Biblija (Bakotić) : Prva Pavlova poslanica Korinćanima
| ←Rimljanima | BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić |
2. Korinćanima→ |
Glava 1.[uredi]
1 Pavle, voljom Božjom pozvani apostol Isusa Hrista i brat Sosten,
2 Crkvi Božjoj koja je u Korintu i osvećenima u Isusu Hristu, pozvanim da postanu sveti, sa svima koji prizivlju ime Gospoda našega Isusa Hrista, na svakome mestu i njihovome i našemu:
3 Milost vam i mir od Boga Oca našega i Gospoda Isusa Hrista!
4 Zahvaljujem svagda Bogu svojemu za vas, za milost Božju koja vam je udeljena u Isusu Hristu.
5 Jer vam po njemu obilova svako bogatstvo reči i poznanja,
6 pošto se Hristovo svedočanstvo temeljito utvrdi među vama,
7 tako da vam ne fali ni jedan dar milosti u očekivanju vašemu otkrivenja Gospoda našega Isusa Hrista.
8 On će vas i do samoga kraja utvrditi, da budete savršeni u dan Gospoda našega Isusa Hrista.
9 Veran je Bog koji vas pozva u zajednicu Sina svoga, Isusa Hrista, Gospoda našega.
10 Molim vas, braćo, imenom Gospoda našega Isusa Hrista, da svi vi jedno govorite i da ne budu među vama raspre, nego da budete potpuno složni u jednom duhu i u jednom osećanju.
11 Jer sam čuo za vas, braćo moja, od Hlojinih ljudi, da su nastale raspre među vama.
12 Hoću da kažem da se kod vas govori: "ja sam Pavlov", "ja sam Apolov", "ja sam Kifin", "ja sam Hristov".
13 Je li Hristos razdeljen? Je li Pavle bio za vas razapet, ili ste vi u ime Pavlovo kršteni?
14 Hvala Bogu što ja ni jednoga od vas ne krstih osim Krispa i Gaja,
15 da ne reče ko da ste vi u moje ime kršteni.
16 Krstio sam i Stefaninov dom; dalje ne znam jesam li koga drugoga krstio.
17 Hristos ne posla mene da krstim, nego da propovedam jevanđelje, i to ne premudrim rečima, da se ne bi krst Hristov upraznio.
18 Jer je reč krstova ludost onima koji propadaju, ali je ona nama, koji se spasavamo, sila Božja.
19 Jer je pisano: "Uništiću mudrost mudrih, i razumnih razum ukinuću."
20 Gde je mudri? Gde je književnik? Gde je prepirač ovoga veka? Nije li Bog pokazao da je mudrost ovoga sveta ludost?
21 Jer pošto mudrošću svojom svet ne pozna Boga u Božjoj mudrosti, bila je Božja volja da ludošću propovedanja spasi one koji veruju.
22 Judeji znake ištu a Grci traže mudrost;
23 a mi propovedamo Hrista razapeta, Judejima dakle sablazan a pagancima ludost,
24 ali onima koji su pozvani, i Judejima i Grcima, Božju silu i Božju mudrost.
25 Jer je ludost Božja mudrija od ljudi, i slabost je Božja jača od ljudi.
26 Posmatrajte, braćo, da među vama koji ste pozvani nema ni mnogo mudrih po puti, ni mnogo moćnih, ni mnogo plemenitih.
27 Ali je Bog izabrao ono što je ludo pred svetom da time zbuni mudre, a ono što je slabo pred svetom izabrao je Bog da time zbuni ono što je jako;
28 i neznatne i prezrene stvari pred svetom izabrao je Bog, pa i ono što nije ništa, da time uprazni ono što jeste nešto,
29 da se ni jadna put pred Bogom ne hvali.
30 Ali ste vi po njemu u Isusu Hristu, koji nam od Boga posta i mudrost i pravda i osvećenje i izbavljenje,
31 da, kao što je napisano, "Ko se hvali, neka se Gospodom hvali".
Glava 2.[uredi]
1 I ja, došavši k vama, braćo, ne dođoh s velikim rečima ili premudrošću da vam javljam svedočanstvo Božje.
2 Jer nisam mislio da znam što među vama, osim Isusa Hrista, i to Isusa Hrista raspetoga.
3 I ja sam bejah među vama u slabosti i u strahu i velikom drhtanju;
4 i reč moja i propovedanje moje ne temeljahu se na ubedljivim govorima mudrosti, nego na dokazivanju Duha i sile,
5 da se vera vaša ne temelji na mudrosti, nego na sili Boga.
6 Ali ono što mi propovedamo to je ipak mudrost za savršene, mada to nije mudrost ovoga veka, ni knezova ovoga veka koji propadaju.
7 Mi propovedamo mudrost Božju tajnu i sakrivenu, koju Bog odredi pre vekova za slavu našu,
8 koju ni jedan od knezova ovoga veka ne pozna; jer da su je poznali ne bi Gospoda slave razapeli.
9 Ali, - kao što je pisano -, "to su stvari koje oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođoše, a koje spremi Bog za one koji ga ljube."
10 A nama ih je Bog Duhom svojim otkrio. Jer Duh sve ispituje, pa i dubine Božje.
11 Jer ko od ljudi zna stvari čovečje, osim duha čovečjega koji je u njemu? Tako i stvari Božje niko ne zna osim Duha Božjega.
12 Ali mi ne primismo duha ovoga sveta, nego Duha koji je od Boga, da poznamo što nam je Bog milošću svojom darovao.
13 I mi o tome govorimo ne rečima ljudske mudrosti, nego naukom Duha Svetoga, i o duhovnim stvarima duhovnim jezikom govorimo.
14 Ali telesni čovek ne prima stvari koje su od Duha Božjega, jer je njemu to ludost, i on ih ne može poznati, jer one treba duhovno da se razgledaju.
15 Duhovni pak čovek sve razgleda, a njega sama niko ne razgleda.
16 Jer "Ko poznaje misao Gospodnju, da ga pouči?" Ali mi misao Hristovu imamo.
Glava 3.[uredi]
1 I ja, braćo, ne mogoh s vama govoriti kao s duhovnima, nego kao s putenima, kao s malom decom u Hristu.
2 Mlekom vas nahranih a ne jačim jelom, jer ga još ne mogaste, i ni sad još ne možete podneti,
3 jer ste još puteni. Jer kad su među vama zavisti i svađe i nesloge, niste li puteni, i ne postupate li po čoveku?
