Biblija (Bakotić) : Ponovljeni zakoni

←Brojevi

BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić

Isus Navin→

Glava 1.

1 Evo reči koje Mojsije govori svemu Izrailju ispred Jordana, u pustinji, u ravnici, prema Sufu, između Farana, Tofola, Lovona, Asirota i Dizava.

2 Iz Horiva,putem preko gore Sira, do Kadis-Varne ima jedanaest dana hoda

3 U četrdesetoj godini a u prvi dan jedanaestoga meseca, Mojsije govori sinovima Izrailjevima prema svemu onome što mu Gospod beše zapovedio da im reče.

4 To bi pošto on pobi Siona, kralja Amorejskoga, koji nastavaše u Esevonu, i Oga, kralja Vasanskoga, koji nastavaše u Astarotu i u Edrainu.

5 Preko Jordana, u zemlji Moavskoj poče Mojsije kazivati ovaj zakon, i reče:

6 Gospod, Bog naš, govori nam na Horivu i reče: Dosta ste bili na ovoj gori.

7 Obrnite se i krenite se; idite ka gori Amorejskoj i u svu okolinu njezinu, u ravnice, u brda, u doline, na jug, na obalu morsku, u zemlju Hanansku i na Livan, i do velike reke, do reke Eufrata.

8 Eto stavio sam tu zemlju pred vas; idite i uzmite zemlju za koju se Gospod zakle ocevima vašim, Avraamu, Isaku i Jakovu, da će je dati njima i potomstvu njihovom nakon njih.

9 Ja vam tada rekoh: Ne mogu ja sam da vas nosim.

10 Gospod, Bog vaš, umnožio vas je i vi ste danas tako brojni kao i zvezde na nebu.

11 Gospod, Bog otaca vaših, da vas umnoži još hiljadu puta više i da vas blagoslovi kao što vam je obećao!

12 Kako bih ja sam nosio muke vaše, bremena vaša i raspre vaše?

13 Uzmite iz plemena svojih ljude mudre, pametne i poznate, i ja ću vam ih postaviti za starešine.

14 Vi mi odgovoriste i rekoste: Dobro je što predlažeš da se učini.

15 Ja uzeh tada starešine od plemena vaših, ljude mudre i poznate, i postavih ih za tisućnike, za stotinare, pedesetare i desetare, i za upravitelje po plemenima vašim.

16 Ja dadoh onda sudijama vašim ovu zapovest. Saslušavajte braću svoju i sudite po pravdi raspre svakoga od njih sa bratom njegovim ili sa strancem.

17 Nemojte imati ličnih obzira na sudu, saslušajte i maloga i velikoga, ne bojte se nikoga, jer Bog pravdu deli. A kad imate raspru koja bi vam bila teška iznesite je preda me, da je čujem.

18 Tako vam ja onda propisah sve što ste imali da činite.

19 Krenusmo se iz Horiva i pređosmo svu ovu pustinju, veliku i strašnu, koju videste; pođosmo ka gori Amorejskoj, kao što nam zapovedi Gospod, Bog naš, i stigosmo do Kadis-Varne.

20 Tada vam rekoh: Dođoste do gore Amorejske, koju nam daje Gospod, Bog naš.

21 Gle, Gospod, Bog tvoj, stavll tu zemlju preda te; idi, uzmi je, kao što ti reče Gospod, Bog otaca tvojih; ne boj se i ne plaši se.

22 Vi svi dođoste k meni i rekoste: Da pošljemo ljude pred sobom da uhode zemlju i da nam jave za put kojim ćemo ići, i za gradove u koje ćemo doći.

23 To mi se učini dobro, i ja uzeh između vas dvanaest ljudi, po jednog iz svakoga plemena,

24 i oni pođoše i izišavši na goru dođoše do doline Eshola i uhodiše zemlju.

25 Oni nabraše roda one zemlje i javiše nam: Dobra je zemlja koju nam daje Gospod, Bog naš.

26 Ali vi ne hteste ići, nego se suprotiste zapovesti Gospoda, Boga svoga.

27 Vi mrmljaste u šatorima svojim govoreći: Mrzi nas Gospod, i zato nas izvede iz zemlje egipatske, da nas preda u ruke Amorejaca i da nas potre.

28 Kud da idemo? Braća naša uplašiše srca naša govoreći: Narod je to brojniji i većeg rasta od nas, gradovi su mu veliki i utvrđeni do neba, a onde videsmo i sinove Enakove.

29 Ja vam rekoh: Ne plašite se i ne bojte ih se.

30 Gospod, Bog naš, koji ide pred vama, on će biti za vas onako kako vam je učinio u Egiptu na vaše oči,

31 i u pustinji, gde si video kako te je nosio Gospod, Bog tvoj, kao što čovek nosi sina svoga, celim putem kojim ste išli dok dođoste do ovoga mesta.

32 Ali sa svim tim opet ne verovaste Gospodu, Bogu svome,

33 koji iđaše pred vama putem, tražeći vam mesto gde bi ste stali; iđaše noću u ognju da vam svetli putem kojim ste išli, a danju iđaše u oblaku.

34 Gospod ču glas reči vaših, razgnevi se i zakle se govoreći:

35 Ni jedan od ovoga naraštaja rđavoga neće videti tu dobru zemlju, za koju se zakleh da ću je dati ocima vašim,

36 osim Haleva, sina Jefonijina. On će je videti i njemu ću predati zemlju po kojoj je išao, i sinovima njegovim, jer se sasvim držao puta Gospodnjeg.

37 Gospod se razgnevi i na mene, zbog vas, i reče: Ni ti nećeš u nju ući.

38 Isus, sin Navinov, sluga tvoj, on će ući u nju. Utvrdi ga, jer će on predati sinovima Izrailjevim nasleđe te zemlje.

39 A deca vaša, za koju rekoste da će postati roblje, sinovi vaši, koji danas ne znaju ni šta je dobro ni šta je zlo, oni će ući u nju: njima ću je dati i oni će je držati.

40 Ali se vi vratite, idite u pustinju prema Crvenome moru.

41 Vi mi odgovoriste govoreći: Sagrešismo Gospodu; ići ćemo i borićemo se kako nam je zapovedio Gospod, Bog naš. I vi opasaste oružje i hteste izići na goru.

42 Gospod mi reče kaži im: Ne idite i ne borite se, jer nisam među vama, da ne izginete pred neprijateljima svojim.

43 Ja vam govorih, ali vi ne poslušaste, nego se opreste zapovesti Gospodnjoj, i navaliste na goru.

44 Tad iziđoše pred vas Amoreji koji behu u onoj planini i prognaše vas kao što čine pčele, i pobiše vas na Siru pa do Horme.

45 Na povratku plakaste pred Gospodom, ali Gospod ne sluša glasa vašega niti okrete uha svoga k vama.

46 Ostadoste u Kadisu, gde je vreme dokle onde stajaste dugo trajalo.

Glava 2.

1 Vratismo se i krenusmo u pustinju ka Crvenome moru, kao što mi beše zapovedio Gospod, i dugo obilazismo goru Sir.

2 Gospod mi reče:

3 Dosta ste obilazili tu goru, okrenite se na sever.

4 Daj narodu ovu zapovest: Preći ćete granicu braće svoje, sinova Isavovih, koji nastavaju u Siru. Oni će vas se bojati, ali se vi čuvajte.

5 Ne napadajte na njih, jer vam neću dati ni stope zemlje njihove; jer sam goru Sir ja dao Isavu.

6 Jelo ćete od njih za novce kupovati, i platićete i vodu koju ćete piti.

7 Jer te je Gospod, Bog tvoj, blagoslovio u svakom delu ruku tvojih, i zna put tvoj po onoj velikoj pustinji; i ovo četrdeset godina bi s tobom Gospod, Bog tvoj, i ništa ti nije nedostajalo.

8 Prođosmo daleko od braće svoje, sinova Isavovih, koji nastavaju u Siru, i daleko od puta u Elatovoj ravni i od Gezion-Gavera, pa savivši odande udarismo na pustinju Moavsku.

9 Gospod mi reče: Ne napadaj na Moava, niti zameći boja s njim, jer ti neću dati ništa u njihovoj zemlji, jer je dadoh Aru sinu Lotovom u nasleđe.

10 Pre bejahu onde Emeji, veliki i jak narod, i visok kao Enakimi.

11 O njima se mislilo da su Refaimi^[1] kao i Enakimi; ali ih Moavci zvahu Emeji.

12 U Siru bejahu pre Horeji, ali ih sinovi Isavovi isteraše i istrebiše ispred sebe i naseliše se na njihovo mesto, kao što učini Izrailj u zemlji nasleđa koju mu dade Gospod.

13 A sada ustanite i pređite preko potoka Zareda. I pređosmo preko potoka Zareda.

14 Vreme za koje idosmo od Kadis-Varne pa dok pređosmo preko potoka Zareda, bi od trideset i osam godina, dokle ne izumre u logoru sav onaj naraštaj ratnika, kao što im se beše zakleo Gospod.

15 I ruka Gospodnja bi protivu njih, potirući ih iz logora dok ih ne nestade.

16 Kad svih tih ratnika nestade iz naroda usled smrti,

17 Gospod mi govori i reče:

18 Preći ćeš danas Moavsku granicu kod Ara,

19 i približićeš se sinovima Amonovim. Ne napadaj na njih i ne zameći boja s njima, jer ti neću dati ništa u njihovoj zemlji, jer je dadoh sinovima Lotovim.

20 I za nju se mislilo da je zemlja Refaima; u njoj behu pre Refaimi, koje Amonci zvahu Zamzumi.

21 Oni bejahu narod velik i jak i visok kao Enakimi; ali ih Gospod istrebi ispred njih, te oni preuzeše njihovu zemlju i naseliše se na njihovo mesto.

22 Tako učini Gospod sinovima Isavovim, koji behu u Siru, jer istrebi ispred njih Horeje, i oni preuzeše zemlju njihovu i ostaše na njihovom mestu do danas.

23 Aveje, koji nastavahu u selima do Gaze, istrebiše Kaftoreji, koji iziđoše od Kaftora, i naseliše se na njihovo mesto.

24 Ustanite, idite i pređite preko potoka Arnona. Gle, predajem ti u ruke Siona Amorejina, kralja Esevonskoga i zemlju njegovu. Počni osvojenje i zarati na njega.

25 Danas ću širiti strah i trepet od tebe usred svih naroda koji su pod nebom; i koji god čuju za te uzdrhtaće i muke će ih hvatati od tebe.

26 Iz pustinje Kedamota poslah glasnike Sionu, kralju Esevonskome s porukom mira.

27 Ja mu poručih: Dopusti da prođem preko tvoje zemlje, velikim ću putem ići, neću svrtati ni na desno ni na levo.

28 Hrana koju ću jesti, za novce ćeš mi prodati i daćeš mi za novac i vodu koju ću piti, daj mi samo da prođem pešice,

29 kao što mi dadoše sinovi Isavovi koji su u Siru, i Moavci koju su u Aru, dok ne pređem preko Jordana, u zemlju koju nam daje Gospod, Bog naš.

30 Ali Sion, kralj Esevonski, ne hte pustiti da prođemo kroz njegovu zemlju, jer Gospod, Bog tvoj, učini da otvrdne duh njegov, i srce njegovo posta uporno, da ga preda u tvoje ruke, kao što danas sam vidiš.

31 Gospod mi reče: Gle, predajem ti Sion i zemlju njegovu.

32 Sion iziđe pred nas sa celim svojim narodom na boj u Jasu.

33 Gospod, Bog naš, predade ga nama i ubismo njega i sve sinove njegove i sav narod njegov.

34 Tad uzesmo sve gradove njegove, i pobisno ljude po svim tim gradovima, i žene i decu; ne ostavismo živa ni jednoga.

35 Samo stoku oplenismo za se i odnesosmo plen iz gradova koje uzesmo.

36 Od Aroira, na potoku Arnonu, i od grada u dolini pa do Galada, ne bi grada koji bi nam odoleo: sve nam to predade Gospod, Bog naš.

37 Ali nisi pristupio k zemlji sinova Amonovih, niti ka kojemu kraju na potoku Javoku, ni ka gradovima u gori, niti kojemu mestu koje ti je Gospod, Bog naš, zabranio da napadneš.

Glava 3.

1 Okrenusmo se i pođosmo k Vasanu. Og, kralj Vasanski, iziđe pred nas sa celim svojim narodom na boj u Edrain.

2 Gospod mi reče: Ne boj ga se, jer ga predajem u tvoje ruke sa svim narodom njegovim i sa zemljom njegovom, da učiniš s njim kao što si učinio sa Sionom, kraljem Amorejskim, koji nastavaše u Esevonu.

3 Tako nam Gospod, Bog naš, predade u ruke Oga, kralja Vasanskoga, sa svim narodom njegovim, i mi ga razbismo i ne ostavismo mu ni jednoga živa.

4 Uzesmo tada sve gradove njegove; ne bi grada koga ne uzesmo: šezdeset gradova, sav kraj Argobski, kraljevstvo Oga u Vasanu.

5 Svi ti gradovi bejahu utvrđeni visokim zidovima, vratima i prevornicama; bilo je i gradova bez zidova u vrlo velikom broju.

6 Raskopasmo ih, kao što učinismo Sionu, kralju Esevonskome, pobivši po svim mestima i ljude i žene i decu.

7 A oplenismo za se svu stoku i plen koji uzesmo po gradovima.

8 Tako uzesmo onda zemlju iz ruku dvojice kraljeva Amorejskih, s ove strane Jordana, od potoka Arnona do gore Ermona,

9 (Sidonci zovu Ermon Sirion, a Amoreji ga zovu Senir),

10 sva mesta u ravni i sav Galad i sav Vasan do Salhe i Edraina, gradova kraljevstva Oga u Vasanu.

11 (Og, kralj Vasanski beše sam ostao od roda Refaima. Gle, odar njegov, odar gvozden, nije li u Ravi, gradu sinova Amonovih? Devet je lakata dug a širok je četiri lakta, lakta čovečja.)

12 Tad zauzesmo tu zemlju. Ja dadoh sinovima Ruvimovim i Gadovim zemlju od Ariora, na potoku Arnonu, i polovinu gore Galada sa gradovima njezinim.

13 Ostatak Galada i sav Vasan, kraljevstvo Ogovo, dadoh polovini plemena Manasijina. Sav kraj Argovski po svemu Vasanu zvaše se zemlja Refaima.

14 Jair, sin Manasijin, uze sav kraj Argovski do granice Gesurske, i Mahatske; i on prozva Vasanska sela svojim imenom i ona se i danas zovu sela Jairova.

