Bodin/74
| ←Deseti prizor | Bodin Pisac: Jovan Subotić JEDANAJSTI PRIZOR |
Dvanajesti prizor→ |
JEDANAJSTI PRIZOR
BODIN (s nekoliko momaka):
Ovde su je najposle vidili,
Ovamo me u pomoć poslaše
A tu nije ni nje ni dušmana:
(Naiđe na Kosora.)
Ko tu leži? (pozva ga) Kosore! Kosore!
(Spusti se k njemu i trgne ga malo k sebi.)
KOSOR (otvori oči i kaže rukama da se raduje što ga vidi, i da rado umire kad je kraljicu spaso pak onda prikloni glavu i umre.)
BODIN (spusti ga na tle):
Ej Kosore, moje dete drago,
Nabrzo te moram izgubiti!
To je mor’o biti zver iz gore,
Koji dete poseći mogaše.
Da ga znadem, da mi padne šaka
Meso bih mu kido sa kostiju.
(Trgne se.)
Da tu gdegod i Jakinta nije?
Koja ruka ovo ubi dete
Ni od žene uzdržat’ se neće,
A on bija uvek uz kraljicu.
(Gledi okolo.)
Koga ovo nose na nosilih?
Bože silni, da nije kraljica...
|