4 Jer kad govori ko: "ja sam Pavlov", a drugi "ja sam Apolov", - niste li puteni?
5 Ko je dakle Pavle, i ko li Apolo, do same sluge koje ste verovali, kako kome Gospod dade?
6 Ja posadih, Apolo zali, a Bog dade te uzraste.
7 Tako niti je onaj što koji sadi, ni onaj koji zaliva, nego Bog koji daje da raste.
8 Onaj koji sadi i onaj koji zaliva jednaki su, i svaki će primiti svoju nagradu po svome trudu.
9 Jer smo mi Božji poslenici, a vi ste Božja njiva, Božja građevina.
10 Po milosti Božjoj koja mi je dana, ja kao dobar neimar postavih temelj, a drugi zida na njemu; ali svaki neka gleda kako zida.
11 Jer temelja drugoga niko ne može postaviti osim onoga koji je postavljen, a to je Isus Hristos.
12 Ako li ko zida na tome temelju zlatom, srebrom, dragim kamenjem, drvom, senom, slamom,
13 svačije će delo izići na videlo, jer će ga dan pokazati, jer će se ono ognjem okušati, i oganj će pokazati kakvo je čije delo.
14 A ako delo koje je neko na tom temelju podigao ostane, taj će primiti nagradu,
15 a onaj kome delo izgori imaće štetu: on će se sam spasti, ali kao kroz oganj.
16 Ne znate li da ste vi hram Božji, i da Duh Božji prebiva u vama?
17 Ako ruši ko hram Božji, srušiće njega Bog, jer je hram Božji svet, a to ste vi.
18 Niko neka se ne vara: ako ko među vama misli da je mudar po ovome svetu, neka bude lud, da bi postao mudar.
19 Jer je mudrost ovoga sveta ludost pred Bogom. jer je pisano: "Hvata mudre u lukavstvu njihovu."
20 i još: "Zna Gospod pomisli mudrih, zna da su ništave."
21 Zato da niko ne zasnuje slave svoje na ljudima: jer je sve vaše,
22 bio Pavle, ili Apolo, ili Kifa, ili svet, ili život, ili smrt, ili sadašnje ili buduće stvari. Sve je vaše,
23 i vi ste Hristovi, a Hristos je Božji.
Glava 4.[uredi]
1 Tako neka nas drže ljudi kao sluge Hristove i nastojnike tajna Božjih,
2 a od nastojnika se traži da je veran.
3 Ja malo marim da mi sudite vi ili da mi sudi koji ljudski sud, a ni sam sebi ne sudim,
4 jer se ne osećam u ničemu kriv; ali zato nisam još opravdan, a onaj koji meni sudi Gospod je.
5 Zato ne sudite ništa pre vremena, dokle ne dođe Gospod, koji će izneti na svetlost što je sakriveno u tami, i objaviće namisli srca. Tada će svaki primiti od Boga hvalu koja mu pripada.
6 A ovo, braćo, primetih za sebe i za Apola vas radi, da se od nas naučite da ne idete dalje od onoga što je napisano, i da se ne nadimate zbog jednoga a protiv drugoga.
7 Jer ko tebe odlikuje? Šta li imaš što nisi primio? A ako si primio, što se hvališ, kao da nisi primio?
8 Eto ste siti, eto se obogatiste, bez nas počeste da kraljujete! O da biste u istini kraljevali, da bismo i mi s vama kraljevali!
9 Jer je Bog, čini mi se, od nas apostola napravio poslednje među ljudima, kao one koji su smrti predani, jer postadosmo čudo i svetu i anđelima i ljudima.
10 Mi smo ludi Hrista radi, a vi ste mudri u Hristu. Mi slabi, a vi jaki; vi čašćeni a mi prezreni!
11 Do ovoga časa trpimo i glad i žeđ i golotinju, i mučimo se, i potucamo se,
12 i trudimo se radeći svojim rukama. Kad nas grde, blagosiljamo; kad nas gone, trpimo;
13 kad hule na nas, smerno govorimo. Postasmo kao smetlište sveta, izmet sviju do sad.
14 Ne pišem ja ovo da vas izgrdim, nego vas opominjem kao svoju ljubljenu decu.
15 Jer i kad biste imali i deset hiljada učitelja u Hristu, ali nemate mnogo otaca. Jer vas ja u Isusu Hristu jevanđeljem rodih.
16 Molim vas, dakle, ugledajte se na mene.
17 Zato poslah k vama Timoteja, koji mi je sin ljubljeni i veran u Gospodu. On će vam kazati koji su putevi moji u Hristu, i kako ja svuda u svakoj Crkvi učim.
18 Neki se naduše, kao da ja neću doći k vama.
19 Ali ću vam doći uskoro, ako Bog da, pa ću da ispitujem ne reči nego moć onih koji su se naduli.
20 Jer kraljevstvo Božje nije u reči nego u moći.
21 Šta vi hoćete? Da dođem k vama s prutom ili s ljubavlju i duhom blagosti?
Glava 5.[uredi]
1 Mnogo se govori da je među vama nastao blud kako se ni među pagancima ne čuje. Naime da jedan od vas ima ženu oca svoga.
2 I vi se još nadimate umesto da ste žalosni, pa da se ukloni od vas onaj koji je učinio to delo.
3 Ja pak, koji i ako nisam kod vas telom, ali sam duhom s vama, već osudih, kao da sam tamo, onoga koji je takvo delo učinio.
4 U ime Gospoda našega Isusa Hrista, kad se saberete vi i moj duh sa silom Gospoda našega Isusa Hrista,
5 da se taj čovek preda sotoni na uništenje puti, da bi se duh spasao u dan Gospoda Isusa.
6 Nemate prava da se hvalite. Ne znate li da malo kvasca celo testo ukiseli?
7 Skinite stari kvasac, da budete novo testo, jer ste vi beskvasni, jer je Pasha naša, Hristos, žrtvovan za nas.
8 Zato da praznujemo ne u starome kvascu, ni u kvascu pakosti i lukavstva, nego u beskvasnom hlebu čistote i istine.
9 Pisah vam u poslanici da se ne mešate s bludnicima.
10 Ja to ne rekoh uopšte za bludnike ovoga sveta, za pohlepne ili grabljivce, ili idolopoklonike, jer biste inače morali izići iz sveta.
11 A sad, ono što vam pisah to je da se ne mešate s onim koji se naziva brat, pa postane bludnik, ili pohlepan, ili idolopoklonik, ili jezičav, ili pijanica, ili grabljivac. S takvim da i ne jedete.
