Благо цара Радована: О љубави (Глава 2)

Срећом само што је љубав једини случај где се у несрећу срља својевољно. Мартирологија љубави је безгранична; то су сцалае демониае, које љубавницима изгледају краљевске степенице, У љубави не страдају само људи који су меког срца, него, напротив, највећма страдају баш они који место срца уносе своју грубу себичност, свирепу жељу да освоје, и потребу да деспотски завладају. Људи који у љубав уносе одвећ срца, мање страдају, јер срце све позлаћује, и не види ништа што није добро. Егоисти су у љубави природно осуђени на муке, јер је овде љубав за жену сведена на најмању меру, а брутална љубав за себе постала непомирљива. Никоме се не робује мрачније колико самом себи јер наша себичност, то је тамница под земљом на којој нема прозора. - Страдају у љубави и људи од велике маште, јер ако машта зида златне тврђаве на облацима, она отвара и црне поноре, и онде где нема понора. Љубав је најчешће једно велико маштање, јер смо измислили све врлине код жене коју волимо, и уобразили да су све среће могућне, и закључили да су све препоне ситне и незнатне. Човек који воли све жене, није заљубљен у женскост колико је у женскост заљубљен човек који воли једну једину жену. Да човек одиста воли постојано само једну једину жену, потребна је машта која иде у привиђење и прелази у лудило. - Тако су песници, као људи од маште, увек били велики страдалници у љубави. Срећом што у љубави песници нису и фанатици, јер никад не воле само једну лепоту, нити се зато ограничавају на само једну жену. Зато песник није никад жртва жена као што су многи други људи. Песникова је љубав свеобимна, а у тој свеобимној љубави је жена само најсавршеније уметничко дело. Најсавршеније, али не једино. Зато не-ма песника самоубица. Они су се чак бранили од женске искључивости и љубавне тираније често врло опоро и бездушно. Овидије и Бајрон били су највећи циници у љубави. Овидије, љубавник лепе Корине, саветује: „Немој се устезати да жени све обећаш; заклињи се свим боговима да увек говориш истину; играј се женама немилосрдно; варај варалице!... Већи део њих припада перфидној раси, зато пусти нека се ухвате саме у своје мреже". Бајрон је био очаран кад му је госпођа де Стал рекла да он нема права на љубав, јер нема срца ни способности за лепу страст, и да је такав био целог живота. АБајрон овде додаје: „Ја сам одиста био очаран кад сам све ово сазнао, јер нисам о томе имао ни појма". Жене су се увек песницима крваво светиле. Као што дивљаци најзад поубијају своје краљеве, тако и жене на крају дотуку оне којима су најпре робовале... Одиста, у љубави су песници претенциозни, охоли, тешко задовољни, и, на крају крајева, врло досадни. Али су песници у љубави искренији него сви други људи. Анакреон каже: „Ако можеш да пребројиш лишће у шуми, или песак у мору, онда ћеш моћи пребројати и моје љубави. Најпре ћеш их набројати само у Атини двадесет, и још по врху петнаест. У Коринту, целу војску; јер у Коринту има највише лепих жена у целој Ахаји. I набројаћеш две хиљаде у Лезбосу, у Јонији, у Карији, и на Родосу. Рећи ћеш: зар си толико волео? Али ниси још пребројао оне у Сирији, у Канабосу и оне на Криту, где огњени Ерос влада над градовима. I најзад, све оне у Гадесу, у Бактријани, и у Индији". На другом месту каже исти песник: „Тешко је не љубити, али тешко и љубити, а најстрашније љубити узалудно. Ни пороци, ни врлине, ни геније, не користе у љубави, него само злато. Проклет био ко га је измисли! Због њега се омрзну рођена браћа и родитељи, и бију крваве битке. А што је најгоре, због њега страдамо сви ми који љубимо"... I на трећем месту: „А сад шта ми служи мој штит. Не могу се њим одбранити, пошто се моја битка бије у мени". - Песник Гете је волео Катаринету, Фредерику, Шарлоту, Лили, Кристијану, Улрику, Маријану... Сличан је случај са свим песницима. Уосталом, то је зато што су песник и љубав нераздвојни целог живота, а што није случај с другим људима. Љубав је главни извор инспирације и акције песникове, јер је љубав и главни мотив његовог живота. Све што знамо о љубави, знамо од песника. Да није било песника, о љубави би се знало мање него о мржњи.