Blago cara Radovana: O ljubavi (Glava 2)

Srećom samo što je ljubav jedini slučaj gde se u nesreću srlja svojevoljno. Martirologija ljubavi je bezgranična; to su scalae demoniae, koje ljubavnicima izgledaju kraljevske stepenice, U ljubavi ne stradaju samo ljudi koji su mekog srca, nego, naprotiv, najvećma stradaju baš oni koji mesto srca unose svoju grubu sebičnost, svirepu želju da osvoje, i potrebu da despotski zavladaju. Ljudi koji u ljubav unose odveć srca, manje stradaju, jer srce sve pozlaćuje, i ne vidi ništa što nije dobro. Egoisti su u ljubavi prirodno osuđeni na muke, jer je ovde ljubav za ženu svedena na najmanju meru, a brutalna ljubav za sebe postala nepomirljiva. Nikome se ne robuje mračnije koliko samom sebi jer naša sebičnost, to je tamnica pod zemljom na kojoj nema prozora. - Stradaju u ljubavi i ljudi od velike mašte, jer ako mašta zida zlatne tvrđave na oblacima, ona otvara i crne ponore, i onde gde nema ponora. Ljubav je najčešće jedno veliko maštanje, jer smo izmislili sve vrline kod žene koju volimo, i uobrazili da su sve sreće mogućne, i zaključili da su sve prepone sitne i neznatne. Čovek koji voli sve žene, nije zaljubljen u ženskost koliko je u ženskost zaljubljen čovek koji voli jednu jedinu ženu. Da čovek odista voli postojano samo jednu jedinu ženu, potrebna je mašta koja ide u priviđenje i prelazi u ludilo. - Tako su pesnici, kao ljudi od mašte, uvek bili veliki stradalnici u ljubavi. Srećom što u ljubavi pesnici nisu i fanatici, jer nikad ne vole samo jednu lepotu, niti se zato ograničavaju na samo jednu ženu. Zato pesnik nije nikad žrtva žena kao što su mnogi drugi ljudi. Pesnikova je ljubav sveobimna, a u toj sveobimnoj ljubavi je žena samo najsavršenije umetničko delo. Najsavršenije, ali ne jedino. Zato ne-ma pesnika samoubica. Oni su se čak branili od ženske isključivosti i ljubavne tiranije često vrlo oporo i bezdušno. Ovidije i Bajron bili su najveći cinici u ljubavi. Ovidije, ljubavnik lepe Korine, savetuje: „Nemoj se ustezati da ženi sve obećaš; zaklinji se svim bogovima da uvek govoriš istinu; igraj se ženama nemilosrdno; varaj varalice!... Veći deo njih pripada perfidnoj rasi, zato pusti neka se uhvate same u svoje mreže". Bajron je bio očaran kad mu je gospođa de Stal rekla da on nema prava na ljubav, jer nema srca ni sposobnosti za lepu strast, i da je takav bio celog života. ABajron ovde dodaje: „Ja sam odista bio očaran kad sam sve ovo saznao, jer nisam o tome imao ni pojma". Žene su se uvek pesnicima krvavo svetile. Kao što divljaci najzad poubijaju svoje kraljeve, tako i žene na kraju dotuku one kojima su najpre robovale... Odista, u ljubavi su pesnici pretenciozni, oholi, teško zadovoljni, i, na kraju krajeva, vrlo dosadni. Ali su pesnici u ljubavi iskreniji nego svi drugi ljudi. Anakreon kaže: „Ako možeš da prebrojiš lišće u šumi, ili pesak u moru, onda ćeš moći prebrojati i moje ljubavi. Najpre ćeš ih nabrojati samo u Atini dvadeset, i još po vrhu petnaest. U Korintu, celu vojsku; jer u Korintu ima najviše lepih žena u celoj Ahaji. I nabrojaćeš dve hiljade u Lezbosu, u Joniji, u Kariji, i na Rodosu. Reći ćeš: zar si toliko voleo? Ali nisi još prebrojao one u Siriji, u Kanabosu i one na Kritu, gde ognjeni Eros vlada nad gradovima. I najzad, sve one u Gadesu, u Baktrijani, i u Indiji". Na drugom mestu kaže isti pesnik: „Teško je ne ljubiti, ali teško i ljubiti, a najstrašnije ljubiti uzaludno. Ni poroci, ni vrline, ni genije, ne koriste u ljubavi, nego samo zlato. Proklet bio ko ga je izmisli! Zbog njega se omrznu rođena braća i roditelji, i biju krvave bitke. A što je najgore, zbog njega stradamo svi mi koji ljubimo"... I na trećem mestu: „A sad šta mi služi moj štit. Ne mogu se njim odbraniti, pošto se moja bitka bije u meni". - Pesnik Gete je voleo Katarinetu, Frederiku, Šarlotu, Lili, Kristijanu, Ulriku, Marijanu... Sličan je slučaj sa svim pesnicima. Uostalom, to je zato što su pesnik i ljubav nerazdvojni celog života, a što nije slučaj s drugim ljudima. Ljubav je glavni izvor inspiracije i akcije pesnikove, jer je ljubav i glavni motiv njegovog života. Sve što znamo o ljubavi, znamo od pesnika. Da nije bilo pesnika, o ljubavi bi se znalo manje nego o mržnji.