12 Jer šta ja imam da sudim onima koji su napolju? Nemate li vi da sudite onima koji su unutra?
13 A onima koji su napolju sudiće Bog. Izbacite zloga iz svoje sredine.
Glava 6.[uredi]
1 Sme li koji od vas, kad ima tužbu na drugoga, ići na sud nepravednima, a ne svetima?
2 Ne znate da će sveci suditi svetu? Kad ćete dakle vi svetu suditi, jeste li nedostojni da sudite i o manjim stvarima?
3 Ne znate li da ćemo i anđelima suditi? I nećemo li tim pre suditi o stvarima ovoga sveta?
4 I vi kad imate tužbe za stvari ovoga sveta, uzimate li za sudije one koje u crkvi ne broji niko u što?
5 Na sramotu vašu govorim. Zar nema među vama ni jednoga mudra, koji može rasuditi među braćom svojom?
6 Nego se brat s bratom sudi, i to pred nevernima!
7 I to je već sramota za vas da imate tužbe među sobom. Zašto radije ne trpite neku nepravdu? Zašto radije ne pregorite štetu?
8 Nego vi sami činite nepravdu i štetu, pa još braći!
9 Ili ne znate da nepravednici neće naslediti kraljevstva Božjega? Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubočinci, ni mekušni, ni pogrdni,
10 ni lupeži, ni lakomci, ni pijanice, ni kavgadžije, ni grabljivci, neće naslediti kraljevstva Božjega.
11 I takvi bejaste neki; ali se opraste i posvetiste, i opravdaste imenom Gospoda našega Isusa Hrista i Duhom Boga našega.
12 Sve mi je slobodno, ali nije sve za korist, sve mi je slobodno, ali neću da bilo što ovlada mnome.
13 Jela su za trbuh i trbuh za jela, i Bog će i jedno i drugo uništiti. Ali telo nije za blud. Ono je za Gospoda i Gospod za telo.
14 I Bog koji Gospoda uskrse, uskrsnuće i nas silom svojom.
15 Ne znate li da su telesa vaša udi Hristovi? - Hoću li dakle uzeti ude Hristove, i od njih načiniti ude bludničke? Nipošto!
16 Ili ne znate da ko se s bludnicom sveže, jedno telo s njom postane? Jer je rečeno: "Biće njih dvoje jedna put."
17 Ali ko se Gospoda drži, jedan je duh s Gospodom.
18 Bežite od bluda! Svaki drugi greh koji čovek čini izvan tela je, ali koji blud čini, svome telu greši.
19 Ili ne znate da su telesa vaša hram Duha Svetoga koji prebiva u vama, koga imate od Boga, i da ne pripadate sebi samima?
20 Jer ste vi skupo otkupljeni. Proslavite dakle Boga u telesima svojim i u dušama svojim, jer je to sve Božje.
Glava 7.[uredi]
1 U pogledu onoga što mi pisaste, mislim da je dobro ako čoveku da se ne dodirne žene.
2 Ali radi izbegavanja bluda svaki da ima svoju ženu, i svaka žena da ima svoga muža.
3 Muž neka daje ženi ono što je dužan da joj da, a tako isto i žena mužu.
4 Žena nema vlasti nad svojim telom, nego muž, a tako isto ni muž nema vlasti nad svojim telom, nego žena.
5 Ne zabranjujte se jedno od drugoga, ako to nije po dogovoru i za neko vreme, kad postite i kada se molite; i opet da se sastanete, da vas sotona ne iskuša preko vaše neuzdržljivosti.
6 Ovo govorim u ime popustljivosti, a ne u ime zapovesti.
7 Ja bih hteo da svi ljudi budu kao ja; ali svaki ima svoj dar milosti od Boga: jedan na jedan, a drugi na drugi način.
8 Neoženjenima i udovicama velim: Dobro im je ako ostanu kao ja što sam.
9 Ali ako nisu uzdržljivi, neka se žene i udaju, jer je bolje ženiti se nego upaljivati se.
10 Oženjenima zapovedam, ne ja nego Gospod, da se žena od muža ne razdvaja,
11 (ako li je pak razdvojena, da se više ne udaje ili neka se pomiri sa svojim mužem). I muž da ne otpušta žene.
12 Ostalima govorim ja a ne Gospod: ako koji brat ima ženu koja nije vernica, i ona se privoli živeti s njim, da je ne ostavlja.
13 I žena ako ima muža koji nije vernik, i on se privoli živeti s njom, da ga ne ostavlja.
14 Jer se posveti muž koji nije vernik ženom koja je vernica, i posveti se žena koja nije vernica mužem koji je vernik; jer bi inače deca vaša bila nečista, a sad su sveta.
15 Ako li se onaj koji nije vernik razdvaja, neka se razdvoji, jer brat ili sestra u tom slučaju nisu vezani. Bog nas pozva da u miru živimo.
16 Jer šta znaš, ženo, da li ćeš ti muža spasiti? - ili šta znaš, mužu, da li ćeš ti ženu spasiti?
17 Samo kako je kome Gospod udelio onako neka živi, po pozivu što je od Boga primio. Tako ja po svim crkvama učim.
18 Je li ko pozvan kao obrezan, neka ostane obrezan; ako li je ko pozvan kao neobrezan, neka se ne obrezuje.
19 Obrezanje je ništa i neobrezanje je ništa, - nego je sve u držanju zapovesti Božjih.
20 Svaki neka ostane u onom stanju u kojem je bio kad je pozvan.
21 Jesi li bio pozvan kao rob, ne uznemiruj se za to, ali ako možeš postati slobodan, koristi se time;
22 jer ko je pozvan u Gospodu kao rob, slobodnjak je Gospodnji, a tako i ko je pozvan kao slobodan, rob je Hristov.
23 Skupo ste otkupljeni; ne postanite robovi ljudima.
24 Svaki, braćo, u stanju u kome se nalazio kad je pozvan, u onome neka ostane pred Bogom.
25 Za device nemam zapovesti Gospodnje, nego dajem savet, kao onaj koji sam dobio milost od Gospoda da budem veran.
26 Evo dakle što ja mislim da je dobro zbog teških vremena koja se približuju: dobro je čoveku tako biti.
27 Jesi li se privezao za ženu, ne traži da razrešiš tu vezu; nisi li se privezao za ženu, ne traži žene.
28 Ako si se oženio, nisi sagrešio: i devojka ako se udala, nije sagrešila; - ali će imati takovi nevolje telesne, i ja bih hteo da vas izbavim od njih.
29 Evo, što ja govorim, braćo, to je da je vreme kratko; i sad koji imaju ženu nek budu kao da je nemaju,
30 koji plaču kao da ne plaču, koji se raduju kao da se ne raduju, koji kupuju kao da nemaju,
31 i koji ovaj svet uživaju kao da ga ne uživaju - jer prolazi obličje ovoga sveta.
32 Ja bih hteo da ste bez brige. Ko je neoženjen, brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu,
33 a ko je oženjen brine se za svetsko, kako će ugoditi ženi. I opet ima i razlike između žene i device.