15 Mahiru dadoh Galad.

16 Ruvimovom plemenu i Gadovom plemenu dadoh od Galada do potoka Arnona, čijom sredinom ide granica, pa do potoka Javoka, gde je granica sinova Amonovih;

17 dadoh im još i ravnicu, zameđenu Joradnom od Hinerota do mora uz ravnicu, do Slanoga mora, ispod Fazge, prema istoku.

18 Ja vam onda dadoh ovu zapovest Gospod, Bog vaš, predaje vam ovu zemlju, da je vi držite; pođite pod oružjem pred braćom svojom, sinovima Izrailjevim, svi vi vojnici.

19 Samo žene vaše i deca vaša i stada vaša (znam da imate mnogo stada) ostaće u gradovima vašim, koje vam dadoh,

20 dokle ne smiri Gospod i braću vašu kao i vas, da i oni zauzmu zemlju koju će im Gospod, Bog vaš, dati s one strane Jordana. Zatim ćete se vratiti svaki na nasleđe koje vam dadoh.

21 Isusu dadoh onda ovu zapovest, i rekoh: Oči tvoje vide sve što je učinio Gospod, Bog vaš, sa ona dva kralja; onako će Gospod učiniti sa svim kraljevstvima u koja dođeš.

22 Nemojte ih se bojati, jer će se Gospod, Bog vaš, boriti za vas.

23 I tada se molih Gospodu, govoreći:

24 Gospode, Bože! Ti si počeo pokazivati sluzi svome veličinu svoju i moćnu ruku svoju, jer koji je Bog na nebu ili na zemlji koji bi učinio dela kao što su tvoja i u koga bi sila bila kakva je tvoja?

25 Daj mi da pređem i da vidim dobru zemlju preko Jordana i dobru goru Livan.

26 Ali Gospod beše gnevan na me, zbog vas, i ne usliši me, nego mi reče: Dosta, ne govori mi više za to.

27 Popni se na vrh ove gore, pogledaj na zapad i na sever i na jug i na istok, i gledaj očima svojim, jer nećeš preći preko Jordana.

28 Podaj zapovesti Isusu, i utvrdi ga i ukrepi ga, jer će on preći pred tim narodom, i on će im predati zemlju koju ćeš videti.

29 I mi ostasmo u dolini, prema Vet-Fegoru.

Glava 4.

1 Čuj sad, Izrailju, zakone i naredbe kojima vas ja učim. Držite ih da biste poživeli i ušli u zemlju koju vam daje Gospod, Bog otaca vaših, i da biste je držali.

2 Ništa ne dodajte onome, što vam propisujem, niti oduzimajte od toga, da biste čuvali zapovesti Gospoda, Boga svoga, kao što vam ih ja propisujem.

3 Oči su vaše videle ono što učini Gospod s Velfegorom; Gospod, Bog tvoj istrebi između tebe svakoga čoveka koji pođe za Velfegorom.

4 A vi koji se držite Gospoda, Boga svoga, vi ste danas svi živi.

5 Gle, učio sam vas zakonima i naredbama kao što mi zapovedi Gospod, Bog moj, da biste ih vršili u zemlji, u koju idete da je zauzmete.

6 Držite ih i izvršujte ih; to će biti murdost vaša i pamet vaša pred narodima, koji će, kad čuju za ove zakone, reći: Ovaj je veliki narod sasvim mudar i pametan!

7 Jer koji je veliki narod kome je Bog blizu, kao što je Gospod, Bog naš, nama, kad ga god dozovemo?

8 I koji je veliki narod koji ima zakone i uredbe pravedne, kao što je sav ovaj zakon koji ja danas pred vas iznosim?

9 Samo pazi na sebe i dobro bdi nad dušom svojom, svih dana života svoga, da ne zaboraviš ono što su oči tvoje videle, i da ne iziđe to iz srca tvoga; predaj to sinovima svojim i sinovima sinova svojih.

10 Sećaj se dana kad stajaste pred Gospodom, Bogom svojim, kod Horiva, kad mi Gospod reče: Saberi mi narod, da im kažem reči svoje, kojima će se naučiti da me se boje dok su živi na zemlji, i da uče tome i sinove svoje;

11 kad pristupiste i stajaste pod gorom, a gora goraše i plamen do neba dopiraše, a beše tama, oblak i mrak.

12 I Gospod progovori vama isred ognja; glas od reči čuste, ali lika nikakvoga ne videste; samo glas čuste.

13 On objavi savez svoj, koji vam zapovedi da držite, deset zapovesti koje napisa na dve ploče kamene.

14 U to vreme mi Gospod zapovedi da vas učim zakonima i naredbama, da ih vršite u zemlji u koju idete da je zauzmete.

15 Kako u onaj dan kad mi Gospod govori na Horivu, isred ognja nikakvog lika ne videste, zato dobro bdite nad dušama svojim,

16 da se ne biste pokvarili i načinili sebi kakav lik rezani ili kakvu god sliku od čoveka ili od žene,

17 sliku od kakve životinje koja je na zemlji, ili sliku od kakve ptice koja leti ispod neba,

18 sliku kakve životinje koja puže po zemlji, ili sliku od kakve ribe koja je u vodi pod zemljom.

16 Bdi nad dušom svojom, da ne bi, podigavši oči svoje k nebu i videvši sunce, mesec i zvezde, i svu vojsku nebesku, zaneo se i klanjao im se i služio im; to su stvari koje je Gospod, Bog tvoj, dao svim narodima pod celim nebom.

20 Ali vas Gospod uze, i izvede vas iz gvozdene peći egipatske, da budete njegov narod, kao što ste to danas.

21 I Gospod se razgnevi na me zbog vas, i zakle se da neću preći preko Jordana ni ući u dobru zemlju, koju ti Gospod, Bog tvoj, u nasleđe daje.

22 Ja ću dakle umreti u ovoj zemlji i neću preći preko Jordana; a vi ćete preći i zauzeti onu dobru zemlju.

23 Bdite nad sobom, da ne zaboravite savez koji učini s vama Gospod, Bog vaš, i da ne gradite seoi lika rezanoga, slike od koje god stvari koje je Gospod, Bog tvoj zabranio.

24 Jer je Gospod, Bog tvoj, oganj koji spaljuje, Bog ljubomoran.

25 Kad budeš imao dece i decu od svoje dece, i kad budete već dugo u onoj zemlji, ako se pokvarite i načinite sliku rezanu od kakve god stvari, i učnite što nije ugodno Gospodu, Bogu vašemu, dražeći ga,

26 svedočim vam danas nebom i zemljom da će vas brzo nestati sa zemlje u koju idete preko Jordana, da je zauzmete; nećete biti dugo u njoj, nego ćete se istrebiti.

27 Rasejaće vas Gospod među narode, i bićete samo malen broj među narodima u koje vas odvede Gospod;

28 i onde ćete služiti bogovima koje su načinile ruke čovečje od drveta i od kamena, koji ne vide, ne čuju, niti jedu, niti mirišu.

29 Ali ćeš i onde tražiti Gospoda, Boga svoga, i naći ćeš ga ako ga tražiš svim srcem svojim i svom dušom svojom.

30 U teskobi tvojoj sve će te snaći, i tad ćeš se u poslednje vreme povratiti ka Gospodu, Bogu svome, i poslušaćeš glas njegov,

31 jer je Gospod, Bog tvoj, Bog milostiv, koji te neće ostaviti, ni istrebiti, jer on neće zaboraviti savez s ocima tvojim, za koji im se zakleo.

32 Zapitaj sad stara vremena, koja su bila pre tebe, od dana kad Bog stvori čoveka na zemlji, i od jednoga kraja neba do drugoga: je li ikad bilo nešto tako veliko, i je li se ikad čulo što tako?

33 Je li ikad čuo koji narod glas Boga koji govori isred ognja, kao što si ti čuo, i ostao živ?

34 Je li ikad koji bog pokušao da dođe da uzme sebi narod iz drugoga naroda podvizima, znacima i čudesima i ratom, krepkom rukom i mišicom podignutom, i strahotama velikim, kao što je sve to učinio za vas Gospod, Bog vaš, u Egiptu na vaše oči?

35 Tebi je to pokazano da poznaš da je Gospod Bog i da nema drugoga osim njega.

36 S neba dao ti je da čuješ glas njegov, da bi te naučio, a na zemlji pokazao ti je oganj svoj veliki, i reči njegove čuo si isred ognja.

37 On je zavoleo oce tvoje i izabrao je potomstvo njihovo nakon njih, i sam te on velikom silom svojom, izvede iz Egipta;

38 oterao je ispred tebe narode veće i jače od tebe, da tebe uvede u njihovu zemlju, i dade ti je u nasleđe, kao što to danas vidiš.

39 Znaj dakle i pamti u srcu svome da je Gospod, Bog gore na nebu i dole na zemlji, i da nema drugoga.

40 Drži zakone njegove i zapovesti njegove, koje ti ja danas propisujem, da bi srećan bio ti i sinovi tvoji nakon tebe, da bi ti se produljili dani na zemlji koju ti Gospod, Bog tvoj, daje.

41 Mojsije izabra tada tri grada preko Jordana prema istoku,

42 da bi služili kao utočišta ubici koji ubije bližnjega svoga nehotice, ne mrzivši pre na nj, da bi spasao život svoj u koji od tih gradova.

43 Ti gradovi behu: Vosor u pustinji, u ravnici, u zemlji plemena Ruvimova; Ramot, u Galadu, u plemenu Gadovom, i Golan, u Vasanu, u plemenu Manasijinom.

44 Ovo je zakon koji Mojsije donese sinovima Izrailjevim.

45 Ovo su propisi, zakoni i naredbe koje Mojsije dade sinovima Izrailjevim kad iziđoše iz Egipta.

46 To bi ispred Jordana u dolini, prema Vet-Fegoru, u zemlji Siona, kralja Amorejskoga, koji nastavaše u Esevonu, i koga pobediše Mojsije i sinovi Izrailjevi pošto iziđoše iz Egipta.

47 Oni osvojiše zemlju njegovu i zemlju Oga, kralja Vasanskoga. Ta dva kralja Amorejska bejahu s ove strane Jordana, na istoku.

48 Njihova se zemlja prostiraše od Ariora na potoku Arnonu, do gore Siona, a to je Ermon,

49 i obuhvataše svu ravnicu s ove strane Jordana, na istoku do mora uz ravnicu na podnožju Fazge.

Glava 5.

1 Mojsije sazva sav narod Izrailjev i reče im: Čuj, Izrailju, zakone i naredbe koje ću vam danas kazati. Naučite ih i vršite ih savesno.

2 Gospod, Bog naš, učini s nama savez na Horivu.

3 Nije s ocima našim Gospod učinio taj savez, nego s nama koji smo danas tu svi živi.

4 Licem k licu govorio nam je Gospod na onoj gori isred ognja.

5 Ja tada stajah između Gospoda i vas, da vam javim reči Gospodnje, jer vas bejaše strah od ognja i ne iziđoste na goru. On reče:

6 Ja sam Gospod, Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje egipatske, iz doma robovanja.

7 Nećeš imati drugih bogova pred licem mojim.

8 Nećeš graditi sebi lika rezanoga niti kakve slike od stvari koje su gore na nebu ili koje su dole na zemlji, ili koje su u vodi ispod zemlje.

9 Nećeš se klanjati pred njima, niti im služiti, jer sam ja, Gospod, Bog tvoj, Bog ljubomoran, koji kažnjavam na sinovima zlodela otaca njihovih do trećega i do četvrtoga kolena onih koji me mrze;

10 a činim milost do hiljaditog kolena onima koji me ljube i čuvaju zapovesti moje.

11 Nećeš uzimati uzalud imena Gospoda, Boga svoga, jer neće Gospod pustiti bez kazne onoga koji uzme ime njegovo uzalud.

12 Držaćeš dan odmora i svetkovaćeš ga kao što ti je zapovedio Gospod, Bog tvoj.

13 Šest dana radićeš i svršićeš sve poslove svoje;

14 a sedmi je dan odmor Gospoda, Boga tvoga; nećeš raditi nikakvog posla ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj ni sluškinja tvoja, ni vo tvoj, ni magarac tvoj, niti i koja životinja tvoja, ni stranac koji je kod tebe, da bi se odmorio sluga tvoj i sluškinja tvoja kao i ti.

15 Pamtićeš da si bio rob u zemlji egipatskoj, i Gospod, Bog tvoj, da te izvede odande moćnom rukom i mišicom podignutom. Zato ti je Gospod, Bog tvoj, zapovedio da svetkuješ dan odmora.

16 Poštuj oca svoga i mater svoju, kao što ti je zapovedio Gospod, Bog tvoj, da bi ti se produljili dani tvoji i da bi srećan bio u zemlji koju ti daje Gospod, Bog tvoj.

17 Ne ubi.

18 Ne čini preljube.

19 Ne kradi.

20 Ne svedoči lažno na bližnjega svoga.

21 Ne požudi žene bližnjega svoga; ne požudi kuće bližnjega svoga; ni njive njegove, ni sluge njegove, ni sluškinje njegove, ni vola njegovog, ni magarca njegovoga, niti bilo šta što je bližnjega tvoga.

22 To su reči koje Gospod izgovori svemu zboru vašemu na gori isred ognja, oblaka i mraka, silnim glasom, ništa ne dodajući. On ih napisa na dve ploče kamene koje meni dade.

23 Kad čuste glas usred tame, i dok gora ognjem goraše, pristupiste k meni, svi poglavice plemena vaših i starešine vaše,

24 i rekoste: Gle, pokaza nam Gospod, Bog naš, slavu i veličinu svoju i čusmo glas njegov isred ognja; videsmo danas da je Bog govorio ljudima i da su oni ostali živi.

25 A sad što da pomremo? Jer će nas spaliti onaj oganj veliki; ako još čujemo glas Gospoda, Boga svoga, pomrećemo.

26 Jer koji je čovek čuo glas Boga živoga da govori isred ognja, kao mi, i ostao živ?

27 Idi ti, i slušaj sve što će kazati Gospod, Bog naš, i mi ćemo slušati i izvršiti.

28 Gospod ču reči vaše. I Gospod mi reče: Čuh reči tog naroda koje rekoše tebi; što rekoše dobro rekoše.

29 Oh! kad bi im bilo srce svagda tako da me se boje, i da drže sve zapovesti moje, da bi uvek srećni bili oni i sinovi njihovi!

30 Idi, reci im: Vratite se u šatore svoje.

31 Ali ti ostani ovde kod mene, i kazaću ti sve zapovesti, zakone i naredbe kojima ćeš ih naučiti, da ih izvršuju u zemlji koju im dajem u nasleđe.

