Bog nikom dužan ne ostaje
Fala bogu, fala jedinome,
brat i sestra vrlo živuvali,
ljuba kučka, ona ne draguje,
sal se misli kako da gi omrazi.
Malo vreme Pavle zaskitaja, 5
kad je Pavle u dvore došaja,
svema milost bija je doneja,
eli sestre dva noža andžara.
Ljuba, kučka, vrlo ne draguje,
pa se misli kako da gi omrazi. 10
Kade zaspa Pavle gospodare,
pa se diže ta njegova ljuba,
pa je slegla dole u podruma,
de mu sedi ono rujno vino,
istočila do devet ardova 15
pa je ulegla dole u konjuške,
u kolan mu doru bila ubola,
pa se uspe na visoku kulu,
pa je prišla zave više glave
pa gu ukrala te nože andžare, 20
svoje dete u bešik' zaklala,
sal da omrazi brate sas sijestru,
pa odnese zavine andžare,
pa gu ostavi opet de su bile,
pa je legla opet da mi spava. 25
Kad je viće zora zazorela,
probudi se Pavle gospodare,
i on sleze dole u konjuške
da porani konja pelivana,
što da vidi, čuda golijema! 30
de mu dora u kolan uboden;
kad on sleze dole u podrume,
što da vidi, čudo po golemo!
istočeno ono rujno vino,
istočeni svi devet ardova; 35
pa se penje na visoke kule
te da vidi svoje muško čedo.
Što da vidi? Čudo po golemo!
U bešika dete je zaklano!
Pispu Pavle do Boga se čuje: 40
„Avaj, mene, do boga jednoga!
Što sam loše kome učinija,
pa je mene noćas povratija”.
Tu ripiše svi njegovi roblje,
eli ljuba, eli mila sestra, 45
eli, kaže, do tri dobre sluge,
i svi plaču, do boga se čuje,
pa govori Pavle gospodare:
„Stante, kaže, od te puste glase!
Te su pesme grube i dugačke!” 50
Svi su stali i njega pogledali,
pa oi vika one verne sluge:
„Izvadite te vaše andžare!”
Svi su sluge andžare izvadili,
svema andžari bili kako što su bili. 55
Svoje sestre ništa ne govori,
samo ona andžare povadila.
Što da vidi? Čudo golijemo:
njojni andžari mutni i krvavi!
Tad se pušta Pavle gospodare, 60
pa izvadi onu britku sablju,
dovati gu za one ruse kose
da gu odseče onu rusu glavu,
Pisnu sestra, do boga se čuje:
„Aman, brate, mene ne pogubi! 65
Nesam, žimi moja glava i tvoja,
no je ovo tvoja verna ljuba,
tebe i mene šeer učiiila,
pa sas tebe mene da omrazi”.
Jopet brat gu sestru ne veruje, 70
no on maši onu ostru sablju,
da gu odseče onu rusu glavu.
Jopet sestra brata zamolila:
„Stani, brate, nešto da ti kažem:
nesam, brate, žimi tvoja glava i moja, 75
pošto, brate, mene ne veruješ,
no veruješ tvoju vernu ljubu,
molim, brate, i ti ruku ljubim,
nemoj u dvore mene da pogubiš,
no me iznesi u polje široko, 80
i tu ima dva puta raskrsa,
i tu ima ta jela visoka,
posadi me na četiri druma,
rastrgni me na četiri strane,
premetni me na četiri grane, 85
kuj da prođe, svaki nek se čudi".
Posluša gu Pavle gospodare,
izneja gu u polje široko,
posadi gu na četiri druma,
pa izvadi onu ostru sablju. 90
Tad govori ona mila sestra:
„Stani, brate, malo na amaneća:
tvoja ljuba devet godin bolevala,
kroz koske gu trava proniknala,
kroz travu gu crvi namileli, 95
kroz travu gu muve proletele,
kroz travu gu se i zmije provukle,
pa opet duša njojzi da ne iskoči!"
Tada maši Pavle gospodare,
tade maši onu ostru sablju, 100
rastrže gu na četiri strane,
premetnu gu na četiri grane,
pa otide Pavle gospodare.
De padoše one njojne uši
sazdade se jedna bela crvka, 105
bela crkva, vrlo lekovita;
de gu pade ono njojne srce
sazdade se jedan raji boži;
de padoše one njojne oči
tu izlegoše dva bistra kladenca; 110
de padoše one bele ruke
tu iznikoše dve ruže crvene.
Kad otide Pavle gospodare,
kad otide u svoje dvorove,
jednak mu se ljuba pobolela, 115
devet godin' dana bolevala:
kroz koske gu trava proniknala,
kroz travu gu crvi zamileli,
kroz travu gu muve proletele,
i kroz travu zmije se provukle, 120
pa opet duša njojzi ne iskača.
Nema kude Pavlovica ljuba,
pa se moli Pavlu gospodaru,
da gu nosi u zavinu crkvu,
da ne bi gu zava oprostila, 125
da ne bi se s dušom raskrstila,
Pa gu uze Pavle gospodare,
pa gu nosi u zavinu crkvu.
Kad su bili blizo približali,
sama gu se vrata zatvorila, 130
sama crkva ne gu je puštila.
Nema kude Pavlovica ljuba,
pa govori Pavlu gospodaru:
„Ponesi me na bistre kladence,
da se izmijem i vodu da pijem". 135
Kad otoše kud bistre kladince,
u kladenci voda presušila,
niti pila, niti se izmila,
pa govori Pavlu gospodaru:
„Ponesi me do taj raji boži". 140
Ponese gu Pavle gospodare.
Kad su bili blizo približali,
i tu gu se vrata zatvorila.
Nema kude Pavlovica ljuba,
pa govori Pavlu gospodaru: 145
„Ponesi me kud ruže crvene
da iskidam dva cveta crvena".
Ponese gu Pavle gospodare,
iskidaše dva cveta vesela,
u ruke je cveće pocrnelo, 150
Nema kude Pavlovica ljuba,
pa mi pisnu, do boga se čuje,
pa mi moli Pavla gospodara:
„Da mi nosiš u polje široko,
a de ima ta četiri puta, 155
rastrgni me na četiri strane".
Nema kude Pavle gospodare,
pa gu nosi u polje široko,
posadi gu na četiri puta,
a tu ima ta vrba visoka, 160
rastrže gu na četiri strane,
premetnu gu na četiri grane.
De gu pade ono njojno srce,
sazdade se velika dženela;
de padoše one njojne uši 165
tu izlegoše dve krlje izgorene,
de padoše one njojne oči
sazdade se to crno jezero;
de padoše one njojne ruke
tu iznikoše dve ostre šipkinje, 170
kuj da prođe i sve da se čudi,
i šipkinje da ga zakučuju.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