34 Koja je neudata brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu, da bude sveta i telom i duhom, a koja je udata brine se za svetsko, kako će ugoditi mužu.
35 Ovo govorim na korist vama samima, ne da vam podmetnem zamku, nego da vas vodim onome što je pristojno i sposobno da vas priveže da služite Gospodu bez smetnje.
36 Ako li pak ko misli da je sramota za njegovu kćer da ostane neudata i ne može drukčije biti, neka čini šta hoće, neće grešiti, neka se uda.
37 Ali koji je tvrdo rešio, ne silom, već od svoje volje, i u srcu svome odlučio da mu kćer ostane devica, dobro čini.
38 Tako i onaj koji udaje svoju kćer dobro čini, a koji ne udaje bolje čini.
39 Žena je privezana zakonom dok joj živi muž, a ako joj umre muž, slobodna je za koga hoće da se uda, samo u Gospodu.
40 Ali je blaženija ako ostane kao što jest, po mom savetu. A mislim da i ja imam Duha Božjega.
Glava 8.[uredi]
1 Što se tiče jela koje se žrtvuje idolima, znamo da svi o tome imamo poznanje. Poznanje nadima, a ljubav uzdiže.
2 Ako li ko misli da što zna, taj nije još poznao kao što treba poznati.
3 Ali ako ko ljubi Boga, Bog njega poznaje.
4 A za jela koja se žrtvuju idolima znamo da idoli nisu ništa na svetu, i da nema nego samo jedan Bog.
5 Jer ako i ima stvorenja koja se zovu bogovi, bilo na nebu ili na zemlji, ako i ima više bogova i više gospoda,
6 ipak je nama samo jedan Bog, Otac, od koga je sve i čiji smo mi, i jedan Gospod, Isus Hristos, krog koga je sve i kroz koga smo i mi.
7 Ali nema svaki to poznanje; jer neki po načinu kako još posmatraju idole, jedu žrtve kao da su idolima posvećene, i savest njihova, slaba budući, pogani se.
8 Ali nije to jelo koje nas približuje Bogu; - ako ga jedemo ne dobijamo ništa više, a ako ga ne jedemo nemamo ništa manje.
9 Svakako pazite da vaša sloboda ne bi kako postala povreda za slabe.
10 Jer ako tebe koji imaš poznanje, vidi ko u idolskom hramu gde sediš za trpezom, neće li njegova savest, slaba budući, navesti ga da jede jela žrtvovana idolima?
11 I tako će s tvog poznanja propasti slabi brat tvoj, za koga Hristos umre!
12 Grešeći tako prema braći, i vređajući njihovu slabu savest, Hristu grešite.
13 Zato ako neko jelo sablažnjava brata moga, neću nikad jesti mesa da ne sablaznim brata svoga.
Glava 9.[uredi]
1 Nisam li ja slobodan? Nisam li ja apostol? Ne videh li ja Isusa, Gospoda našega? Niste li vi moje delo u Gospodu?
2 Ako i drugima nisam apostol, ali vama jesam, jer ste vi pečat moga apostolstva u Gospodu.
3 To je obrana moja od onih koji me tuže. 4 Da li nemamo vlasti jesti i piti?
5 Da li nemamo vlasti da vodimo sa sobom sestru koja bi nam bila žena, kao što to čine i ostali apostoli i braća Gospodnja i Kifa?
6 Ili zar samo ja i Varnava da nemamo prava da ne radimo?
7 Ko služi kad u vojsci o svom trošku? Ili ko sadi vinograd, a od ploda njegova da ne jede? Ili ko pase stado, a mleka od stada da ne pije?
8 Ovo što govorim je li samo u običajima ljudi? Ne govori li to i zakon?
9Jer je u Mojsijevu zakonu napisano: "Ne meći brnjicu volu koji vrše". Brine li se Bog za volove,
10 ili ne govori li on samo radi nas? - Jest, radi nas se napisa da koji ore, treba u nadanju da ore, i koji vrše, u nadanju da će dobiti svoj deo.
11 Kad mi vama duhovna dobra sejasmo, je li to što veliko ako vam svetovna dobra požnjemo?
12 Ako drugi uživaju to pravo nad vama, a kako ne bismo mi? Ali mi to pravo ne upotrebismo, nego naprotiv sve trpimo da ne bismo nikakve smetnje učinili jevanđelju Hristovu.
13 Ne znate li da se oni koji služe u hramu, od hrama se hrane? i koji oltaru služe, s oltarom dele?
14 Tako i Gospod zapovedi onima koji jevanđelje propovedaju, da od jevanđelja žive.
15 Ali ja ne upotrebih ni jedno od tih prava. I ne pišem to da bih se na njih u svoju korist pozvao, jer bih voleo umreti nego li pustiti da mi se ta slava uzme.
16 Ako propovedam jevanđelje, nije to za mene razlog hvale, jer mi je to dužnost, i teško meni ako ne jevanđelja ne propovedam!
17 Ako dakle ovo dobre volje činim, nagradu imam, a ako li činim za nevolju, služba mi je predata.
18 Kakva je dakle nagrada moja? Da dam bez plate jevanđelje Hristovo koje propovedam, i bez upotrebljavanja svog prava propovednika jevanđelja.
19 Jer i ako sam slobodan prema svakome, svima sebe učinih robom, da ih više pridobijem.
20 S Judejima bio sam kao Judejin, da Judeje pridobijem; s onima koji su pod zakonom bio sam kao pod zakonom (i ako nisam pod zakonom), da pridobijem one koji su pod zakonom;
21 s onima koji su bez zakona bio sam kao bez zakona (i ako nisam Bogu bez zakona, kad sam pod zakonom Hristovim), da pridobijem one koji su bez zakona.
22 Sa slabima bio sam slab, da slabe pridobijem; svima sam bio sve, da kako god koga spasem.
23 A ovo sve činim za jevanđelje, da bih imao deo u njemu.
24 Ne znate li da oni što trče na trkalištu, svi trče, a jedan nagradu dobije? Tako trčite da je dobijete.
25 Svi koji se na utakmicama bore, uzdržavaju se od mnogih stvari, i oni to čine da dobiju raspadljiv venac; a mi da činimo to za venac neraspadljiv.
26 Ja dakle tako trčim, ne kao na0 nepouzdano, i tako se borim, a ne kao onaj koji vetar bije,
27 nego morim telo svoje i uzdržavam ga, da ne budem ja sam izbačen pošto sam drugima propovedao.
Glava 10.[uredi]
1 Neću, braćo, da ne znate da ocevi naši svi pod oblakom behu i svi kroz more prođoše;
2 i svi se u Mojsiju krstiše u oblaku i moru,
3 svi jedno jelo duhovno jeđoše,
4 i svi jedno piće duhovno piše, jer pijahu iz duhovne stene koja ih pratijaše, a ta stena beše Hristos.
