Bože mili čuda golemoga,
a na crkvu do tri svetitelja:
sveti Petar i sveti Nikola,
svet Ilija pod nebom vojvoda,
sva trojica sitnu knjigu pišu, 5
knjigu pišu, vernu slugu zovu:
„Verni slugo siv-zelen sokole,
na[1] ti tebe ovu sitnu knjigu,
pa je turi pod to desno krilo,
kada budeš nad Prizrena grada 10
ti uzvikni tanko glasovito,
kad otvore kule Belijane
ti ćeš pasti kuli Belijani,
pravo leti silnu car Stepanu,
car će tebi ruku da ti pruži 15
te mu knjigu u skutove pusti".
Kad je soko svece saslušao
on uzima onu sitnu knjigu,
nad Prizrenom gradom bijelijem
uzvikuje tanko glasovito, 20
otvoriše kule Belijane,
tek što oni kule otvoriše
kad u kulu soko im uleti,
pravo leti ka caru Stepanu
te mu pade na to desno rame, 25
te mu pusti knjigu u skutove.
Uze knjigu srbski car Stepane,
on je čita tri bijela dana
al ne može ništa razumeti;
mislio se pa se domislio: 30
on doziva đače samouče,
pa je đaku vako govorio:
„Mili sine, đače samouče,
da pročitaš i da mi dokažeš,
od koga je i šta u njoj piše”. 35
Uze knjigu đače samouče,
uči knjigu a car ga zaklinje:
„Kaži pravo, tako bio zdravo,
nemoj krivo, tako bio živo".
Progovara đače samouče: 40
„Čuješ li me, srbski car Stepane,
ova knjiga tebi je poslata,
poslata ti od tri svetitelja:
svetog Petra i svetog Nikole,
svet Ilije pod nebom vojvode, 45
oni tri je knjigu ti poslali,
iz ruku ti carstvo oduzeli,
a Turčinu carstvo su predali,
do amina tebi carstvo nema,
ti si mlogo Bogu sagrešijo". 50
