Bodin/75
| ←Jedanajesti prizor | Bodin Pisac: Jovan Subotić DVANAJSTI PRIZOR |
Trinajesti prizor→ |
DVANAJSTI PRIZOR
Stepan za njim nose na nosilih kralja Radoslava, a za ovim Ruslan, svi idu lagano.
BODIN:
Koga mrtva donosiš Stepane!
Ništ’ ne reci ako je kraljica!
STEPAN:
Kraljica je i živa i zdrava
Već drugog ti donosim mrtvaca.
(Ljudi spuste kralja na zemlju s nosilima.)
BODIN (pristupi.)
KRALj (užasne se i trgne.)
STEPAN:
Goneći kroz šumu dušmane
Nađoh tvoga strica gde umire
I kod njega gde plače Ruslana.
Opazi nas jošte po izdalje
I mogaše u šumi uteći,
Al’ ne htede kralja ostaviti
Već se dade s mrtvim živ uhvatit'.
BODIN (gledi kralja):
Eto što je čovek na svijetu.
Čas pre mali Bog, sad grudva zemlje!
Ko zna da li za čas mali neću
I ja ovde kraj njega ležati!
(Prigne se da ga celiva.)
RUSLAN (stane između Bodina i kralja):
Dalje od njega prokleti ubijco!
Idi ljubi onaj mač pakleni
Što mu staro prosiječe telo,
A svete mu ne kasaj se ruke
Da na novo mrtav ne umire,
Ti ubijco svoga dobrotvora!
STEPAN:
Umeri se, kralju zboriš, kneže!
RUSLAN:
Kralju? Kakvom kralju? Zar se može
Kraljem zvati koji razbojničkom
Rukom krunu na glavu postavi?
To kralj nije, nego je razbojnik!
Ko na silu drugom konja uzme
Razbojnik je i tako ga zovu,
A zar nije s mnogo većim pravom
Onog istim imenom nazvati
Koji drugom zlatnu krunu otme?
Ti ga zovi kako ti je drago
A svijetu razbojnik je pravi
I tako će svi ga znati ljudi
Dok mu bude imenu spomena.
STEPAN (trgne mač i hoće da ga probode.)
BODIN (zabranjuje mu to):
Ne diraj ga, vi’š da mu je tuga
Zamutila mozak u lubanji.
RUSLAN (Stepanu):
Udri gadu hrđo i nevero!
Koliko si puta prah lizao
Pred visokim onim pokojnikom,
Nadvikivo druge pohvalama
I hvalio što valjaše kudit’:
A sad hoćeš da zapušiš usta
Koja brane svoga prijatelja
I istinu ubijci govore.
Mač mi dajte, pa mi onda kaži
Da ne stoji što sam govorio,
A ako si i sad kukavica
Kakvoga te od vajkada znadem
A ti bodi s leđa i ubijaj
Svomu ravan sluga gospodaru.
|