5 Ali mnogi od njih ne bejahu po Božjoj volji, jer propadoše u pustinji.
6 To su primeri nama, da nemamo zlih želja, kao oni što ih imaše.
7 Ne postanite idolopoklonici, kao neki od njih, kao što stoji napisano: "Sedoše ljudi da jedu i da piju, pa ustaše da igraju."
8 Ne predajmo se bludu, kao neki od njih što se predaše i pade u jedan dan dvadeset i tri hiljade.
9 Ne iskušavajmo Gospoda, kao što ga neki od njih iskušavaše, i od zmija izgiboše.
10 Ne mrmljajte kao neki od njih što mrmljaše, izgiboše od pustošnika.
11 To se njima sve događaše, da bi služilo za primer, a napisa se za nauku nama, na koje su poslednja vremena došla.
12 Tako dakle ko misli da stoji, neka pazi da ne padne!
13 Drugo iskušenje ne dođe na vas osim čovečjega, a Bog koji je veran neće dopustiti da se preko snage vaše iskušate, nego će s iskušenjem spremiti i sredstva da biste mu mogli odoleti, da iziđete iz njega.
14 Zato ljubljena braćo moja, begajte od idolopoklonstva.
15 Kao pametnim ljudima vam govorim; sudite vi sami o onome što govorim.
16 Čaša blagoslova, koju blagosliljamo, nije li zajednica u krvi Hristovoj? Hleb koji lomimo nije li zajednica u telu Hristovu?
17 I kako ima samo jedan hleb, to smo mi koji smo mnogi, samo jedno telo, jer svi u jednome hlebu imamo zajednicu.
18 Gledajte Izrailjce po puti: koji jedu žrtve nisu li zajedničari s oltarom?
19 Šta dakle govorim? Da je meso žrtvovano idolima nešto ili da je idol nešto?
20 Nije: nego ja kažem da što se žrtvuje, zlim duhovima se žrtvuje, a ne Bogu, a ja neću da ste vi zajedničari sa zlim duhovima.
21 Ne možete piti čaše Gospodnje i čaše đavolske, ne možete imati zajednicu u trpezi Gospodnjoj i u trpezi đavolskoj.
22 Ili hoćemo da izazivamo gnev Gospodnji? Jesmo li mi jači od njega?
23 Sve je slobodno, ali nije sve na korist; sve je slobodno, ali sve ne ide na dobro.
24 Niko da ne gleda na svoju korist, nego svaki korist drugoga neka traži.
25 Sve što se prodaje na trgu jedite, i ništa ne ispitujte radi savesti;
26 jer je Gospodnja i zemlja i što ona sadrži.
27 Ako vas ko od nevernika pozove, i hoćete mu ići, jedite sve što se pred vas donese, i ne ispitujte ništa radi savesti.
28 Ali ako vam ko reče: Ovo je na žrtvu prineseno! -, ne jedite i radi onoga koji vas na to opominje i radi savesti.
29 Ne govorim za vašu savest, nego za savest drugoga, jer zašto da mojoj slobodi sudi tuđa savest?
30 Ako ja jedem, hvalu dajući, zašto da me kore za ono radi čega ja hvalu dajem?
31 Ako dakle jedete, ako pijete, ili ako što drugo činite, sve na slavu Božju činite.
32 Pazite da ne budete na sablazan ni Judejima, ni Grcima, ni crkvi Božjoj,
33 kao što i ja u svačemu nastojim da ugađam svima, ne tražeći svoje koristi, nego korist mnogih, da se spasu.
Glava 11.[uredi]
1 Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista.
2 Hvalim vas pak, braćo, što se u svačemu mene sećate, i što držite uputstva moja kao što sam vam ih predao.
3 Ali hoću da znate da je svakom čoveku poglavar Hristos; a čovek je poglavar ženi, a Bog je poglavar Hristu.
4 Svaki čovek koji se s pokrivenom glavom moli ili prorokuje, sramoti poglavara svoga;
5 i svaka žena koja se gologlava moli Bogu ili prorokuje, sramoti poglavara svoga, kao da je obrijana.
6 Ako se dakle ne pokriva žena, neka se striže; ako li je sramotno ženi strići se ili brijati se, neka se pokriva.
7 Ali čovek da ne pokriva glave, jer je obličje i slava Božja, a žena je slava muževljeva.
8 Jer nije čovek od žene, nego je žena od čoveka;
9 jer čovek nije stvoren radi žene, nego žena radi čoveka.
10 Zato žena, radi anđela, treba da ima na svojoj glavi znak vlasti od koje ona zavisi.
11 Ali niti je čovek bez žene, niti žena bez čoveka u Gospodu.
12 Jer kako je žena stvorena od čoveka, tako je čovek izvađen iz žene, a sve je od Boga.
13 Sami među sobom sudite je li lepo da se žena gologlava moli Bogu.
14 Ne uči li vas i sama priroda da je čoveku sramota ako gaji dugačku kosu,
15 a ženi da je dika ako gaji dugačku kosu, jer joj je kosa dana umesto koprene?
16 Ako li ko hoće da se prepire, mi takvoga običaja nemamo, niti ga imaju crkve Božje.
17 Ali dok ovo napominjem, ne mogu hvaliti što se sabirate ne da postanete bolji, nego da postanete gori.
18 Prvo dakle kad se sabirate, čujem da postoje raspre među vama, i nešto od toga verujem,
19 jer treba da među vama ima i raznomišljenosti, da se oni koji su priznati poznaju među vama kao takvi.
20 Ali kad se skupite, nije to za to da se jede večera Gospodnja,
21 jer kad se sedne za trpezu svaki uzima svoje jelo, i jedan gladuje a drugi je pijan.
22 Zar nemate kuća da u njima jedete i pijete? Ili ne marite za Crkvu Božju, te vređate one koji oskudevaju? Šta ću vam reći? Hoću li vas pohvaliti za to? U tome vas ja ne hvalim.
23 Jer ja primih od Gospoda što vam i predadoh; a to je da Gospod Isus one noći kad bi predan uze hleb,
24 i davši hvalu, prelomi i reče: "Uzmite, jedite, ovo je telo moje, koje se za vas predaje; ovo činite meni za spomen."
25 Tako uze i čašu, po večeri, govoreći: "Ova je čaša novi savez u mojoj krvi; ovo činite, kad god pijete, meni za spomen."
26 Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju objavljujete, dokle on ne dođe.
