Bodin/21
| ←Sedmi prizor | Bodin Pisac: Jovan Subotić OSMI PRIZOR |
Deveti prizor→ |
OSMI PRIZOR
RUSLAN (polako dolazi sa strane i hoće da prođe dalje.)
TEODORA (njemu):
Što se ti tu kao mačka šukaš
Ženo s bradom junače s preslicom?
Hoćeš valjda da pokupiš reči
Koje bedna prosu udovica
Pa da nosiš i prodaš ih kralju
I tim mu se u milost uvučeš
Kad te šine da te ne prokine...
Ti što ljubiš pest koja te gruva,
Peto kolo u kraljevih kolih,
Što podeli sa oslom nasledstvo
Pa ostavi bratu jedne uši
A sve drugo za sebe zadrža.
RUSLAN (stane):
Dalje, dalje... jošt možeš grditi.
Štogod kažeš imaš puno pravo
I samo se u tom jednom varaš
Ako misliš da ti što ne primam.
TEODORA:
Zakani se samo u Rasiju
Pa ćeš punu svoju hvalu čuti,
Kako ljudi Ruslana pevaju
Da u ruci tvrdi čelik ima
A u glavi slamu izmlaćenu
Da u boju celu vojsku vredi
A u dvoru ide pred guskama
Pa mu pero ture u nozdrve
A on zine u to nebo plavo,
Pita sunce ko je od njih bolji
Ko se većma sjaje i poštuje.
RUSLAN:
Daj mi ruku da ti ju poljubim.
Jošt me niko tako ie opeva;
Dere uši, ali je istina.
TEODORA:
Ako misliš pamet promeniti
Evo ruke pa mi je poljubi;
Ali ako ostaneš kakav si
Nit’ zagledaj u bistar kladenac
Nit ’ se kazuj sinu i unuku,
Zašt’ ćeš svojim viditi očima
Da si bratu i uši oteo,
A deca će ti odmah poklati se
Da t’ ne budu nalik u starosti.
JAKINTA:
Ćuti majko, eto kralj dolazi.
Pa pomisli da smo sirotice;
Kog je molit’ ne valja srdit’ ga,
RUSLAN:
I bolje je neka se izprazni;
Težko kralju ako punu nađe.
JAKINTA:
Nemoj, kneže, za Boga dražit’ je
I kralj ima ljudsku krv u sebi
Pa jedared i on prevret’ mora
I onda smo na sav vek propale.
TEODORA:
A ti idi pa mu se pokloni.
Poljubi ga u skut i u ruku
I reci mu: ono je aždaja,
Avet, sluta, neman i nakaza;
Oddeli se i odreci me se
I izmisli i što nisi čula,
Pa nek tebe jarko sunce grije
S muževljeva zlatnoga prestola
Na kom sedi koi ga prodaje,
A na mene nek se sva izlije
Kraljevskoga srdca kiselina
I surutka mleka posisana.
|