Боичић Алил и Љутица Богдан
0001 Закукала тица кукавица
0002 А на гробу Вишњића Јована,
0003 У кукању тица проговара:
0004 “О Бога ти, Вишњићу Јоване!
0005 “Је л’ ти тамо необично, Јово,
0006 “Жуље ли те даске јаворове,
0007 “Је л’ ти земља отешчала црна?”
0008 А изгроба нешто проговара:
0009 “О Бога ми, тицо кукавицо!
0010 “Није мени необично ’вамо,
0011 “Не жуље ме даске јаворове,
0012 “Нит’ миземља отежала црна.
0013 “Но чули ме, тицо кукавицо,
0014 “Отежа ми Боичић Алиле;
0015 “Турчин дође, на мејдан зазива,
0016 “Ево има три бијела дана
0017 “Како чепа гроба Јованова;
0018 “Па се Турчин тврдо заклињаше
0019 “Да ће сутра у неђељу доћи,
0020 “И довести до три аргатина,
0021 “Раскопати кости Јованове,
0022 “Наложити огањ ватру живу,
0023 “На ватру му кости сагорети,
0024 “А пепео у вјетар турити,
0025 “Да му нема гроба ни мрамора.
0026 “О чули ме, тицо кукавицо!
0027 “Мртве кости мејдан не дијеле.
0028 “Богом сестро, тицо кукавицо:
0029 “Подижи се на лагана крила,
0030 “Па одлети у росно приморје,
0031 “Тамо имам Богом побратима,
0032 “По имену Љутицу Богдана,
0033 “Све му кажи што је и како је,
0034 “Мртве кости не д’јеле мејдана,
0035 “Нека за ме на мејдан изиђе,
0036 “За њега би Јован и одавно.”
0037 А кад чула тица кукавица,
0038 Тица прими Богом побратимство,
0039 Па се диже на лагана крила,
0040 И одлеће право у приморје
0041 А на кулу Љутице Богадана.
0042 Поранио Љутица Богдане
0043 Да напоји ђога од мејдана,
0044 Тица паде на гриву ђогату,
0045 Све казује Љутици Богдану.
0046 Кад то зачу Љутица Богдане,
0047 Одма себе и ђогата врати,
0048 Па се стаде Богдан опремати:
0049 На се удри и срму и злато,
0050 А обуче панцијер кошуљу,
0051 Па припаса свијетло оружје,
0052 Прекрсти се, усједе ђогина,
0053 Право иде гробу Јованову.
0054 Ама курва Боичић Алиле,
0055 Прије Турчин бјеше долазио,
0056 И довео до три аргатина,
0057 Наложио огањ ватру живу,
0058 Извадио кости Јованове.
0059 У та доба Љутица Богдане
0060 На ђогату коњу од мејдана,
0061 Па Алију по имену виче:
0062 “О Алија, од курве копиле,
0063 “Ја ћу за њег’ мејдан дијелити.”
0064 Кад Алија угледа Богдана,
0065 Силан Турчин појаха кулаша,
0066 Па су нагле сабље повадили,
0067 Вараше се и удараше се.
0068 А да видиш Боичић-Алила,
0069 Ману сабљом и десницом руком,
0070 Турчин ману, а Богдан дочека,
0071 Пресјече му у рамену руку,
0072 Једном удри, другом приудара,
0073 И русу му одсијече главу,
0074 Па натјера до три аргатина,
0075 Јованове кости закопаше,
0076 Па наложи огањ ватру живу,
0077 Те изгоре Боичић-Алила,
0078 Па му пепо у вјетар турио,
0079 Да му нема гроба ни мрамора.