27 Zato koji nedostojno jede ovaj hleb ili pije čašu Gospodnju, kriv je telu i krvi Gospodnjoj.
28 Svaki dakle da ispituje sebe pa onda od hleba da jede i od čaše da pije.
29 Jer ko ne prepoznajući tela Gospodnjega, jede i pije, osudu sebi jede i pije.
30 Zato su među vama mnogi slabi i bolesni i mnogi su već mrtvi.
31 Kad bismo sami sebi sudili, ne bi se nama sudilo.
32 Ali kad se nama sudi, kažnjava nas Gospod da ne bismo zajedno sa svetom osuđeni bili.
33 Zato, braćo moja, kad se sastajete da jedete, iščekujte jedan drugoga.
34 Ako li je ko gladan, neka jede kod svoje kuće, da se ne sastajete tako da osudu protiv sebe izazovete. Ostalo urediću kad dođem.
Glava 12.[uredi]
1 Što se pak duhovnih darova tiče neću, braćo, da ostanete neupućeni.
2 Vi znate da kad ste bili paganci prilazili ste k idolima bezglasnim, kako vas drugi vođahu.
3 Zato vam dajem na znanje da niko ko Duhom Božjim govori neće reći: Anatema na Isusa!; i niko ne može reći: Isus je Gospod!, ako to nije po Duhu Svetome.
4 Darovi su različiti, ali je Duh jedan.
5 I različita su zvanja, ali je jedan Gospod.
6 I različna su dela, ali je jedan Bog koji čini sve u svemu.
7 A u svakome se pojavljuje Duh na korist sviju,
8 jer jednome se daje duhom reč mudrosti, drugome reč razumna po istome Duhu,
9 drugome vera, tim istim Duhom, drugome dar isceljivanja, po tom istom Duhu,
10 drugome da čini čudesa, drugome proroštvo, drugome da razlikuje duhove, drugome različni jezici, drugome da tumači jezike.
11 A sve to čini jedan i isti Duh, razdeljujući po svojoj volji svakome kako hoće.
12 Jer kao što je telo jedno, a ima mnoge ude, i svi udi jednoga tela, i ako su mnogi, jedno su telo, - tako je i sa Hristom.
13 Jer jednim Duhom se mi svi krstismo u jedno telo, bili Judeji ili Grci, robovi ili slobodni, i svi se jednim Duhom napojismo.
14 Telo nije jedan ud, nego mnogi.
15 Ako reče noga: "Ja nisam ruka i nisam od tela", - da li zato nije od tela?
16 I ako reče uho: "Ja nisam oko i nisam od tela", - da li zato nije od tela? Kad bi sve telo bilo oko, gde bi bio sluh?
17 Kad bi sve bilo sluh, gde bi bio miris?
18 Ali Bog rasporedi sve ude u telu kako je on hteo.
19 Kad bi svi udi bili jedan ud, gde bi bilo telo?
20 Sad su dakle mnogi udi a jedno telo.
21 Ali oko ne može reći ruci: "Ne trebaš mi", ili opet glava nogama: "Ne trebate mi".
22 Nego još koji se udi tela čine da su najslabiji, najpotrebniji su.
23 I koji nam se čine da su najmanje časni na telu, na one udaramo najveću čast. Tako naši manje časni udi najveću čast imaju,
24 a časni udi to ne trebaju. Bog složi telo tako da dade najveću čast čemu nedostajaše časti,
25 da ne bude raspre u telu, nego da se udi jednako brinu jedan za drugoga;
26 i ako trpi jedan ud, s njim trpe svi udovi, a ako li je jedan ud čašćen, s njim se raduju svi udi.
27 A vi ste telo Hristovo, i svaki je od vas ud celine.
28 I Bog postavi u crkvi prvo apostole, drugo proroke, treće učitelje, zatim one koji imaju dar da čine čudesa, pa onda one koji imaju dar isceljivanja, pomaganja, upravljanja, govorenja raznih jezika.
29 Jesu li svi apostoli? Jesu li svi proroci? Jesu li svi učitelji? Imaju li svi dar da čine čudesa?
30 Imaju li svi dar isceljivanja? Govore li svi razne jezike? Tumače li ih svi?
31 Starajte se, dakle, za veće darove! A pokazaću vam i još bolji put.
Glava 13.[uredi]
1 Kada bih jezicima ljudi i anđela govorio, a ljubavi ne bi imao, bio bih kao medenica koja zveči ili cimbal koji ječi.
2 Kad bih imao i dar proricanja, i znanje svih tajni, i celo poznanje, i kad bih imao i svu veru, da bih i gore mogao da premeštam, a ljubavi ne imao, bio bih ništa.
3 I kad bih razdao sve imanje svoje da siromahe nahranim, i predao telo svoje da se sažeže, a ljubavi ne imao, ništa mi sve to ne bi pomoglo.
4 Ljubav je strpljiva, puna dobrote; ljubav nije zavidljiva, ljubav se ne uznosi, ne nadima se;
5 ne čini što ne valja, nije koristoljubiva, ne razdražuje se, nije zloslutna;
6 ne raduje se nepravdi, a raduje se istini;
7 sve podnosi, uvek veruje, svaku nadu čuva, sve snosi.
8 Ljubav nikada ne gine, a proroštva će svršiti, i jezici će prestati; i poznanje će se iscrpsti.
9 Jer je naše poznanje samo delimično i naše je prorokovanje samo delimično,
10 ali kad dođe ono što je savršeno, nestaće ono što je nepotpuno.
11 Kad bejah dete, kao dete govorah, kao dete mišljah, kao dete prosuđivah, a kad postadoh čovek nestade ono što je bilo detinje.
12 Mi sad gledamo kao pomoću ogledala u zagonetku, a onda ćemo licem u lice. Sad poznajem samo nešto, a onda ću poznati kao i sam što sam bio poznat.
13 Sad dakle ostaje ovo troje: vera, nada, ljubav, ali je ljubav najveća među njima.
Glava 14.[uredi]
Tražite ljubav. Težite i za duhovnim darovima, a osobito za proricanjem.
2 Jer koji (stranim)[1] jezikom govori, ne govori ljudima nego Bogu; jer ga niko ne razume, i to on duhom tajne govori;
3 a koji prorokuje govori ljudima, utvrđuje ih, bodri ih i teši.
4 Jer koji govori (stranim) jezikom sebe uzdiže, a koji prorokuje Crkvu uzdiže.
5 Ja bih hteo da vi svi govorite jezike, ali još više da prorokujete, jer je veći onaj koji prorokuje nego onaj koji govori jezike, osim ako ovaj ne tumači, tako da se Crkva uzdigne.
6 A sad, braćo, kad bih ja došao k vama jezike govoreći, kakvu bih korist učinio ako vam ne govorim po otkrivenju ili po poznanju, ili po proroštvu, ili po nauci?