32 Pazite, dakle, da činite kako vam je zapovedio Gospod, Bog vaš; ne svrćite ni na desno ni na levo.

33 Ići ćete sasvim putem koji vam je odredio Gospod, Bog vaš, da biste živeli i srećni bili, i da bi vam se produljili dani u zemlji koju ćete držati.

Glava 6.

1 Evo zapovesti, zakona i naredaba kojima Gospod, Bog vaš, zapovedi da vas učim da ih izvršujete u zemlji u koju idete da je zauzmete,

2 da biste se bojali Gospoda, Boga svoga, držeći svega svoga veka ti i sin tvoj i sin sina tvoga sve zakone njegove i zapovesti njegove koje ti ja propisujem da bi ti se produljili dani tvoji.

3 Slušaj ih dakle, Izrailju, i pazi da ih vršiš, da bi srećan bio i da biste se mnogo umnožili, kao što ti je rekao Gospod, Bog otaca tvojih, obećajući ti zemlju u kojoj teče mleko i med.

4 Čuj Izrailju! Gospod je, Bog naš, jedini Gospod.

5 Ljubi Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom snagom svojom.

6 I ove zapovesi koje ti ja danas dajem drži u srcu svome.

7 Objasnićeš ih sinovima svojim, i govorićeš o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležiš i kad ustaješ.

8 Vezaćeš ih sebi na ruku, i biće ti kao počeonik među očima.

9 Napisaćeš ih na stubove kuće svoje i na vrata svoja.

10 Gospod, Bog tvoj, uvešće te u zemlju za koju se zakleo ocima tvojim, Avramu, Isaku i Jakovu, da će ti je dati. Držaćeš gradove velike i dobre koje nisi zidao,

11 i kuće pune svakog dobra, koje nisi punio i studence koje nisi iskopao, vinograde i maslinike, koje nisi sadio.

12 Kad jedeš i nasitiš se, pazi da ne zaboraviš Gospoda, koji te je izveo iz zemlje egipatske, iz kuće robovanja.

13 Gospoda, Boga svoga, bojaćeš se i njemu ćeš služiti, i njegovim ćeš se imenom kleti.

14 Nećete ići za drugim bogovima, između bogova drugih naroda koji su oko nas.

15 Jer je Gospod, ljubomoran Bog usred tebe, pa da se ne bi razgnevio Gospod, Bog tvoj, na te i istrebio te iz zemlje.

16 Nećete kušati Gospoda, Boga svoga, kao što ga kušaste u Masi.

17 Držaćete dobro zapovesti Gospoda, Boga svoga, i naredbe njegove i zakone njegove koje vam je propisao.

18 Činićeš što je pravo i dobro pred očima Gospodnjim, da bi srećan bio i da bi ušao u dobru zemlju za koju se Gospod ocima tvojim zakleo da će ti je dati,

19 pošto otera sve neprijatelje tvoje ispred tebe, kao što ti je kazao Gospod.

20 Kad te jednog dana sin tvoj zapita: Šta znače ti propisi, ti zakoni i te naredbe, koje vam je propisao Gospod, Bog vaš?,

21 tad ćeš sinu svome ovako kazati: Bejasmo robovi Faraona u Egiptu i Gospod nas moćnom rukom svojom izvede iz Egipta.

22 Gospod učini znake i čudesa velika i strašna u Egiptu, na Faraonu i na svemu domu njegovom pred očima našim,

23 a nas izvede odande, da nas uvede u zemlju za koju se zakle ocima našim da će nam je dati.

24 Gospod nam zapovedi da vršimo sve ove zakone i da se bojimo Gospoda, Boga svoga, da bismo bili svagda srećni, i da bi nas sačuvao u životu, kao što to danas čini.

25 I mi ćemo pravdu u deo dobiti ako držimo i vršimo sve ove zapovesti pred Gospodom, Bogom svojim, kao što nam on to zapovedi.

Glava 7.

1 Kad te Gospod, Bog tvoj, uvede u zemlju u koju ideš da je zauzmeš, i otera ispred tebe mnoge narode, Heteje, Gergeseje, Amoreje, Hananeje, Ferezeje, Jeveje i Jevuseje, sedam naroda većih i jačih od tebe;

2 kad ti ih Gospod, Bog tvoj, preda i ti ih razbiješ, potrćeš ih, i nećeš s njima savez učiniti, niti ćeš se smilovati na njih;

3 niti ćeš zaključivati brakova s njima; nećeš kćeri svoje udavati za sinove njihove, ni kćeri njihove uzimati za sinove svoje;

4 jer bi one odvratile sinove tvoje od mene, i oni bi drugim bogovima služili, i gnev Gospodnji bi se raspalio na vas, i brzo bi vas potro.

5 Naprotiv evo kako ćete im učiniti: raskopaćete oltare njihove, polomićete likove njihove, iseći ćete lugove njihove i ognjem ćete rezane bogove njihove spaliti.

6 Jer si ti svet narod Gospodu, Bogu svome; tebe je izabrao Gospod, Bog tvoj, da mu budeš narod koji pripada njemu mimo sve narode na zemlji.

7 Ne za to što biste vi bili mnogobrojniji od drugih naroda prihvati vas Gospod i izabra vas, jer ste vn najmanji od svih naroda.

8 Ali što vas Gospod ljubi i što je hteo održati zakletvu kojom se zakleo ocima vašim, zato vas je Gospod izveo moćnom rukom svojom i izbavio vas iz kuće robovanja, iz ruke Faraona, kralja egipatskoga.

9 Znaj, dakle, da je Gospod, Bog tvoj, Bog veran, koji drži savez svoj i milost svoju do hiljaditog kolena onima koji ga ljube i drže zapovesti njegove.

10 Ali on vraća onima koji ga mrze i istrebljuje ih, i ne odgađa onome koji ga mrzi; svakome vraća.

11 Zato drži zapovesti, zakone, i naredbe koje ti ja danas propisujem i vrši ih.

12 Ako ove zakone slušate i držite, i vršite ih, i Gospod će, Bog tvoj održati savez s tobom i milost, za koje se zakleo ocima tvojim;

13 i ljubiće te, blagosloviće te i umnožiće te: blagosloviće plod utrobe tvoje i plod zemlje tvoje, žito tvoje, vino tvoje i ulje tvoje, plod goveda tvojih i stada ovaca tvojih u zemlju za koju se zakleo ocima tvojim da će ti je dati.

14 Bićeš blagosloven mimo sve narode: neće biti u tebe ni čoveka ni žene neplodne, ni životinje neplodne među stokom tvojom.

15 Ukloniće od tebe Gospod svaku bolest, i neće na tebe pustiti ni jednog od ljutih zala egipatskih koja znaš, nego će ih pustiti na sve one koji tebe mrze.

16 Istrebićeš sve narode koje ti Gospod, Bog tvoj, preda; nećeš prema njima pogleda milosrđa imati, i nećeš služiti bogovima njihovim, jer bi ti to bila zamka.

17 Ako bi ti u srcu svome rekao: Ovi su narodi veći od mene, kako ću ih ja oterati?

18 ne boj ih se; pamti dobro što učini Gospod, Bog tvoj, Faraonu i celom Egiptu,

19 velike podvige koje videše oči tvoje, i znake i čudesa i ruku krepku i mišicu podignutu, kojom te izvede Gospod, Bog tvoj: onako će učiniti Gospod, Bog tvoj, svim narodima od kojih se ti bojiš.

20 I stršljene će poslati Gospod, Bog tvoj, na njih dokle ne izginu i oni koji bi ostali i sakrili se od tebe.

21 Ne plaši se od njih, jer je Gospod, Bog tvoj, usred tebe, Bog veliki i strahoviti.

22 Gospod će, Bog tvoj, malo po malo potrti te narode ispred tebe; nećeš ih moći u jedanput istrebiti, da se ne bi umnožilo na tebe zverje poljsko.

23 Gospod, Bog tvoj, predaće ih tebi, i zatiraće dokle se ne unište.

24 Kraljeve će njihove u tvoje ruke predati i zatrćeš ime njihovo pod nebom; neće se ni jedan održati pred tobom, dokle ih ne potreš.

25 Ognjem ćeš rezane bogove njihove spaliti. Na srebro i na zlato što je na njima nećeš se polakomiti, i nećeš ih za sebe uzeti, da ti ne budu zamka, jer je to gadno pred Gospodm, Bogom tvojim.

26 Nećeš unositi gada u dom svoj, da ne budeš proklet kao i on, nego se gadi na nj i grozi se od njega, jer je proklet.

Glava 8.

1 Držaćete i vršićete sve zapovesti koje vam ja danas propisujem, da biste živeli i umnožili se, i da biste ušli u zemlju za koju se Gospod zakleo ocima vašim da će im je dati, da biste je držali.

2 Opominji se svega puta kojim te je Gospod, Bog tvoj, vodio četrdeset godina po pustinji, da bi te smirio i iskušao, da zna šta ti je u srcu i hoćeš li držati zapovesti njegove ili nećeš.

3 Ponizio te je, glađu te morio i manom te hranio, za koju ti nisi znao, i za koju nisu pre znali ni oci tvoji, da bi ti pokazao da čovek ne živi samo od hleba nego od svega što izlazi iz usta Gospodnjih.

4 Odeća tvoja ne ovetša na tebi, niti noga tvoja oteče za ovih četrdeset godina.

5 Priznaj u srcu svome da te Gospod, Bog tvoj, kara, kao što čovek kara sina svoga.

6 Držaćeš zapovesti Gospoda, Boga svoga, da bi išao putevima njegovim i bojao se njega.

7 Jer će te Gospod, Bog tvoj, uvesti sada u dobru zemlju, u zemlju iotoka, izvora i jezera koji izviru po dolinama i po brdima;

8 u zemlju pšenice, ječma, vinograda, smokava, narova; u zemlju maslina i meda;

9 u zemlju u kojoj ćeš se obilato najesti hleba; u kojoj ti ništa neće nedostajati; u zemlju u kojoj je kamenje gvožđe i u kojoj ćeš iz brda njezinih bakar iseći.

10 Kad budeš jeo i nasitio se, blagosiljaj Gospoda, Boga svoga, za dobru zemlju koju ti daje.

11 Pazi se da ne zaboraviš Gospoda, Boga svoga, bacivši u nemar zapovesti njegove, zakone njegove i naredbe njegove, koje ti ja danas propisujem.

12 Kad budeš jeo i nasitio se, i kad budeš dobre kuće sagradio i u njima se nastanio;

13 kad budeš video da se goveda tvoja i ovce tvoje plode, i namnoži ti se srebro i zlato i sve što imaš,

14 pazi da se ne ponese srce tvoje i da ne zaboraviš Gospoda, Boga svoga, koji te je izveo iz zemlje egipatske, iz kuće robovanja;

15 koji te je vodio preko one pustinje velike i strašne u kojoj žive zmije ognjene i akrapi, u kojoj je suša i nema vode; koji ti je izveo vodu iz kremene litice;

16 koji te je hranio u pustinji manom, za koju ne znaše oci tvoji, da bi te smirio i iskušao te, a najposle da bi ti dobro učinio.

17 Pazi da ne kažeš u srcu svome: Moja sila i snaga ruke moje stekla mi je ova bogatstva.

18 Opominji se Gospoda, Boga svoga, jer ti on daje snagu da ih stečeš, da bi potvrdio, kao što to danas čini, savez svoj, za koji se zakleo ocima tvojim.

19 Ako zaboraviš Gospoda, Boga svoga, i pođeš za drugim bogovima, i njima staneš služiti i klanjati se, svedočim vam danas da ćete propasti.

20 Propašćete kao narodi koje Gospod potire ispred vas, jer ne hteste poslušati glas Gospoda, Boga svoga.

Glava 9.

1 Čuj Izrailju! Ti ćeš danas prelaziti preko Jordana da pokoriš narode veće i jače od sebe, da zauzmeš gradove velike i do neba utvrđene,

2 da pokoriš velik i visok narod, sinove Enakove, koje znaš i za koje si slušao: "Ko će sinovima Enakovima odoleti?"

3 Znaj danas da će sam Gospod, Bog tvoj, ići pred tobom, kao oganj koji spaljuje; on će ih uništiti i on će ih pred tobom oboriti, i ti ćeš ih brzo izagnati i istrebiti, kao što ti je Gospod kazao.

4 Kad ih Gospod, Bog tvoj, otera ispred tebe, ne reci u srcu svome: Radi pravde moje uvede me Gospod u ovu zemlju; jer Gospod tera one narode ispred tebe zbog nevaljalstva njihova.

5 Ne, nije zbog pravde svoje, ni zbog čistog srca svoga da zauzimaš tu zemlju; nego zbog nevaljalstva tih naroda Gospod, Bog tvoj, tera ih ispred tebe, i da potvrdi reč kojom se zakleo ocima tvojim, Avraamu, Isaku i Jakovu.

6 Znaj dakle da ti Gospod, Bog tvoj, ne daje tu dobru zemlju da je ti držiš radi pravde tvoje; jer si ti tvrdovrat narod.

7 Sećaj se i ne zaboravi kako si gnevio Gospoda, Boga svoga, u pustinji. Od dana kad iziđoste iz zemlje egipatske pa dok dođoste na ovo mesto nepokorni bejaste Gospodu.

8 U Horivu izazvaste gnev Gospodnji, i Gospod se razgnevi na vas i htede da vas istrebi.

9 Kad iziđoh na goru da primim ploče kamene, ploče saveza koji s vama učini Gospod, ja ostah četrdeset dana i četrdeset noći na gori, ne jedući hleba i ne pijući vode;

10 i Gospod mi dade dve ploče kamene, napisane prstom Gospodnjim, na kojima bejahu sve reči koje vam Gospod izreče na gori ispred ognja na dan zbora.

11 Posle četrdeset dana i četrdeset noći dade mi Gospod dve ploče kamene, ploče saveza.

12 Tada mi Gospod reče: Ustani, siđi brže odavde, jer se pokvari narod tvoj koji si izveo iz Egipta. Svrnuše brzo s puta koji im odredih, i načiniše sebi liven kip.

13 Gospod mi reče: Vidim da je ovaj narod, narod tvrda vrata.

14 Pusti mi da ih zatrem i ime njihovo izbrišem pod nebom; a od tebe ću učiniti narod veći i jači nego što je ovaj.

15 Ja se vratih i siđoh s gore koja beše sva u plamenu i dve ploče saveza bejahu mi u rukama.

16 Pogledah i gle, vi već sagrešiste Gospodu, Bogu svome, salivši sebi tele; brzo svrnuste s puta koji vam beše odredio Gospod.

