurve kopile,
0063 “Ja ću za njeg’ mejdan dijeliti.”
0064 Kad Alija ugleda Bogdana,
0065 Silan Turčin pojaha kulaša,
0066 Pa su nagle sablje povadili,
0067 Varaše se i udaraše se.
0068 A da vidiš Boičić-Alila,
0069 Manu sabljom i desnicom rukom,
0070 Turčin manu, a Bogdan dočeka,
0071 Presječe mu u ramenu ruku,
0072 Jednom udri, drugom priudara,
0073 I rusu mu odsiječe glavu,
0074 Pa natjera do tri argatina,
0075 Jovanove kosti zakopaše,
0076 Pa naloži oganj vatru živu,
0077 Te izgore Boičić-Alila,
0078 Pa mu pepo u vjetar turio,
0079 Da mu nema groba ni mramora.



Izvor[uredi]

Srpske narodne pjesme 1 - 9, skupio ih Vuk Stef. Karadžić, državno izdanje. Pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena, knjiga šesta, Beograd, 1899.