Bog nikomu dužan ne ostaje (malo drukčije)

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Bog nikomu dužan ne ostaje (malo drukčije)

0001 Dva su brata seku milovala,
0002 A dva brata, dva Jakšića mlada,
0003 Jakšić i Mitre i Jakšić Stjepane.
0004 Kako su je braća milovala,
0005 Sve joj režu dugo i široko,
0006 A ljubama i usko i kratko,
0007 Pa najposli braća sakovala
0008 Svojoj seki nože i sindžire,
0009 Sve od srebra i suvoga zlata.
0010 Ruža meće nože pod jastuke.
0011 To ne može kučka priboljeti,
0012 Kučka jedna, mlada Mitrovica,
0013 Veće traži bilja od omraze,
0014 Da omrazi braću sa sestricom.
0015 Al ne može braću omraziti,
0016 Jer Ružica njihova sestrica,
0017 Nabrala je bilja od omilja.
0018 Najposli se kučka domislila,
0019 Tere jednu veče okasnila
0020 I ukrala nože Ružičine,
0021 Pa otiđe u podrume ravne,
0022 Od podruma vrata otvorila
0023 I zaklala hrta i sokola,
0024 Pa se natrag tada povratila,
0025 Pod jastuke nože podmetnula.
0026 Kad je bilo prid zoricu ranu,
0027 Mitre viče nesretnicu ljubu:
0028 „Ustan’ gori, moja vjerna ljubo!
0029 Ter ti idi u podrume ravne,
0030 Dovedi mi hrta i sokola,
0031 Da ja idem u lov u planinu.“
0032 Usta ljuba na noge lagane,
0033 Ona iđe u podrume ravne,
0034 Od podruma vrata otvorila,
0035 Do koljena u krv ugazila.
0036 Natrag se je kučka povratila,
0037 Pa govori gospodaru Mitru:
0038 „U zo čas si seku zamilovo,
0039 Od srebra joj nože sakovao,
0040 Zaklala ti hrta i sokola.“
0041 A kad čuo to Jakšiću Mitre,
0042 Mitre iđe od noža do noža:
0043 Svačji noži sjajni i oprani,
0044 Seke Ruže modri i krvavi.
0045 Mitre zbori svojoj vjernoj ljubi:
0046 „Muči, ljubo, ne govori ništa,
0047 Nabavit ću hrta i sokola.“
0048 To je ljubi vrlo mučno bilo.
0049 Kad je opet druga noćca došla,
0050 Opet iđe u podrume ravne,
0051 Ona kolje konja najboljega.
0052 Kad svanulo i sunce granulo,
0053 Šalje ljubu Mitre u podrume,
0054 Da dovede konja najboljega,
0055 Da on iđe u lov u planinu.
0056 Šeta ljuba u dolnje podrume,
0057 Od podruma vrata otvorila,
0058 Do koljena u krv ugazila.
0059 Pa se natrag kučka povratila,
0060 Gospodaru Mitru govorila:
0061 „U zo čas si seku zamilovo,
0062 Od mila joj nože sakovao,
0063 Zaklala ti konja najboljega.“
0064 Odgovara tad Jakšiću Mitre:
0065 „Muči, ljubo, ne govori ništa!
0066 Nabavit ću hrta i sokola,
0067 Nabavit ću konja najboljega.“
0068 Kad to vide kučka Mitrovica,
0069 Da ne može sestru omraziti,
0070 Tada nove jade izmislila.
0071 Kad se tamna noćca uhvatila,
0072 Krade nože Ruži ispod glave,
0073 Pa si kolje sina jedinoga
0074 U kol’jevci od godinu dana.
0075 Kad je rana zab’jelila zora,
0076 Stade vika po bijeloj kuli,
0077 Stade vriska mlade Mitrovice.
0078 Ona leti do Jakšića Mitra:
0079 „Jakšić Mitre, mili gospodaru!
0080 Na zlo si ga seku milovao,
0081 Svoju seku, Ružicu djevojku:
0082 Zaklala ti sina jedinoga.“
0083 Usta Mitre na noge lagane.
0084 Kad ugleda sina jedinoga,