17 Ja uzeh one dve ploče i bacih ih iz ruku svojih i razbih ih pred očima vašim.

18 Padoh i ostah tako pred Gospodom kao pre četrdeset dana i četrdeset noći, ne jedući hleba i ne pijući vode, zbog svih greha koje počiniste učinvši što je zlo pred očima Gospodnjim, da ga razgnevite.

19 Jer se ja zaprepastih gledajući gnev i jarost kojom se Gospod beše naljutio na vas, da vas istrebi. Ali me Gospod i tad usliši.

20 Gospod se beše mnogo i na Arona razgnevio, da htedne da učini da on pogine, i ja izmolih tada milost za njega.

21 Uzeh tele koje načiniste, to delo greha vašega, i sažegoh ga ognjem i razbih ga i satrah ga u prah, i prosuh prah njegov u potok koji teče iz gore.

22 I u Taveri i u Masi i u Ivrot-Atavi izazvaste gnev Gospodnji.

23 I kad vas Gospod posla u Kadis-Varnu, govoreći: Idite i uzmite tu zemlju koju vam dajem!, opet se suprotiste zapovesti Gospoda, Boga svoga, i ne imaste vere u njega i ne poslušaste glasa njegova.

24 Nepokorni bejaste Gospodu od kad vas znam.

25 Zato padoh i ostah tako pred Gospodom četrdeset dana i četrdeset noći, jer Gospod beše rekao da će vas potrti.

26 Ja se molih Gospodu i rekoh: Gospode, Večni!, nemoj potrti naroda svoga, koji si izbavio veličanstvom svojim, koji si moćnom rukom svojom izveo iz Egipta.

27 Opomeni se sluga svojih, Avraama, Isaka i Jakova, ne gledaj na upornost ovoga naroda, na nevaljalstvo njegovo i na grehe njegove,

28 da ne reče zemlja odakle si nas izveo: Nije imao Gospod moć da ih uvede u zemlju koju im obeća, i zato što ih je mrzeo, zato ih izvede da poginu u pustinji.

29 A oni su tvoj narod i tvoje nasleđe, koje si silom svojom velikom i mišicom svojom podignutom iz Egipta izveo.

Glava 10.

1 U to vreme Gospod mi reče: Isteši dve ploče od kamena kao što behu one prve, iziđi k meni na goru i načini kovčeg od drveta.

2 Na te ploče napisaću reči koje su bile na prvim pločama što si razbio, i ti ćeš ih metnuti u kovčeg.

3 Načinih kovčeg od drveta bagremova, istesah dve ploče od kamena kao što behu prve, i iziđoh na goru s dvema pločama u rukama.

4 Gospod napisa na te ploče što beše prvo napisano, deset reči koje vam izgovori na gori isred ognja na dan zbora, i Gospod mi ih dade.

5 Vratih se i siđoh s gore i metnuh ploče u kovčeg koji načinih, i one ostaše onde kao što mi Gospod zapovedi.

6 Sinovi Izrailjevi pođoše iz Virota sinova Jakanovih u Moseru. Onde umre Aron i onde bi sahranjen, a Eleazar sin njegov nasledi ga u sveštenstvu.

7 Odande se krenuše za Gadgad, a od Gadgade za Jotvatu, zemlju u kojoj ima potoka.

8 U to vreme odvoji Gospod pleme Levijevo i dade mu zapovest da nosi kovčeg saveza Gospodnjega, da stoji pred Gospodom i služi mu, i da blagosilja narod u ime njegovo, što ono i danas čini.

9 Zato pleme Levijevo nema dela ni nasleđa s braćom svojom. Gospod je nasleđe njegovo, kao što mu Gospod, Bog tvoj, reče.

10 Ja ostah na gori kao i pre: četrdeset dana i četrdeset noći, i Gospod me i tad usliši. Gospod ne hte da te satre.

11 Gospod mi reče: Ustani i idi pred narodom. Nek idu da zauzmu zemlju za koju sam se zakleo ocima njihovim da ću im je dati da je drže.

12 Sad, dakle, Izrailju, šta traži od tebe Gospod, Bog tvoj, osim da se bojiš Gospoda, Boga svoga, da hodiš svim putevima njegovim i da ljubiš i služiš Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom dušom svojom,

13 držeći zapovesti Gospodnje i zakone njegove, koje ti ja danas propisujem da bi ti srećan bio?

14 Gle, Gospoda su, Boga tvoga, nebesa i nebesa nad nebesima, zemlja i sve što je u njoj.

15 I samo tvojih otaca držao se Gospod da ih ljubi; a posle njih izabra on potomstvo njihovo, to jest vas, između svih naroda, kao što to danas sami vidite.

16 Obrezujte dakle srce svoje i ne budite više tvrdovrati.

17 Jer je Gospod, Bog vaš, Bog nad bogovima i Gospodar nad gospodarima, Bog veliki, silni i strahoviti, koji nema ličnih obzira, niti prima poklona;

18 koji daje pravicu siroti i udovici i ljubi stranca i daje mu hleb i odeću.

19 Ljubite stranca, jer ste i vi bili stranci u zemlji egipatskoj.

20 Boj se Gospoda, Boga svoga, njemu služi i njega se drži njegovim se imenom kuni.

21 On je slava tvoja, on je Bog tvoj, koji tebe radi učini velika i strahovita dela koja tvoje oči videše.

22 Sedamdeset duša beše otaca tvojih kad siđoše u Egipag, a sad je Gospod učinio od tebe mnoštvo kao zvezde na nebu.

Glava 11.

1 Ljubi Gospoda Boga svoga, i izvršuj uvek što ti je zapovedio da izvršuješ, zakone njegove, naredbe njegove i zapovesti njegove.

2 Poznaj danas, - što sinovi vaši ne mogoše poznati ni videti -, kazne Gospoda, Boga svoga, veličanstvo njegovo, krepku ruku njegovu i mišicu njegovu podignutu,

3 znake njegove i dela njegova što učini usred Egipta na Faraonu, kralju egipatskome i na svoj zemlji njegovoj.

4 Poznajte što učini Gospod vojsci egipatskoj, konjima i kolima njihovim; kako učini te se sručiše na njih vode mora Crvenoga, kad vas terahu, i za uvek ih zatre;

5 i što vama učini u pustinji dok ne dođoste do ovoga mesta,

6 i što učini Datanu i Avironu, sinovima Elijava, sina Ruvimova; kako zemlja otvori usta svoja i proguta njih, porodice njihove šatore njihove i sve blago što imahu usred Izrailja.

7 Jer oči vaše videše sva velika dela koja Gospod učini.

8 Držite zato sve zapovesti koje vam ja danas propisujem, da biste imali snagu da zauzmete zemlju koju idete da uzmete u nasleđe,

9 i da bi vam se produžili dani u zemlji za koju se Gospod zakle ocima vašim da će je dati njima i porodu njihovom, zemlju u kojoj teče mleko i med.

10 Jer zemlja u koju ideš da je zauzmeš nije kao zemlja egipatska, iz koje ste izišli, gde si sejao svoje seme i zalivao svojom nogom, kao vrt od zelja;

11 nego je zemlja koju vi idete da zauzmete, zemlja u kojoj su brda i doline, a natapa je voda s neba,

12 zemlja o kojoj se stara Gospod, Bog tvoj, i na koju su uvek obraćene oči Gospoda, Boga tvoga, od početka do kraja godine.

13 Ako dobro slušate zapovesti koje vam danas propisujem, ljubeći Gospoda, Boga svoga, i služeći mu svim srcem svojim i svom dušom svojom,

14 davaću kišu zemlji vašoj na vreme, i ranu i poznu, i ti ćeš sabirati žito svoje i vino svoje i ulje svoje;

15 i daću u polju tvome travu za stoku tvoju, i ješćeš i bićeš sit.

16 Čuvajte se da se ne prevari srce vaše da se odmetnete i da služite tuđim bogovima i poklonite im se,

17 jer bi se razgnevio tad Gospod na vas i zatvorio nebo da ne bude kiše, i zemlja ne bi dala roda svoga, te biste brzo izginuli u dobroj zemlji koju vam Gospod daje.

18 Složite ove reči moje u srce svoje i u dušu svoju i vežite ih kao znak sebi na ruku i neka vam budu kao počeonik među očima vašim.

19 Učite sinove svoje i govorite im o njima kad sediš u kući svojoj i kad putem ideš i kad ležeš i kad ustaješ.

20 Napiši ih na stubove kuće svoje i na vrata svoja,

21 da bi se umnožili dani vaši i dani sinova vaših u zemlji, za koju se Gospod zakleo ocima vašim da će im je dati, kao dani neba nad zemljom.

22 Jer ako dobro držite sve ove zapovesti koje vam ja propisujem da vršite, ljubeći Gospoda, Boga svoga, i hodeći svim putevima njegovim i njega se držite,

23 tad će Gospod oterati sve ove narode ispred vas, i pobedićete narode veće i jače nego što ste sami.

24 Svako mesto na koje stupi stopalo noge vaše biće vaše; od pustinje do Livana, i od reke, reke Eufrata, do mora zapadnoga širiće se granice vaše.

25 Niko se neće pred vama održati; Gospod će, Bog vaš, kao što vam kaza, pustiti strah i trepet na svaku zemlju kojom ćete prolaziti.

26 Gle, iznosim danas pred vas blagoslov i prokletstvo.

27 Blagoslov, ako slušate zapovesti Gospoda, Boga svoga, koje vam ja danas propisujem,

28 a prokletstvo, ako ne slušate zapovesti Gospoda, Boga svoga, nego svrnete s puta koji vam ja danas propisujem i pođete za drugim bogovima koje ne poznajete.

29 I kad te Gospod, Bog tvoj, uvede u zemlju u koju ideš da je zauzmeš, tad izreci ovaj blagoslov na gori Garizimu a prohletstvo na gori Evalu.

30 One su preko Jordana idući k zapadu, u zemlji Hananeja, koji sede u ravni prema Galgalu kod Moreške ravnice.

31 Jer ćete preći preko Jordana da uđete u zemlju koju vam Gospod, Bog vaš, daje da je držite, i uzećete je i nastavaćete u njoj.

32 Pazite, dakle, da izvršite sve ove zakone i naredbe koje ja danas iznosim pred

Glava 12.

1 Ovo su zakoni i naredbe koje ćete držati i izvršiti dokle god živite u zemlji koju vam Gospod, Bog otaca vaših, daje da je držite.

2 Raskopaćete sva mesta u kojima su narodi koje ćete isterati, služili bogovima svojim po visokim brdima, po humovima i pod svakim zelenim drvetom.

3 Oborićete oltare njihove i razbićete kipove njihove, popalićete lugove njihove, izlomićete rezane bogove njihove i istrebićete ime njihovo iz onih mesta.

4 Nećete tako činiti Gospodu, Bogu svome;

5 nego ćete ga tražiti u mestu njegovom, u mestu koje izbere Gospod, Bog vaš, između svih plemena vaših, da onde namesti ime svoje, i onamo ćete ići.

6 Onamo ćete nositi žrtve svoje paljenice i druge žrtve svoje, desetke svoje, prinose ruku svojih, zavete svoje, dragovoljne priloge svoje i prvine od stoke svoje krupne i sitne.

7 Onde ćete pred Gospodom, Bogom svojim, jesti i veseliti se, vi i porodice vaše, svačim za što se prihvatite rukom svojom, čime vas blagoslovi Gospod, Bog vaš.

8 Nećete činiti, kako mi sada ovde činimo, što je kome drago;

9 jer još niste došli do odmora i nasleđa koje vam daje Gospod, Bog vaš.

10 nego kad pređete preko Jordana, i stanete živeti u zemlji koju vam daje Gospod, Bog vaš, da je držite, i smiri vas od svih neprijatelja vaših u naokolo, te počnete živeti bez straha,

11 onda će biti jedno mesto koje će Gospod, Bog vaš, izabrati da u njemu nastani ime svoje. Tu ćete vi prinositi sve što vam ja zapovedam, žrtve svoje paljenice i druge žrtve svoje, desetke svoje, prvine svoje i izabrane prinose koje ćete vi Gospodu donositi za ispunjenje zaveta svojih.

12 Tu ćete se veseliti pred Gospodom, Bogom svojim, vi i sinovi vaši i kćeri vaše i sluge vaše i sluškinje vaše i Levit koji će biti pred vratima vašim, jer on nema dela ni nasleđa s vama.

13 Pazi da ne prinosiš žrtava paljenica svojih na svakom mestu koje ugledaš;

14 nego ćeš žrtve svoje paljenics prinositi na mestu koje Gospod, Bog, izabere u jednom od tvojih plemena, i tu ćeš učiniti sve ono što ti zapovedam.

15 Ali - kad ti to zaželiš -, moći ćeš klati stoke i najesti se mesa na svakom mestu svome, po blagoslovu koji ti da Gospod Bog tvoj; ko je čist i ko je nečist moći će da od toga jede, kao što se jede srneće i jelenje meso.

16 Samo krvi ne jedite; prolijte je na zemlju kao vodu.

17 Nećeš moći jesti u domu svome desetaka od žita svoga, ni od vina svoga, ni od ulja svoga, ni prvina od stoke svoje krupne i sitne, ni od onoga što prinosiš za ispunjenje zaveta, ni od dragovoljnih prinosa, ni od prvina svojih.

18 Nego ćeš to i ti i sin tvoj i kći tvoja i sluga tvoj i sluškinja tvoja i Levit koji je na vratima tvojim, jesti pred Gospodom, Bogom svojim, na mestu koje izabere Gospod, Bog tvoj, i veselićeš se pred Gospodom, Bogom svojim, svačim što budeš imao.

19 Pazi da ne napustiš Levita dok god živiš u zemlji.

20 Kad Gospod, Bog tvoj, raširi granice tvoje, kao što ti je kazao, ako te želja da se najedeš mesa navede da rečeš: Hteo bih jesti mesa!, moći ćeš po želji svojoj da ga jedeš.

21 Ako bi mesto koje Gospod, Bog tvoj, izbere da onde namesti ime svoje bilo daleko do tebe, zakolji od krupne ili od sitne stoke, koju ti da Gospod i jedi u domu svome po želji svojoj kao što sam ti zapovedio.