7 Ako stvari bezdušne, koje daju neki glas kao frula ili harfa, ne daju različne glasove, kako će se razumeti šta se svira na fruli, ili šta na harfi?
8 A ako truba da nejasan glas, ko će se spremiti na boj?
9 Tako i vi ako jezikom ne izrečete reč razumljivu, kako će se razumeti šta govorite? Jer ćete govoriti u vetar.
10 Koliko god na svetu ima različnih jezika, ni jedan nije bez glasova.
11 Ako dakle ne znam vrednost glasa, biću tuđ onome kome govorim, i onaj koji mi govori biće meni tuđ.
12 Tako i vi, koji za duhovnim darovima težite, nastojte da se njima obogatite na uzdizanje Crkve.
13 Zato koji (stranim) jezikom govori, neka se moli Bogu da dobije dar tumačenja.
14 Jer ako se (stranim) jezikom molim Bogu, moj se duh moli, ali um moj ostaje besplodan.
15 Što dakle da se radi? - Moliću se duhom ali moliću se i umom: pevaću duhom ali pevaću i umom.
16 Inače ako hvalu daješ duhom, kako će prost slušalac reći "amin", po tvom davanju hvale, kad ne zna šta govoriš?
17 Ti vršiš, istina, dobru službu hvale, ali se drugi sa njom ne koristi.
18 Hvala Bogu mome što govorim jezike većma od sviju vas;
19 ali u Crkvi volim pet razumljivih reči umom svojim reći, da se i drugi nauče, nego deset hiljada reči jezikom.
20 Braćo! ne budite deca u prosuđivanju nego u lukavstvu budite deca, a u prosuđivanju budite zreli ljudi.
21 U zakonu piše: "Preko ljudi drugog jezika, preko tuđinskih usana govoriću ovome narodu, i ni tako neće me slušati, govori Gospod".
22 Zato su jezici znak ne za one koji veruju, nego za one koji ne veruju, a proroštvo je znak ne za one koji ne veruju, nego za one koji veruju.
23 Ako dakle na jednom saboru cele Crkve svi govore jezicima, i dođu prosti ljudi ili nevernici, neće li oni reći da ste ludi?
24 Ali ako svi prorokuju i dođe kakav nevernik ili kakav prost čovek, biće uveren od sviju i ocenjen od sviju,
25 i tajne će se srca njegova otkriti, i on, padnuvši na lice svoje, pokloniće se Bogu i proglasiće da je u istini Bog s vama.
26 Šta će se dakle činiti, braćo? - Kad se sabirate, i svaki od vas ima ili pesmu ili nauku, ili jezik, ili otkrivenje, ili tumačenje, neka sve to bude na uzdizanje.
27 Ako ima ko koji govori (stranim) jezikom, nek to čine dvojica ili najviše trojica, i to po redu, a jedan da tumači.
28 Ako li ne bude nikoga da tumači, neka ćute u Crkvi, i sebi neka govore i Bogu.
29 A proroci dva ili tri neka govore, a drugi nek rasuđuju.
30 Ako li se otkriva što nekome koji sedi, prvi neka ućuti.
31 Jer možete svi jedan po jedan prorokovati, - da se svi nauče, i svi da se teše.
32 Duhovi proročki pokoravaju se prorocima;
33 jer Bog nije Bog zabune, nego mira.
34 Žene vaše, - kao i u svim Crkvama svetih, - da ćute u zboru, jer se njima ne dopušta da tu govore, nego treba da su pokorne, kao što to i zakon kaže.
35 Ako li hoće čemu da se nauče, kod kuće muževe svoje neka pitaju, jer se ženi ne pristoji da govori u Crkvi.
36 Da li od vas reč Božja iziđe? -, ili samim vama dođe?
37 Ako neko misli da je prorok, ili da je nadahnut, neka razume da ono što vam pišem, to su Gospodnje zapovesti.
38 Ako li ko to ne zna, neka ne zna.
39 Tako, braćo moja, starajte se za proricanje i ne zabranjujte govoriti jezicima.
40 Ali sve neka se uradi pristojno i uredno.
Glava 15.[uredi]
1 Napominjem vam, braćo, jevanđelje koje vam objavih, koje i primiste, u kome stojite,
2 kojim se i spasavate, ako ga držite kako vam ga objavih, jer biste inače uzalud verovali.
3 Predadoh vam najpre kako i sam primih, da Hristos umre za grehe naše, po Pismu,
4 i da bi ukopan i da uskrsnu treći dan, po Pismu,
5 i da se pojavi Kifi, a zatim dvanaestorici.
6 Posle se pojavi jedanput pred više od pet stotina braće, od kojih su mnogi još i sad živi, a neki pomreše.
7 Zatim se pojavi Jakovu, pa onda svima apostolima.
8 A posle sviju njih pojavi se i meni, kao kakvom nedonoščetu,
9 jer sam ja najmanji među apostolima, koji nisam dostojan nazvati se apostol, jer gonih Crkvu Božju.
10 Ali po milosti Božjoj jesam što jesam, i milost njegova što je u meni ne bi uzaludna, nego se potrudih više od sviju njih, ali ne baš ja, nego milost Božja koja je sa mnom.
11 Bio dakle ja ili oni, to mi propovedamo i to vi verovaste.
12 A ako se propoveda da Hristos uskrsnu iz mrtvih, kako govore neki među vama da nema uskrsenja mrtvih?
13 Ako nema uskrsenja mrtvih, to ni Hristos ne uskrsnu;
14 i ako Hristos ne uskrsnu, uzalud dakle propovedanje naše, a uzalud i vera vaša.
15 I nalazimo se pred Bogom i kao lažni svedoci, što protiv Boga svedočimo da uskrsnu Hrista, koga ne uskrsnu, kad mrtvi ne uskrsavaju.
16 Jer ako mrtvi ne uskrsavaju, to ni Hristos ne uskrsnu.
17 Ako Hristos ne uskrsnu, uzalud vera vaša i vi ste još u gresima svojim.
18 I zato i oni koji pomreše u Hristu, propadoše.
19 A ako se samo u ovom životu uzdamo u Hrista, najnesrećniji smo od sviju ljudi.
20 Ali Hristos već uskrsnu iz mrtvih, i bi prvenac od onih koji umreše.
21 Jer kao što po čoveku dođe smrt, po čoveku dođe i uskrsenje mrtvih.
22 I kako po Adamu svi umiru, tako će po Hristu svi oživeti,
23 ali svaki u svome redu: prvenac Hristos, a zatim oni koji pripadaju Hristu, o njegovu dolasku.
24 Onda će doći kraj, kad preda kraljevstvo onome koji je Bog i otac, pošto ukine svako poglavarstvo i svaku vlast i silu.