0085 Mrtvo čedo u bešici leži,
0086 Sve u krvi, žalosna mu majka!
0087 Kamen bi se tvrdac raspanuo,
0088 Kamo l’ ne bi srce u Jakšića!
0089 Planu Jakšić kano vatra živa.
0090 Pa odleti svojoj miloj seki.
0091 Jakšić Mitre seki govorio:
0092 „Boga tebi, moja mila seko!
0093 Bud mi zakla hrta i sokola,
0094 Bud mi zakla konja najboljega,
0095 Što mi zakla sina jedinoga?“
0096 Seka se je bratu zaklinjala:
0097 „N’jesam, brate, života mi moga
0098 Života mi i moga i tvoga!
0099 Ako mi se, brate, ne vjeruješ,
0100 Vodi mene putu na raskršće,
0101 Ras’jeci me na četiri strane,
0102 Objesi me o četiri grane.
0103 Ako budem ja zaklala, brate,
0104 Iz mene će crna krvca teći,
0105 Doletjet će crne vranetine.
0106 Ako l’, brate, ne budem zaklala,
0107 Iz mene će b’jelo ml’jeko teći,
0108 Doletjet će tice zlatokrile.“
0109 Al se Mitre sestri ne vjeruje,
0110 Već je uze za bijelu ruku,
0111 Odvede je putu na raskršće,
0112 Ras’ječe je na četiri strane,
0113 Objesi je o četiri grane.
0114 Ne teče joj krvca ispod vrata,
0115 Već joj teče nevinosti ml’jeko;
0116 Ne dol’jeću crne vranetine,
0117 Već dol’jeću ptice zlatokrile.
0118 Viđe bratac, da je prava seka,
0119 Pa sagradi prebijelu crkvu
0120 I sahrani sestricu Ružicu,
0121 Nadi ime „Ružičina crkva.“
0122 Suze proli, kući se povrati.
0123 Kad se Mitre kući povratio,
0124 Al se ljuba bolom razbolila,
0125 Bolovala devet godin dana.
0126 Kad je Mitru ljuba dodijala,
0127 Uze ljubu na pleća bijela,
0128 Te je daje zelenu jezeru.
0129 Al jezero primiti je ne će,
0130 Već je baca zelenoj obali.
0131 Opet Mitre uzimao ljubu,
0132 Pa je nosi u goru zelenu,
0133 Da je jedu zv’jeri iz gorice.
0134 Al ni zv’jeri ne htješe je jesti.
0135 Najposli je Mitre zakopao
0136 Svoju ljubu u zemljicu crnu.
0137 Al se tresu brda i ravnine,
0138 Jer zemljica primiti je ne će,
0139 Dokle svoje ne oplače grihe
0140 I Ružice dobije prošćenje.
0141 Tada Mitru ljuba govorila:
0142 „Nosi mene u Ružicu crkvu,
0143 Da od Ruže išćem oprošćenje.
0144 Ja sam, Mitre, vrlo sagr’ješila,
0145 Tvoju seku vrlo uvr’jedila,
0146 Sa tobom je, Mitre, zavadila,
0147 Sa životom tužnu rastavila.
0148 Zaklala sam hrta i sokola,
0149 Zaklala sam konja najboljega,
0150 Zaklala sam sina jedinoga.“
0151 Uze Mitre nesretnicu ljubu,
0152 Pak je nosi u Ružicu crkvu.
0153 Kleče ona na mala koljena,
0154 Suzno prosi od zave prošćenje:
0155 „Prosti meni, moja mila zavo,
0156 Jer sam tebe vrlo uvr’jedila,
0157 Sa tvojom te braćom zavadila
0158 I životom tvojim rastavila.“
0159 Ružičina slika progovara:
0160 „Bog nek prosti, moja nevo draga!
0161 A ja sam ti oprostila, nevo,
0162 Idi, nevo, dvoru bijelomu.“
0163 Mitrovica odma ozdravila
0164 I dvoru se odma povratila.
0165 I Mitre je njojzi oprostio.
0166 Posli toga živili su mnogo:
0167 Mitre žaleć milu svoju seku,
0168 Ljuba kajuć zavu uvr’jeđenu.



Izvor[uredi]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890