22 Kako se jede srna i jelen, onako jedi; i čist i nečist neka jede.

23 Samo pazi da ne jedeš krvi; jer je krv život, i ne jedi života s mesom.

24 Ne jedi je; nego je prolij na zemlju kao vodu.

25 Ne jedi je, da biste srećni bili ti i sinovi tvoji nakon tebe, čineći što je pravo pred očima Gospodnjim.

26 Ali stvari koje hoćeš da posvetiš i prinose koje budeš dao za ispunjenje zaveta, to ćeš predati onde gde Gospod odredi.

27 Žrtve svoje paljenice, meso i krv, prinosićeš na oltaru Gospoda, Boga svoga; a krv od drugih žrtava tvojih proliće se na oltar Gospoda, Boga tvoga, a meso ćeš sam jesti.

28 Čuvaj i slušaj sve ovo što ti ja zapovedam, da biste srećni bili ti i sinovi tvoji nakon tebe do veka, čineći što je dobro i pravo pred očima Gospoda, Boga svoga.

29 Kad Gospod Bog tvoj, istrebi narode koje ćeš ti ispred sebe oterati, kad ih budeš isterao i nastanio se u zemlji njihovoj, pazi se da se ne uhvatiš u zamku idući za njima pošto se potru ispred tebe.

30 Pazi se da ne potražiš bogova njihovih i rečeš: Kako su ovi narodi služili bogovima svojim tako ću i ja činiti.

31 Nećeš tako činiti Gospodu, Bogu svome; jer oni služahu bogovima svojim, čineći sve gadosti koje su mrske Gospodu, i oni su i sinove svoje i kćeri svoje spaljivali bogovima svojim.

32 Držaćete i izvršićete sve ono što sam vam zapovedio; nećete tome ništa dodavati ni od toga oduzimati.

Glava 13.

1 Ako među vama ustane prorok ili sanjalac koji bi ti pokazao znak ili čudo,

2 i pojavi se znak ili čudo koje ti je on predskazao, pa ti on reče: Hajde da idemo k drugim bogovima, - k bogovima koje ti ne poznaješ -, i njima da služimo!,

3 ti nećeš poslušati reči tog proroka ili tog sanjaoca, jer vas to kuša Gospod, Bog vaš, da bi znao ljubite li Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom dušom svojom.

4 Ka Gospodu, Bogu svome, idite i njega se bojte; njegove zapovesti čuvajte i glas njegov slušajte; njemu služite i njega se držite.

5 A onaj prorok ili sanjalac da se smrću kazni, jer vas je nagovarao da se odmetnete od Gospoda, Boga svoga, koji vas izvede iz zemlje egipatske i iskupi vas iz kuće robovanja, i hteo je da vas odvraća od puta kojim ti je zapovedio Gospod, Bog tvoj, da ideš. Tako ćeš istrebiti zlo iz sebe.

6 Ako bi te brat tvoj, sin matere tvoje, ili sin tvoj ili kći tvoja, ili žena koja ti na krilu sedi, ili prijatelj tvoj koga kao samog sebe voliš, potajno nagovarao govoreći: Hajde da služimo drugim bogovima, bogovima koje niste poznali ni ti ni oci tvoji,

7 između bogova drugih naroda koji su oko vas, blizu ili daleko od tebe, od jednog do drugog kraja zemlje -,

8 ti nećeš pristati s njim, niti ćeš ga poslušati; nećeš za njega imati pogled milosrđa, nećeš mu se smilovati, niti ćeš ga štedeti,

9 nego ćeš učiniti da umre.

10 Tvoja ruka prva će da se digne na njega, da ga ubiješ, pa onda ruka celoga naroda.

11 Kamenovaćeš ga, i on će poginuti; jer te on htede odvratiti od Gospoda, Boga tvoga, koji te je izveo iz zemlje egipatske, iz kuće robovanja.

11 To će se učiniti da sav Izrailj razume i boji se, i da se više ne počini takav zločin među vama.

12 Ako za kakav svoj grad, koji ti je Gospod, Bog tvoj, dao da se u njemu nastaniš, čuješ da se govori:

13 Iziđoše ljudi nevaljali usred tebe koji zavedoše stanovnike grada svoga govoreći: Hajde da služimo drugim bogovima! - bogovima koje ti ne poznaješ -,

14 istraživaćeš, ispitivaćsš i raspitivaćeš se dobro, i ako to bude istina, ako je delo dokazano, ako se je ta gadost počinila usred tebe,

15 tada ćeš oštricom mača pobiti stanovnike toga grada, uništićeš ga sa svim što je u njemu, i stoku ćeš njegovu mačem pobiti.

16 Skupićeš sav plen iz njega nasred trga njegovoga i spalićeš ognjem i onaj grad i sav plen iz njega pred Gospodom, Bogom svojim; on će za uvek ostati kao gomila ruševina koja se nikad više neće sazidati.

17 Ništa od tih prokletih stvari ti neće za ruku prionuti, da bi se Gospod povratio od žestine gneva svoga i učinio ti milost i smilovao se na te, kao što se zakleo ocima tvojim,

18 ako slušaš glas Gospoda, Boga svoga, držeći sve zapovesti njegove, koje ti ja danas propisujem i čineći što je pravo pred očima Gospoda, Boga tvoga.

Glava 14.

1 Vi ste sinovi Gospoda, Boga svoga. Nećete se rezati niti se brijati među očima za mrtvacem.

2 Jer si ti narod svet za Gospoda, Boga svoga, i tebe izabra Gospod da budeš njegov narod između svih naroda na zemlji.

3 Ne jedi ništa gadno.

4 Ovo su životinje koje ćete jesti: goveče, ovcu, kozu,

5 jelena, srnu, bivola, divokozu, jednoroga, i žirafu.

6 Ješćete sve životinje koje imaju papke razdeljene i šape rastavljene, i koje preživaju.

7 Ali nećete jesti od onih koje samo preživaJu ili koje samo imaju papke razdeljene i šape rastavljene. Nećete zato jesti kamilu, zeca ni damana, koji preživaju ali nemaju papaka razdeljenih; smatraćete ih kao nečiste.

8 Nećete jesti ni svinju koja ima papke razdeljene ali ne preživa; smatraćete je kao nečistu; mesa od nje ne jedite, i strva se njezina ne dotaknite.

9 Između onih što su u vodi ješćete sve što ima peraje i ljuske,

10 a što nema peraje i ljuske ne jedite; smatraćete to kao nečisto.

11 Ješćete sve ptice čiste.

12 Ali nećete jesti ove orla, jastreba, morskog orla,

13 sokola, sovu, kraguja po vrstama njegovim;

14 gavrana po vrstama njegovim; noja,

15 sovuljagu; lisku, kopca po vrstama njegovim;

16 buljunu, ražnja, labuda,

17 gema, svraku, gnjurca,

18 rodu, čaplju po vrstama njezinim, pupavca, ljiljka.

19 Smatraćete kao nečiste sve gmizavce koji lete. Nećete ih jesti.

20 Ješćete sve ptice čiste.

21 Nećete jesti od nikakve crkle životinje; daćeš je strancu koji je kod tebe, da je pojede, ili ćeš je prodati strancu, jer si ti narod svet za Gospoda, Boga svoga. Ne kuhaj jareta u mleku matere njegove.

22 Daćeš desetak od svega roda useva svoga, od svega što svake godine rodi njiva tvoja.

23 I ješćeš pred Gospodom, Bogom svojim, na mestu koje izbere da onde nastani ime svoje, desetak od žita svoga, od vina svoga i od ulja svoga, i prvine od stoke svoje krupne i sitne, da se učiš bojati se svagda Gospoda, Boga svoga.

24 Može biti, kad te bude Gospod, Bog tvoj, blagoslovio, da će put tvoj odveć dug biti da bi mogao prenositi desetak svoj, zbog daljine mesta koje izbere Gospod, Bog tvoj, da u njemu nastani ime svoje.

25 Tad ćeš ti desetak svoj razmeniti za novac i uzećeš novac u ruku svoju i otići ćeš u mesto koje izbere Gospod, Bog tvoj.

26 Onde ćeš za taj novac uzeti ono što želiš: goveda, ovaca, vina i žestokoga pića, sve što ti bude drago, i ješćeš pred Gospodom, Bogom svojim, i veselićeš se ti i dom tvoj.

27 Nećeš napuštati Levita koji će biti na vratima tvojim, jer on nema dela ni nasleđa s tobom.

28 Svake treće godine odvojićeš desetak dohodaka svojih od te treće godine, i ostavićeš ga pred vratima svojim.

29 Tad će doći Levit, koji nema dela ni nasleđa s tobom, stranac, siroče i udovica koji budu pred vratima tvojim, i ješće i nasitiće se, da bi te blagoslovio Gospod, Bog tvoj, u svakom poslu ruku tvojih.

Glava 15.

1 Svake sedme godine učinićeš oproštaj.

2 Evo kako će se činiti oproštaj. Kad se oglasi oproštaj u slavu Gospodnju, svaki potraživalac koji bi bio nešto pozajmio bližnjemu svome oprostiće mu, neće terati bližnjega svoga i brata svoga da mu plati dug.

3 Moći ćeš terati stranca, ali ćeš se odreći prava svoga za ono što je tvoje kod brata svoga.

4 Ali neće biti ubogih kod tebe, jer će te Gospod blagosloviti u zemlji koju će ti Gospod, Bog tvoj, dati da je kao nasleđe držiš,

5 samo ako dobro slušaš glas Gospoda, Boga svoga, vršeći sve ove zapovesti koje ti ja danas propisujem.

6 Blagosloviće te Gospod, Bog tvoj, kao što ti je rekao; davaćeš mnogim narodima u zajam a ni od koga nećeš uzimati u zajam; vladaćeš nad mnogim narodima, a oni nad tobom neće vladati.

7 Ako bude kod tebe koji siromah između braće tvoje pred kojim vratima tvojim, u zemlji koju ti daje Gospod, Bog tvoj, da ti se ne stvrdne srce tvoje, i ne stisni ruku svoju pred bratom svojim siromahom;

8 nego otvori ruku svoju i pozajmi mu rado koliko mu treba u potrebi njegovoj.

9 Pazi se da ne budeš toliko rđav da bi u srcu svome kazao: Blizu je sedma godina, oprosna godina! Pazi da nemaš oko nemilosrdno prema bratu svome siromahu, pa da ga odbiješ. On bi tad na tebe i Gospodu zavapio, i ti bi na sebe greh navukao.

10 Podaj mu, i neka srce tvoje ne žali za to; jer će te za to, Gospod, Bog tvoj, blagosloviti u svim delima tvojim, i u svim poslovima tvojim.

11 Uvek će biti siromaha u zemlji; zato ti ja dadoh ovu zapovest: Otvaraj ruku svoju bratu svome, siromahu i ubogome u zemlji svojoj.

12 Ako ti se proda brat tvoj Jevrejin, čovek ili žena, on će ti služiti šest godina; ali ćeš ga sedme godine otpustiti od sebe slobodna.

13 A kad ga otpustiš od sebe slobodna nećeš ga otpustiti prazna;

14 darovaćeš ga čim iz stoke svoje, s gumna svoga, i s muljaonice svoje, iz onoga što budeš imao po blagoslovu Gospoda, Boga svoga.

15 Opomenućeš se da si bio rob u zemlji egipatskoj, i da te je Gospod, Bog tvoj, otkupio; zato ti ja danas dajem ovu zapovest.

16 Ako ti rob tvoj reče: Neću da idem od tebe -, zato što on voli tebe i dom tvoj, i dobro mu je kod tebe -,

17 tad ćeš uzeti šilo i probušićeš mu uho na vratima, i on će biti za uvek rob tvoj. Isto ćeš tako učiniti i sluškinji svojoj.

18 Nećeš smatrati da ti je teško kad ga otpustiš, jer je on šest godina služio, a to vredi dvaput toliko koliko plata najamnička, i Gospod, Bog tvoj, blagosloviće te u svemu što budeš radio.

19 Sve prvence muške od stoke svoje krupne i sitne posvetićeš Gospodu, Bogu svome; nećeš raditi na prvencu od krave svoje i nećeš strići prvenca od ovaca svojih.

20 Ješćeš ih svake godine ti i porodica tvoja pred Gospodom, Bogom svojim, na mestu koje on izbere.

21 Ako na njemu bude kakva mana, ako bude hromo ili slepo, ili ima drugu kakvu manu, nećeš ga prinositi na žrtvu Gospodu, Bogu svome.

22 Ješćeš ga u domu svome; i nečist i čist ješće od njega, jedan i drugi, kao što se jede srna i jelen.

23 Samo krvi od njega nećeš jesti. Prolićeš je na zemlju kao vodu.

Glava 16.

1 Drži mesec klasja i svetkuj Pashu u slavu Gospoda, Boga svoga; jer te je meseca klasja Gospod, Bog tvoj, izveo iz Egipta, noću.

2 Zaklaćeš Pashu Gospodu, Bogu svome, od krupne i od sitne stoke, na mestu koje izbere Gospod da onde nastani ime svoje.

3 Ne jedi s njom hleba kvasnog; sedam dana ješćeš beskvasni hleb, hleb nevolje, jer si žureći se izišao iz zemlje egipatske. To će tako biti da se celog svog veka sećaš dana u koji si izišao iz Egipta.

4 Neće se kod tebe videti kvasac nigde širom zemlje tvoje za sedam dana, i neće preko noći ništa ostati do jutra od mesa koje zakolješ u prvi dan u veče.

5 Nećeš moći klati Pashu na svakom mestu koje Gospod, Bog tvoj, daje da boraviš u njemu,

6 nego ćeš ti klati Pashu na mestu koje izbere Gospod, Bog tvoj, da onde nastani ime svoje, u veče o sunčanom zahodu, u vreme kad si izišao iz Egipta.

7 Skuhaćeš žrtvu i ješćeš je na mestu koje izbere Gospod, Bog tvoj. U jutro moći ćeš da se vratiš u šatore svoje.

8 Šest dana ćeš jesti beskvasne hlebove, a sedmi je dan praznik Gospodnji; tada nećeš ništa raditi.

9 Nabrojićeš sedam nedelja; čim se ubaci srp u pšenicu počni brojiti sedam nedelja.

10 Tada ćeš praznovati praznik nedelja i prinosićeš dobrovoljne prinose prema blagoslovu koji ti bude udelio Gospod, Bog tvoj.

11 Veselićeš se pred Gospodom, Bogom svojim, ti i sin tvoj i kći tvoja, i sluga tvoj i sluškinja tvoja i Levit koji bude na vratima tvojim, i stranac i siroče i udovica koji budu kod tebe, na mestu koje izbere Gospod, Bog tvoj, da onde nastani ime svoje.