25 Jer on treba da kraljuje dokle ne položi sve neprijatelje pod noge njegove.
26 A poslednji neprijatelj koji će se uništiti to će biti smrt.
27 Jer je sve pokorno pod noge njegove. Ali kad veli da je sve njemu pokoreno, pokazuje se da je to osim onoga koji mu pokori sve.
28 A kad mu sve pokori, onda će se i sam Sin pokoriti onome koji mu sve pokori, da Bog bude sve u svima.
29 Šta bi inače činili oni koji se krste radi mrtvih? Ako mrtvi nikako ne uskrsavaju, što se krštavaju radi njih?
30 I mi zašto smo svaki čas u opasnosti?
31 Svaki sam dan smrti izložen, tako mi, braćo, vaše slave, kojom se dičim u Isusu Hristu, Gospodu našemu.
32 Jer ako sam se za ljudske stvari borio sa zverovima u Efesu, kakva mi je korist od toga? Ako mrtvi ne uskrsavaju, "jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti!"
33 Ne varajte se! Zla društva kvare dobre običaje.
34 Otreznite se kao što treba, i ne grešite, jer neki ne znaju za Boga. Na sramotu vašu vam to kažem!
35 Ali će reći ko: Kako će uskrsnuti mrtvi? i u kakvom će telu doći?
36 Bezumniče! ono što seješ ne oživljuje ako ne umre.
37 I što seješ, ne seješ telo koje će biti, nego golo zrno, bilo pšenično ili drugo kakvo,
38 a Bog mu daje telo kako je odredio, i svakom semenu telo koje mu priliči.
39 Nije svaka put jednaka put, nego je druga put čovečja a druga četvoronožnih životinja, i druga ptičja, i druga riblja.
40 I ima telesa nebeskih i telesa zemaljskih, ali je drugi sjaj nebeskih, a drugi zemaljskih.
41 Drugi je sjaj sunca, a drugi je sjaj meseca, i drugi je sjaj zvezda; a i zvezda se od zvezde u sjaju svome razlikuje.
42 Tako i uskrsenje mrtvih: Seje se telo raspadljivo i ono uskrsava neraspadljivo.
43 Seje se prosto i uskrsava slavno; seje se nejako i uskrsava silno;
44 seje se telo puteno, i uskrsava telo duhovno. Ako ima telo puteno ima i telo duhovno.
45 Zato je pisano: "Prvi čovek, Adam, postade duša živa". Poslednji Adam postaje duh koji oživljuje.
46 Ali ono što je duhovno nije pravo, nego je prvo puteno, a duhovno posle dolazi.
47 Prvi je čovek od zemlje, zemaljski; drugi je čovek nebeski.
48 Kakav je zemaljski takvi su i zemaljski, i kakav je nebeski takvi su i nebeski.
49 I kako nosimo obličje zemaljskoga tako ćemo nositi i obličje nebeskoga.
50 A ovo što govorim, braćo, to je da put i krv ne mogu naslediti kraljevstva Božjega, niti raspadljivost neraspadljivosti nasleđuje.
51 Evo vam kazujem tajnu: Nećemo celi umreti, ali ćemo se celi pretvoriti,
52 u jedanput, u trenuću oka, na poslednji znak trube. Zatrubiće truba i mrtvi će uskrsnuti neraspadljivi, i mi ćemo se preobraziti.
53 Jer ovo telo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo telo smrtno da se obuče u besmrtnost.
54 I kad se ovo telo raspadljivo obuče u neraspadljivost, i ovo telo smrtno obuče u bssmrtnost, onda će se ispuniti opa reč što je napisana: "Pobeda je smrt progutala.
55 Gde je, smrti pobeda tvoja, gde je, smrti, žalac tvoj?"
56 A žalac je smrti greh. I sila je greha zakon.
57 Ali Bogu hvala, koji nam dade pobedu po Gospodu našemu Isusu Hristu.
58 Zato, braćo moja ljubljena, budite čvrsti i nepokolebljivi, napredujući jednako u delu Gospodnjemu, znajući da trud vaš neće biti uzaludan u Gospodu.
Glava 16.[uredi]
1 Što se tiče priloga koji se kupe za svete, kao što naredih Crkvama Galatijskim, onako i vi činite.
2 Svaki prvi dan nedelje neka svaki od vas ostavlja kod sebe i skuplja koliko može, da se ne čeka na moj dolazak za zbiranje poklona.
3 A kad dođem, koje vi potvrdite, one ću s pismima poslati u Jerusalim, neka odnesu vašu pomoć.
4 A ako bude vredno da i ja idem, poći će sa mnom.
5 K vama ću doći kad prođem Makedoniju, jer ću proći kroz Makedoniju.
6 A kod vas može biti da ću se zabaviti, ili i zimovati, pa da me vi pratite kud pođem.
7 Sad vas u prolasku neću videti, a nadam se neko vreme ostati kod vas, ako Gospod dopusti.
8 A u Efesu ću ostati do Pedesetnice[2].
9 Jer mi se otvoriše velika i za uspeh pristupačna vrata, a protivnika ima mnogo.
10 Ako dođe Timotej, gledajte da bude obezbeđen kod vas, jer on radi delo Gospodnje kao i ja.
11 Da ga niko, dakle, ne prezre, nego ga ispratite s mirom, da dođe k meni, jer ga čekam s braćom.
12 Što se tiče brata Apolona, vruće sam ga molio da pođe k vama s braćom, ali on nikako ne htede sada poći. Doći će kad mu se pruži prilika.
13 Bdite, budite čvrsti u veri, muški se držite, utvrđujte se!
14 Sve što radite neka bude u ljubavi!
15 Molim vas pak, braćo, vi znate da je dom Stefaninov prvina od Ahaje, i da se odredi na služenje svetima.
16 Budite dakle susretljivi prema takvima, i prema svakome koji pomaže i trudi se na ovom delu.
17 Obradovah se dolasku Stefaninu i Fortunatovu i Ahajikovu; oni mi naknadiše vašu otsutnost,
18 jer umiriše duh moj i vaš. Naučite se dakle da cenite takve ljude.
19 Pozdravljaju vas Crkve Azijske. Pozdravljaju vas u Gospodu mnogo Akila i Priskila, s domaćom svojom Crkvom.
20 Pozdravljaju vas sva braća. Pozdravite jedan drugoga celivom svetim.
21 Pozdravljam vas ja Pavle svojom rukom.
22 Ako ko ne ljubi Gospoda Isusa Hrista da bude proklet! Maran ata[3].
23 Milost Gospoda našega Isusa Hrista s vama!
24 Ljubav je moja sa svima vama u Isusu Hristu.