12 Sećaćeš se da si bio rob u Egiptu i držaćeš ove zakone i izvršićeš ih.

13 Praznovaćeš sedam dana praznik senica, kad pobereš plod s gumna svoga i iz muljaonice svoje.

14 Veselićeš se na praznik ovaj ti i sin tvoj i kći tvoja i sluga tvoj i sluškinja tvoja i stranac i siroče i udovica što budu na vratima tvojim.

15 Svetkovaćeš praznik sedam dana u slavu Gospoda, Boga svoga, na mestu koje izbere Gospod; jer će te Gospod, Bog tvoj, blagosloviti u svim žetvama tvojim i u svakom poslu ruku tvojih, i bićeš veseo.

16 Tri puta u godini će svako muško između vas prikazati se pred Gospoda, Boga svoga, na mestu koje izbere: na praznik beskvasnih hlebova, na praznik nedelje i na praznik senica; ali niko da ne dođe prazan pred Gospoda;

17 nego će svaki dati od onoga što ima, prema blagoslovu koje mu bude udelio Gospod, Bog tvoj.

18 Postavićeš sudije i upravitelje po svim gradovima koje ti Gospod, Bog tvoj, daje, po plemenima svojim, i oni će suditi narodu pravo.

19 Nećeš kvariti ničije pravo, nećeš imati ličnih obzira i nećeš primati poklona; jer pokloni zaslepljuju oči mudrih i kvare reči pravednika.

20 Sasvim ćeš ići za pravdom, da živiš i da držiš zemlju koju ti daje Gospod Bog tvoj.

21 Nećeš postavljati nikakvih drvenih idola kod oltara koji ćeš podignuti Gospodu, Bogu svome.

22 Nećeš podizati nikakvih kipova, na koje mrzi Gospod, Bog tvoj.

Glava 17.

1 Nećeš prinositi na žrtvu Gospodu, Bogu svome, ni vola ni jagnjeta koji bi imao kakvu manu ili nepravilnost; jer bi to bilo gadno pred Gospodom, Bogom tvojim.

2 Ako se nađe kod tebe u kojemu od gradova koje ti da Gospod, Bog tvoj, čovek ili žena koji bi učinili ono što je zlo pred očima Gospoda, Boga tvoga, i čime se prestupa savez njegov,

3 idući da služe drugim bogovima i klanjajući se njima, ili suncu ili mesecu ili celoj vojsci nebeskoj -, a to ja nisam zapovedio -,

4 i tebi se to javi i ti to saznaš, odmah ćeš dobro to istraživati; i ako je to istina, ako je delo dokazano, ako je ta gadost počinjena u Izrailju,

5 izvešćeš čoveka ili ženu koji budu krivi za to zlo delo, na vrata svoja i kamenovaćeš ih, ili ćeš smrću kazniti tog čoveka ili tu ženu.

6 Onaj koji zaslužuje smrt biće pogubljen na svedočanstvo od dva ili tri svedoka; neće se predati smrti na svedočanstvo jednog svedoka.

7 Svedoci će prvi dignuti ruke na nj da ga pogube, a potom ceo narod. Tako ćeš izvaditi zlo iz sebe.

8 Ako ti neka raspra o ubistvu, o sporu, o rani izgleda teška za prosuđivanje, i postane preporna na vratima tvojim, tada ustani i popni se na mesto koje izbere Gospod, Bog tvoj.

9 Idi tad k sveštenicima, k Levitima, ili k onome koji bude sudija; upitaj ih, i oni će ti presudu kazati.

10 Učinićeš onako kao što ti budu kazali u mestu koje izbere Gospod, i gledaćeš da učiniš onako kako te oni budu naučili.

11 Držaćeš se zakona koji ti oni budu kazali i presude koju oni budu izrekli; nećeš se udaljiti od onoga što ti oni budu rekli, ni na desno ni na levo.

12 Čovek koji iz sile ne bude poslušao sveštenika onde postavljenog da služi Gospodu, Bogu tvome, ili ne bude poslušao sudiju, taj će se čovek kazniti smrću. Tako ćeš izvaditi zlo iz Izrailja,

13 da sav narod razume i boji se, i da se više ne posili.

14 Kad uđeš u zemlju koju ti daje Gospod, Bog tvoj, da je držiš i naseliš se u njoj i rečeš: Hoću da postavim sebi kralja kao što imaju svi narodi oko mene, -

15 postavićeš sebi za kralja onoga koga izbere Gospod, Bog tvoj; uzećeš kralja između braće svoje, i nećeš smeti postaviti nad sobom tuđina, koji nije brat tvoj. -

16 Ali da ne drži on mnogo konja i da ne vraća naroda u Egipat da bi imao mnogo konja, jer vam je Gospod kazao: Nećete se više ovim putem vratiti.

17 Da nema mnogo žena, da se ne bi otpadilo srce njegovo; i da ne skuplja mnogo srebra i zlata.

18 Kad sedne na presto kraljevstva svoga, on će prepisati za sebe u knjigu ovaj zakon koji će on dobiti od sveštenika Levita.

19 On će ga imati kod sebe i čitaće ga svih dana života svoga, da bi se naučio bojati se Gospoda, i poštovati i vršiti sve reči ovoga zakona i sve ove naredbe;

20 da se srce njegovo ne bi podiglo iznad braće njegove, i da ne bi odstupio od ovih zapovesti ni na desno ni na levo; da bi produljio dane svoje u kraljevstvu svome, on i sinovi njegovi usred Izrailja.

Glava 18.

1 Sveštenici, Leviti, celo pleme Levijevo, neće imati dela ni nasleđa s Izrailjem; oni će se hraniti od žrtava ognjem spaljenih u slavu Gospodnju i od nasleđa Gospodnjeg.

2 Oni neće imati nasleđa među braćom svojom; Gospod je nasleđe njihovo, kao što im je kazao.

3 Evo koje će biti pravo sveštenika nad narodom, nad onima koji prinesu žrtvu, vola ili jagnje: Svešteniku će se dati pleće, vilice i želudac.

4 Daćeš mu prvine od žita svoga, od vina svoga i od ulja svoga, i prvine od vune s ovaca svojih;

5 jer njega izabra Gospod, Bog tvoj, između svih plemena tvojih da vrši službu u ime Gospodnje, on i sinovi njegovi doveka.

6 Kad Levit napusti koja od vrata tvojih, koje bilo mesto u kome on nastava u Izrailju, da ide po punoj želji svojoj u mesto koje izbere Gospod,

7 i on vrši službu u ime Gospoda, Boga tvoga, kao sva braća njegova Leviti koji onde stoje pred Gospodom,

8 on će za hranu svoju dobiti deo jednak njihovome, i imaće još i cenu prodaje svoje imovine.

9 Kad uđeš u zemlju koju ti Gospod, Bog tvoj, daje, ne uči se činiti gadna dela tih naroda.

10 Neka se ne nađe u tebe niko koji bi vodio sina svoga ili kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvezdama ili po pticama, ni uročnik,

11 ni bajač, ni koji zaziva duhove, ni opsenar, ni koji pita mrtve.

12 Jer je gad pred Gospodom ko god tako čini, i za takve gadosti Gospod, Bog tvoj, tera te narode ispred tebe.

13 Budi sasvim Gospoda, Boga svoga.

14 Jer ti narodi, koje ćeš ti isterati, slušaju gatare i vračare, ali tebi to ne dopušta Gospod, Bog tvoj.

15 Gospod, Bog tvoj, podignuće ti usred tebe, između braće tvoje, proroka kao što sam ja: Njega poslušajte!

16 I on će ti odgovoriti i na pitanje koje si upravio Gospodu, Bogu svome, na Horivu, u dan sabora, kad si govorio: Da ne čujem više glas Gospoda, Boga svoga, i da ne gledam više ognja toga velikoga, da ne poginem!

17 Gospod mi reče: Dobro je to što rekoše.

18 Podignuću im proroka između braće njihove, kao što si ti, i metnuću reči svoje u usta njegova, i on će im kazivati sve što mu zapovedim.

19 Ako neko ne posluša reči mojih, koje će on u moje ime govoriti, od toga ću ja račun tražiti.

20 Ali prorok koji bi se usudio govoriti u moje ime reč koju ja njemu nisam zapovedio da izgovori, ili koji bi govorio u ime drugih bogova, taki prorok će se kazniti smrću.

21 Ako li rečeš u srcu svome: Kako ćemo poznati reči koje nije Gospod rekao?,

22 što bi prorok rekao u ime Gospodnje, pa se ne zbude i ne ispuni se, to je reč koju nije rekao Gospod. To je iz drskosti rekao onaj prorok: ne boj ga se.

Glava 19.

1 Kad Gospod, Bog tvoj, potre narode, čiju zemlju daje tebi Gospod, Bog tvoj, i kad ih isteraš i nastaniš se u gradovima njihovim i u kućama njihovim,

2 odvojićeš tri grada usred zemlje svoje, koji ti daje Gospod, Bog tvoj, da je držiš.

3 Probićeš puteve i razdelićeš na tri dela zemlju koju ti da Gospod, Bog tvoj, u nasleđe, pa neka se skloni tamo svaki ubica.

4 Ovo će biti zakon za ubicu koji uteče onamo, da bi spasao život, kad ubije bližnjega svoga nehotice, a da mu pre nije bio neprijatelj.

5 Na primer: Kad bi neko otišao s bližnjim svojim u šumu da seče drva, pa bi zamahnuo sekirom da poseče drvo, pa ako bi gvožđe spalo s drška i pogodilo bližnjega njegovoga tako da on umre; on će uteći u koji od tih gradova da spase život,

6 da ne bi krvni osvetnik poterao ubicu dok mu je gnev raspaljen, i da ga ne bi stigao na dalekom putu i ubio ga i ako nije zaslužio smrt, jer on pre nije bio neprijatelj bližnjega svoga.

7 Zato ti dajem ovu zapovest. Odvoj tri grada.

8 Kad Gospod, Bog tvoj, raširi granice tvoje, kao što se zakleo ocima tvojim, i da ti svu zemlju koju je rekao dati ocima tvojim,

9 ako držiš i vršiš sve ove zapovesti, koje ti ja danas propisujem, da ljubiš Gospoda, Boga svoga, i hodiš svagda putevima njegovim, onda ćeš dodati još tri grada osim ona tri,

10 da se ne proliva krv prava u zemlji, koju ti Gospod, Bog tvoj, u nasleđe daje i da ne budeš kriv za ubistvo.

11 Ali ako neko iz neprijateljstva prema bližnjemu svome, vreba ga i skoči na njega, i udari ga tako da umre, pa uteče u koji od onih gradova,

12 tada će starešine grada njegovoga poslati ljude da ga uhvate i predaće ga krvnom osvetniku, da se pogubi.

13 Nećeš prema njemu imati pogled milosrđa; učinićeš da se skine krv prava s Izrailja, i bićeš srećan.

14 Nećeš pomicati međe bližnjega svoga, koje budu postavili stari tvoji u nasleđu koje ćeš dobiti u zemlji koju ti Gospod, Bog tvoj, daje da je držiš.

15 Jedan sam svedok neće biti dosta na čoveka da se utvrdi kakav zločin ili greh; jedno delo moći će da se utvrdi samo iskazom dva ili tri svedoka.

16 Kad bi protiv nekoga ustao lažan svedok, da ga okrivi za neki zločin,

17 tada će ta dva čoveka koja se nalaze u prepiranju, pristupiti pred Gospoda, pred sveštenika i pred sudije koje u to vreme budu na vlasti.

18 Sudije će savesno ispitivati stvar. Ako je svedok krivi svedok, ako je krivo svedočio na brata svoga,

19 onda ćete sa njim postupati onako kao što je on nameravao da postupa s bratom svojim.

20 Tako ćeš izvaditi zlo iz sebe. Drugi će to čuti i bojaće se, i neće se više tako zločinačko delo usred tebe učiniti.

21 Nećeš imati pogled milosrđa: oko za oko, zub za zub, ruku za ruku, nogu za nogu.

Glava 20.

1 Kad ideš u rat protiv neprijatelja svojih i vidiš konje i kola i narod mnogobrojniji od sebe, nemoj se uplašiti od njih, jer je Gospod, Bog tvoj, s tobom, koji te je izveo iz zemlje egipatske.

2 Pred bitkom pristupiće sveštenik i govoriće narodu.

3 On će im reći: Slušaj Izrailju! Vi idete danas u boj na neprijatelje svoje. Da ne trne srce vaše; budite bez straha, ne bojte se, ne prepadajte se pred njima.

4 Jer Gospod Bog vaš, ide s vama, da pobedi neprijatelje vaše, a vas da sačuva.

5 Zatim će narodu govoriti vojvode i reći će: Ko je sagradio novu kuću i nije se još uselio u nju? Neka ide, nek se vrati kući svojoj da ne bi poginuo u boju i drugi se u nju uselio.

6 Ko je posadio vinograd a još ga nije orao? Neka ide, nek se vrati kući svojoj, da ne bi poginuo u boju, i drugi ga brao.

7 Ko je isprosio devojku a još je nije doveo? Neka ide, nek se vrati kući svojoj, da ne bi poginuo u boju i drugi je odveo.

8 Vojvode će još govoriti narodu i kazaće: Ko je strašiv i trne mu srce? Neka ide, nek se vrati kući svojoj, da ne bi trnulo srce braći njegovoj kao njemu.

9 Kad vojvode završe govor, onda će postaviti na čelo naroda zapovednike četa.

10 Kad dođeš pod koji grad da ga biješ, prvo ga ponudi mirom.

11 Ako ti odgovori mirom i otvori ti vrata, sav će narod koji se nađe u njemu plaćati ti danak i biće ti pokoran.

12 Ako ne primi mir s tobom i stane se biti s tobom, tad ćeš ga opsaditi.

13 I kad ti ga Gospod Bog tvoj, u ruke preda, pobićeš sve muškarce mačem.

14 Ali ćeš za sebe uzeti žene, decu, stoku i sve što se nađe u gradu, sav plen njegov, i ješćeš plen neprijatelja svojih, koje ti Gospod Bog tvoj, preda.

15 Tako ćeš činiti sa svim gradovima koji su daleko od tebe i ne spadaju u gradove ovih naroda.

16 Ali u gradovima ovih naroda, čiju zemlju tebi Gospod Bog tvoj, u nasleđe daje, nećeš ostaviti u životu ništa od svega što diše.

17 Jer ćeš ti sasvim zatrti Heteje, Amoreje, Hananeje, Ferezeje, Jeveje i Jevuseje, kao što ti je zapovedio Gospod Bog tvoj,

18 da vas oni ne nauče činiti sve one gadosti koje čine bogovima svojim i da ne zgrešite Gospodu, Bogu svome.

19 Kad dugo traje opsada kakvog grada s kojim si ti u ratu, nećeš ništiti drveta njegova sekirom, jer možeš s njih jesti. Zato ih ne seci; jer drvo poljsko, je li čovek da ga opsedaš?

20 Ali ćeš moći da obaraš i sečeš drveta koja znaš da im se rod ne jede, da gradiš zaklon od grada koji vodi rat s tobom, dok ne padne.

Glava 21.

1 Ako se u zemlji koju ti Gospod Bog tvoj, daje, nađe ubijen čovek u polju, a da se ne zna ko ga je ubio,

2 tada će starešine tvoje i sudije tvoje izići da izmere daljinu od leša ubijenoga do gradova koji su oko njega.

3 Kad se utvrdi koji je najbliži grad do leša ubijenoga, starešine toga grada uzeće junicu na kojoj se još nije radilo i koja nije vukla u jarmu.

4 Oni će činiti da se ta junica odvede ka jednom potoku u kome voda nikad ne prestaje, gde se ne kopa i ne seje, i oni će zaklati junicu na potoku.

5 Zatim će doći sveštenici, sinovi Levijevi; jer njih izabra Gospod Bog tvoj, da mu služe i da blagosiljaju u ime Gospodnje, i oni treba da presude o svakom sporu i o svakoj rani.

6 Sve starešine grada najbližeg lešu ubijenoga opraće ruke svoje nad junicom zaklanom nad potokom.

7 I uzevši reč, reći će: Naše ruke nisu ovu krv prolile, niti su naše oči videle da se proli.

8 Oprosti, Gospode, narodu svome, koji si ti iskupio, i ne meći prave krvi na narod svoj Izrailja. I ta krv mu se neće upisati u greh.

9 Tako ćeš skinuti pravu krv sa sebe kad učiniš što je pravo pred Gospodom.

10 Kad ideš u rat na neprijatelje svoje, i preda ih Gospod Bog tvoj, u tvoje ruke, i zarobiš ih mnogo,

11 i ugledaš u roblju lepu ženu, i zaželiš da je uzmeš za ženu,

12 odvedi je kući svojoj, i ona nek obrije glavu svoju i sreže nokte svoje;

13 i skine sa sebe haljine svoje u kojima je zarobljena, i neka sedi u kući tvojoj i žali za ocem svojim i materom svojom ceo mesec dana; zatim idi k njoj, imaj je i ona će ti biti žena.

14 Ako ti posle ne bi bila po volji, pusti je nek ide kuda joj je drago, ali je ne prodaj za novac, da ne trguješ njome, jer si je osramotio.

15 Ko bi imao dve žene, jednu koju voli a drugu koju ne voli, i one bi rodile sinove, i mila i nemila, a prvenac bi bio od nemile,

16 onda kad dođe vreme da podeli sinovima svojim imanje, on ne može prvencem učiniti sina od mile preko sina od nemile koji je prvenac;

17 nego će za prvenca priznati sina od nemile i daće mu dva dela imanja svoga, jer je on početak sile njegove; njegovo je pravo prvenaštva.

17 Ko bi imao sina neposlušnog i nepokornog, koji ne sluša oca svoga ni matere svoje, a koga oni i kazniše, pa opet ne sluša,

19 neka ga uzmu otac i mati i dovedu k starešinama grada svoga,

20 i neka kažu starešinama grada svoga: Evo sina našega koji je neposlušan i nepokoran, koji ne sluša glasa našega i pravi nerede i opija se.

21 I svi će ga ljudi grada njegova kamenovati, i on će poginuti. Tako ćeš izvaditi zlo iz sebe, da sav Izrailj razume i boji se.

22 Ako se učini da umre čovek koji je počinio zločin koji zaslužuje smrt, i ako si ga obesio na drvo,

23 leš njegov neće prenoćiti na drvetu; nego ćeš ga u isti dan sahraniti, jer onaj koji je obešen, prokletstvo je pred Bogom, i ti nećeš skvrniti zemlju, koju ti je Gospod Bog tvoj, u nasleđe dao.

Glava 22.

1 Ako vidiš vola ili ovcu brata svoga da luta, nećeš se okrenuti na drugu stranu, nego ćeš ih odvesti bratu svomu.

2 Ako brat tvoj nije blizu ili ga ti ne znaš, odvešćeš ih svojoj kući da budu kod tebe dok ih brat tvoj ne potraži, i tada ćeš mu ih predati.

3 Tako ćeš učiniti i s magarcem njegovim i s haljinama njegovim; tako ćeš učiniti sa svakom izgubljenom stvari brata svoga, kad je on izgubi a ti je nađeš; nećeš se okrenuti na drugu stranu.

4 Ako vidiš magarca ili vola brata svoga pala na putu, nećeš svrnuti s puta, nego ćeš mu pomoći da ga podigne.

5 Žena neće nositi muško odelo, i čovek se neće oblačiti u ženske haljine, jer je gad pred Gospodom, Bogom tvojim, ko god tako čina.

6 Ako naiđeš na ptičje gnezdo, na nekom drvetu ili na zemlji, s ptićima ili s jajcima, i s majkom koja leži na ptićima ili na jajcima,

7 nećeš uzeti majke sa ptićima; pustićeš majku da odleti i uzećeš samo ptiće, da bi bio srećan i da bi ti se produljili dani tvoji.

8 Ako sagradiš novu kuću, načinićeš naslon oko krova svoga da ne bi navukao krvi na dom svoj, kad bi ko s njega pao.

9 Ne sej u vinogradu svome razna semenja, da ne bi izgubio i rod od semena koji poseješ i rod od vinograda.

10 Ne ori na volu i na magarcu zajedno.

11 Ne oblači haljine tkane od vune i od lana.

12 Načinićeš rese na četiri kraja haljine koju oblačiš.

13 Ako se neko oženi, i žena mu omrzne pošto se sastao s njom,

14 pa je obedi s rđavih stvari i prospe rđav glas o njoj govoreći: Uzeh ovu ženu, sastah se sa njom, i ne nađoh je devicu,

15 tada će otac i mater mlade uzeti znake njenog devičanstva i izneće ih pred starešine grada, na vrata.

16 Otac mladin kazaće starešinama: Dadoh kćer svoju ovom čoveku za ženu i ona mu omrzne;

17 on je obeđuje s rđavih stvari, govoreći: Nisam našao tvoju kćer devicu. A sad evo znaka devičanstva kćeri moje. I oni će razastrti haljinu njenu pred starešinama gradskim.

18 Starešine gradske će uhvatiti tog čoveka i kazniće ga;

19 i za to što je kvario glas device Izrailjeve, osudiće ga na globu od sto sikli srebra, koje će predati ocu mladinu. Ona će ostati njegova žena i on je neće moći otpustiti dok je živ.

20 Ali ako je to istina, ako se mlada nije našla devica,

21 mlada će se izvesti na vrata oca njezina. Tu će je kamenovati ljudi iz grada, i ona će umreti zato što je počinila sramotu u Izrailju, podajući se bludu u domu oca svoga. Tako ćeš izvaditi zlo iz sebe.

22 Ako se uhvati čovek koji leži sa udatom ženom, oboje će se pogubiti, čovek koji je ležao sa ženom i žena. Tako ćeš izvaditi zlo iz Izrailja.

23 Ako je devojka devica isprošena, a neko je sretne u gradu i legne s njom,

24 izvešćete ih oboje na vrata gradska i kamenovaćete ih, i oni će umreti, devojka što nije viknula u gradu, a čovek što je osramotio ženu bližnjega svoga. Tako ćeš izvaditi zlo iz sebe.

25 Ali ako je čovek u polju sreo devojku isprošenu, pa je silovao i legao s njom, tad će se pogubiti samo čovek koji je legao s njom.

26 Devojci nećeš učiniti ništa; ona nije počinila zločin koji zaslužuje smrt, jer se u tom slučaju radi kao kad čovek skoči na bližnjega svoga pa mu život uzme.

27 Devojka isprošena koju je čovek sreo u polju mogla je da zavikne a da je niko ne čuje. 28 Ako čovek sretne devojku neisprošenu, uhvati je i legne s njom i oni se zateku,

29 tada će čovek koji je s njom legao dati ocu devojčinom pedeset sikli srebra, i za to što je osramotio uzeće je za ženu i neće moći da je otpusti dok je živ.

30 Niko da se ne ženi ženom oca svoga, ni da otkrije odar oca svoga.

Glava 23.

1 U sabor Gospodnji neće ulaziti ni utučen ni uškopljen.

2 U sabor Gospodnji neće ulaziti onaj koji je rođen iz veze nedozvoljene; ni deseto koleno njegovo neće ulaziti u sabor Gospodnji.

3 Ni Amonac ni Moavac neće ulaziti u sabor Gospodnji; ni deseto koleno njihovo neće ulaziti u sabor Gospodnji, do veka,

4 jer oni ne iziđoše pred vas s hlebom i vodom na putu kad ste išli iz Egipta, i najmiše Valama, sina Veorova, iz Fetore u Mesopotamiji da te prokune.

5 Ali Gospod, Bog tvoj, ne hte poslušati Valama, nego ti Gospod, Bog tvoj, obrati prokletstvo u blagoslov, jer te Gospod, Bog tvoj ljubi.

6 Nećeš se starati ni o sreći ni o dobru njihovom nigda za svog veka.

7 Nećeš se gaditi na Edomca, jer ti je brat, nećeš se gaditi na Egipćana jer si bio stranac u zemlji njegovoj;

8 sinovi koji se od njih rode u trećem kolenu, ulaziće u sabor Gospodnji.

9 Kad budeš u ratu s neprijateljem svojim čuvaćeš se od svake zle stvari.

10 Ako se među vama ko oskvrnio od čega što mu se noću dogodi, izići će iz logora i neće ulaziti u logor.

11 Pred veče opraće se vodom a kad sunce zađe ući će u logor.

12 Imaćeš mesto izvan logora, gde ćeš izlaziti napolje.

13 Imaćeš lopaticu u opremi svojoj, pa kad iziđeš napolje kopaćeš njom, a kad pođeš natrag zatrpaćeš nečist svoju.

14 Jer Gospod, Bog tvoj, ide usred logora tvoga da te izbavlja i da ti preda neprijatelje tvoje; zato će logor tvoj trebati da bude svet, da Gospod ne vidi u tebe nikakve nečistote, da se ne bi odvratio od tebe.

15 Nećeš izdati roba gospodaru njegovom kad on uteče k tebi od gospodara svoga;

16 nego će on ostati kod tebe, usred tebe, u mestu koje izbere u kom gradu tvome gde mu bude drago; nećeš ga mučiti.

17 Neće biti bludnice između kćeri Izrailjevih ni adžuvana među sinovima Izrailjevim.

18 Nećeš nositi u dom Gospoda, Boga svoga, ni po kakvom zavetu, plate bludničke ni cene od psa, jer je oboje gad pred Gospodom, Bogom tvojim.

19 Nećeš tražiti od brata svog dobit ni na novac, ni na hranu, ni na bilo šta što se na dobit pozajmljuje.

20 Od stranaca moći ćeš da vučeš dobit, ali je nećeš vući od brata svoga, da bi te blagoslovio Gospod, Bog tvoj, u svemu za što se prihvatiš rukom svojom u zemlji u koju ideš da je zauzmeš.

21 Ako učiniš zavet Gospodu, Bogu svome, ne oklevaj ispuniti ga, jer će ti Gospod, Bog tvoj, račun tražiti, i ti bi na sebe greh navukao.

22 Ako se ne zavetuješ, neće biti greha na tebi.

23 Ali ono što ti iziđe iz usta ono ćeš držati i izvršiti; zato ćeš izvršiti zavet koji budeš svojevoljno Gospodu, Bogu svome, učinio i koji budu usta tvoja izgovorila.

24 Ako uđeš u vinograd bližnjega svoga moći ćeš jesti grožđa po volji svojoj dok se nasitiš; ali ga nećeš mećati u sud svoj.

25 Ako uđeš u usev bližnjega svoga, moći ćeš trgati klasje rukom svojom, ali nećeš zamahnuti srpom u usev bližnjega svoga.

Glava 24.

1 Kad neko uzme ženu pa se dogodi da mu ona ne bude mila, zato što on nađe što god sramotno na njoj, napisaće joj knjigu raspusnu i pošto je njoj u ruke preda, otpustiće je iz svoje kuće.

2 Ona će otići od njega, ići će, i moći će da postane žena drugog čoveka.

3 Ako ovaj drugi muž omrzne na nju i napiše joj knjigu raspusnu, i da joj u ruku, i otpusti je iz svoje kuće, ili ako umre ovaj drugi muž koji se oženi njom,

4 tada prvi muž koji je beše otpustio neće moći da je opet uzme za ženu, pošto se ona oskvrnila, jer je to gad pred Gospodom, i ti nećeš teretiti grehom zemlju koju ti Gospod, Bog tvoj, u nasleđe daje.

5 Ko se skoro bude oženio neće ići na vojsku, i nećeš namećati na nj nikakvog posla; biće oslobođen za godinu dana zbog svoje porodice i obradovaće ženu koju je uzeo.

6 Neće se uzimati u zalog gornji ni donji žrvanj jer bi to značilo uzimati sam život u zalog.

7 Ko se nađe da je ukrao čoveka između braće svoje, sinova Izrailjevih, i napravio od njega svog roba ili ga prodao, taj će se kradljivac kazniti smrću. Tako ćeš izvaditi zlo iz sebe.

8 Čuvaj se rane od gube, i pazi dobro i čini sve što vas uče sveštenici, Leviti; držite i činite kao što sam im ja naredio.

9 Opominji se šta je Gospod, Bog tvoj, učinio Mariji putem kad izlaziste iz Egipta.

10 Kad ti bližnji tvoj bude što dužan, nećeš ulaziti u kuću njegovu da mu uzmeš zalog,

11 stajaćeš napolju, a onaj koji ti je dužan izneće ti napolje zalog svoj.

12 Ako je taj čovek siromah, nećeš leći zadržavši zalog njegov;

13 vratićeš mu ga o zahodu sunčanom da bi on ležeći u svojim haljinama blagosiljao te; i to će ti se primiti u pravdu pred Gospodom, Bogom tvojim.

14 Nećeš mučiti najamnika siromašnog i ubogog, bio on jedan od braće tvoje ili stranac koji je kod tebe u zemlji tvojoj, na vratima tvojim.

15 Predaćeš mu najam dana njegovog pre nego sunce zađe; jer je on siromah i nije mu lako čekati. Inače bi on zavapio ka Gospodu, i ti bi na sebe greh naprtio.

16 Neće se činiti da ocevi umru za decu, i neće se činiti da deca umru za oceve; učiniće se da svaki umre za svoj greh.

17 Nećeš povrediti pravo strancu ni siroti, i nećeš uzimati u zalog haljine udovičke.

18 Opomenućeš se da si bio rob u Egiptu, i da te je odande Gospod, Bog tvoj, iskupio; zato ti dajem ove zapovesti, da ih izvršiš.

19 Kad žanješ letinu svoju na njivi svojoj, i zaboraviš koji snop na njivi, nećeš se vraćati da ga uzmeš; on će biti za stranca, za sirotu i za udovicu, da bi te blagoslovio Gospod, Bog tvoj, u svakom poslu ruku tvojih.

20 Kad treseš masline svoje, nećeš zagledati granu po granu pošto otreseš; ostaće za stranca, za sirotu i za udovicu.

21 Kad bereš vinograd svoj, nećeš pabirčiti pošto obereš; ostaće za stranca, za sirotu i za udovicu.

22 Opomenućeš se da si bio rob u zemlji egipatskoj; zato ti dajem ove zapovesti, da ih izvršiš.

Glava 25.

1 Kad ljudi koji imaju raspre među sobom stanu pred sud da im se sudi, tada će se pravi opravdati a krivi osuditi.

2 Ako krivi zaslužuje batine, sudija će narediti da se povali i da mu se udari broj udaraca prema težini njegove krivice.

3 Neće mu se dati više od četrdeset udaraca, da se ne ucveli brat tvoj pred očima tvojim kad bi mu se udarilo više udaraca.

4 Nećeš mećati nagubice volu kad vrše.

5 Kad braća žive zajedno, pa jedan od njih umre i ne ostavi dece, žena umrloga se neće udati iz kuće za tuđina, nego će dever njen otići k njoj, i oženiće se njome kao dever.

6 Prvi sin koga ona rodi naslediće umrloga brata, i nazvaće se njegovim imenom, da se ne izbriše ime njegovo iz Izrailja.

7 Ako taj čovek neće uzeti snahu svoju, snaha će njegova ići na vrata pred starešine i reći će: Moj dever neće da podigne ime brata svoga u Izrailju; neće da se oženi sa mnom po pravu deverskome.

8 Starešine grada će njega pozvati i govoriće mu. Ako on i dalje ne pristane i reče: Neću da je uzmem,

9 onda će snaha njegova pristupiti k njemu pred starešinama, i uzeće mu obuću s noge njegove i pljunuće mu u lice. I uzevši reč, reći će: Tako će se činiti čoveku koji neće da podigne dom brata svoga.

10 I dom njegov nazvaće se u Izrailju dom bosoga.

11 Ako se ljudi među sobom svađaju, pa dođe žena jednoga od njih da oslobodi muža svoga od ruke onoga koji ga bije, pa se maša rukom svojom i uhvati ga za sramne delove tela,

12 odseći ćeš joj ruku, nećeš za nju pogled milosrđa imati.

13 Nećeš u torbi svojoj imati dva tega, jedan veliki i jedan mali.

14 Nećeš imati u kući svojoj dve efe, jednu veliku i jednu malu.

15 Imaćeš teg tačan i prav, i imaćeš efu tačnu i pravu, da bi ti se produljili dani u zemlji koju ti Gospod, Bog tvoj, daje.

16 Jer koji god tako što čini, ko god koje zlodelo počini, gad je pred Gospodom, Bogom tvojim.

17 Opominji se šta ti učini Amalik na putu, kad izlaziste iz Egipta,

18 kako te dočeka na putu i kako je bez straha pred Bogom napao te s leđa, na sve koji behu zaostali od umora, dok si i sam bio sustao i iznemogao.

19 Kad Gospod, Bog tvoj, pošto te izbavi od svih neprijatelja tvojih okolo tebe, smiri te u zemlji koju ti Gospod, Bog tvoj daje u nasleđe i u svojinu, ti ćeš da izbrišeš spomen Amalika pod nebom. Ne zaboravi!

Glava 26.

1 Kad uđeš u zemlju koju ti Gospod, Bog tvoj, u nasleđe daje i uzmeš je i naseliš se u njoj,

2 uzećeš prvine od svakoga voća koje ćeš ubrati u zemlji koju ti Gospod, Bog tvoj, daje, metnućeš ih u jednu kotaricu i ići ćeš na mesto koje Gospod, Bog tvoj, izbere da onde nastani ime svoje.

3 Prikazaćeš se svešteniku koji bude onda u službi i reći ćeš mu: Izjavljujem danas pred Gospodom, Bogom tvojim, da sam ušao u zemlju za koju se Gospod zakle ocima našim da će nam je dati.

4 Sveštenik će uzeti kotaricu iz tvoje ruke i metnuće je pred oltar Gospoda, Boga tvoga.

5 Ti ćeš opet uzeti reč i reći ćeš pred Gospodom, Bogom svojim: Otac moj beše Aramejska skitalica; on siđe u Egipat s malo čeljadi i nastani se onde; onde on posta velik, silan i mnogobrojan narod.

6 Egipćani nas mučiše i gnjaviše i udariše teško ropstvo na nas.

7 Zavapismo ka Gospodu, Bogu otaca svojih. Gospod ču glas naš i vide trud naš, muke i nevolje naše.

8 I izvede nas Gospod iz Egipta rukom krepkom i mišicom podignutom, strahotama velikim znacima i čudesima.

9 I dovede nas na ovo mesto, i dade nam ovu zemlju, zemlju u kojoj teče mleko i med.

10 I sad evo donosim prvine od roda ove zemlje koju si mi ti, Gospode dao. Ti ćeš ih metnuti pred Gospoda, Boga svoga, i poklonićeš se pred Gospodom, Bogom svojim.

11 Zatim ćeš se veseliti zajedno s Levitom i sa strancem koji je usred tebe, za sva dobra koja ti Gospod, Bog tvoj, dade, tebi i domu tvome.

12 Kad odvojiš sve desetke od plodova svojih treće godine, godine desetka, daćeš je Levitu, strancu, siroti i udovici; i oni će jesti i nasitiće se pred vratima tvojim.

13 Reći ćeš pred Gospodom, Bogom svojim: Odvojih od doma svoga što je sveto i dadoh Levitu, strancu, siroti i udovici, po svim zapovestima koje si mi dao; ne prestupih niti zaboravih ni jednu od tvojih zapovesti.

14 Ne jedoh ništa od tih stvari u žalosti svojoj; ništa nisam izneo za koju nečistu upotrebu, niti što dadoh na mrtvaca; slušao sam glas Gospoda, Boga svoga, učinio sam po svim naredbama koje si mi dao.

15 Pogledaj iz svetog stana svoga, s neba, i blagoslovi narod svoj Izrailja i zemlju koju si nam dao kao što si se zakleo ocima našim, zemlju u kojoj teče mleko i med.

16 Danas ti Gospod, Bog tvoj, zapoveda da izvršuješ ove zakone i ove naredbe; ti ćeš ih držati i izvršićeš ih svim srcem svojim i svom dušom svojom.

17 Danas si učinio da Gospod obeća da će biti tvoj Bog, da bi ti išao putevima njegovim, da držiš zakone njegove, zapovesti njegove i naredbe njegove i da slušaš glas njegov.

18 I danas je Gospod učinio da obećaš da ćeš biti njegov narod, kao što ti on reče, da bi držao sve zapovesti njegove,

19 da bi ti nad svim narodima, koje je stvorio dao prvenstvo u slavi, u glasu i u dostojanstvu, da bi bio narod svet Gospodu, Bogu svome, kao što ti je on to rekao.

Glava 27.

1 Mojsije i starešine Izrailjeve dadoše narodu ovu zapovest: Držite sve ove zapovesti koje vam ja danas propisujem.

2 Kad pređeš preko Jordana u zemlju koju ti daje Gospod, Bog tvoj, podignućeš velike kamenove i namazaćeš ih krečom.

3 Na te kamenove napisaćeš sve reči ovoga zakona, kad budeš prešao preko Jordana da uđeš u zemlju koju ti Gospod, Bog tvoj daje, u zemlju u kojoj teče mleko i med, kao što ti reče Gospod, Bog otaca tvojih.

4 Kad budete prešli preko Jordana, podignućete na gori Evalu te kamenove koje vam ja danas naređujem da podignete, i namazaćete ih krečom.

5 Onde ćeš nazidati oltar Gospodu, Bogu svome, oltar od kamena, ali nećeš preko njega gvožđem preći;

6 od neobdelanog kamena nazidaćeš oltar Gospodu, Bogu svome, i na njemu prinosićeš Gospodu, Bogu svome, žrtve paljenice;

7 prinosićeš žrtve zahvalnice i ješćeš ih onde, i veselićeš se pred Gospodom, Bogom svojim.

8 Napisaćeš na te kamenove sve reči ovog zakona; jasno ćeš ih urezati.

9 Mojsije i sveštenici, Leviti, govoriše celom Izrailju i rekoše: Pazi, Izrailju, i slušaj! Danas si postao narod Gospoda, Boga svoga.

10 Slušaćeš glas Gospoda, Boga svoga, i izvršićeš zapovesti njegove i zakone njegove, koje ti ja danas propisujem.

11 Tog istog dana Mojsije dade narodu ovu zapovest.:

12 Kad pređete preko Jordana, Simeon, Levije, Juda, Isahar, Josif i Venijamin ostaće na gori Garizinu da blagosiljaju narod,

13 a Ruvim, Gad, Asir, Zavulon, Dan i Neftalim ostaće na gori Evalu da izriču prokletstvo.

14 I Leviti će uzeti reči i reći će jakim glasom celom Izrailju:

15 Proklet da je čovek koji načini lik rezan ili liven, gadost pred Gospodom, delo ruku umetnika, i koji ga na sakriveno mesto metne! - I ceo će narod odgovoriti i reći će: Amin!

16 Proklet da je onaj koji prezre oca svoga ili mater svoju! - I ceo će narod reći: Amin!

17 Proklet da je onaj koji pomakne među bližnjega svoga! - I ceo će narod reći: Amin!

18 Proklet da je onaj koji zavede slepca s puta! - I ceo će narod reći: Amin!

19 Proklet da je onaj koji povredi pravo strancu, siroti i udovici! - I ceo će narod reći: Amin!

20 Proklet da je onaj koji legne sa ženom oca svoga, jer on otkriva odar oca svoga! - I ceo će narod reći: Amin!

21 Proklet da je onaj koji bi obležao kakvo god živinče! - I ceo će narod reći: Amin!

22 Proklet da je onaj koji legne sa sestrom svojom, kćerkom oca svoga, ili kćerkom matere svoje! - I ceo će narod reći: Amin!

23 Proklet da je onaj koji legne sa taštom svojom! - I ceo će narod reći: Amin!

24 Proklet da je onaj koji udari bližnjega svoga iz potaje! - I ceo će narod reći: Amin!

25 Proklet da je onaj koji primi poklon da prolije krv nevinoga! - I ceo će narod reći: Amin!

26 Proklet da je onaj koji ne ispuni reči ovoga zakona i koji ih ne izvršuje! - I ceo će narod reći: Amin!

Glava 28.

1 Ako slušaš glas Gospoda, Boga svoga, držeći i vršeći sve zapovesti njegove, koje ti ja danas propisujem, uzvisiće te Gospod, Bog tvoj, iznad svih naroda na zemlji.

2 Evo svih blagoslova koji će doći na te i koji će biti tvoj deo, ako slušaš glas Gospoda, Boga svoga.

3 Blagosloven ćeš biti u gradu i blagosloven ćeš biti u polju.

4 Blagosloven će biti plod utrobe tvoje, i plod zemlje tvoje i plod stoke tvoje, mlad krupne i mlad sitne stoke tvoje.

5 Blagoslovene će biti kotarica tvoja i naćve tvoje.

6 Blagosloven ćeš biti pri dolasku svome i blagosloven ćeš biti pri polasku svome.

7 Daće ti Gospod pobedu nad neprijateljima tvojim koji ustanu na te; jednim će putem izlaziti na te, a na sedam će puteva bežati od tebe.

8 Gospod će zapovediti blagoslovu da bude s tobom u žitnicama tvojim i u svim radovima tvojim. I blagosloviće te u zemlji koju ti daje Gospod, Bog tvoj.

9 Ti ćeš biti za Gospoda svet narod, kao što ti se zakleo, kad držiš zapovesti Gospoda, Boga svog, i ideš putevima njegovim.

10 Svi će narodi na zemlji videti da se ime Gospodnje priziva na tebe, i bojaće se tebe.

11 Učiniće Gospod da si obilan svakim dobrom, plodom utrobe svoje i plodom stoke svoje i plodom zemlje svoje u zemlji za koju se Gospod zakleo ocima tvojim da će ti je dati.

12 Otvoriće ti Gospod dobru riznicu svoju, nebo, da da kišu zemlji tvojoj na vreme, i blagosloviće svako delo ruku tvojih, te ćeš davati u zajam mnogim narodima, a sam nećeš uzimati u zajam.

13 Učiniće te Gospod, Bog tvoj, da si glava a ne rep, i bićeš uvek na visini i nećeš nikada biti u nizini, ako slušaš zapovesti Gospoda, Boga svoga, koje ti ja danas propisujem da ih držiš i vršiš,

14 i ne odstupiš ni od jedne zapovesti koju ti ja danas dajem, ni na desno ni na levo, pristajući za drugim bogovima da im služiš.

15 Ali ako ne slušaš glasa Gospoda, Boga svoga, da držiš i vršiš sve zapovesti njegove i zakone njegove, koje ti ja danas propisujem, evo ti svih prokletstava koja će na te doći i koja će biti tvoj deo.

16 Proklet ćeš biti u gradu i proklet ćeš biti u polju.

17 Proklete će biti kotarica tvoja i naćve tvoje.

18 Proklet će biti plod utrobe tvoje i plod zemlje tvoje, mlad krupne i mlad sitne stoke tvoje.

19 Proklet ćeš biti pri dolasku i proklet ćeš biti pri polasku.

20 Poslaće Gospod na tebe kletvu, rasap i pogibao u svim radovima ruku tvojih, dokle se ne zatreš i ne propadneš na prečac, zbog zloće dela svojih, koja te navede da me ostaviš.

21 Učiniće Gospod, Bog tvoj, da se prilepi za te kuga, dokle te ne istrebi iz zemlje u koju ideš da je zauzmeš.

22 Udariće te Gospod sušicom, groznicom, zapaljenjem, žegom usjalom, mačem, sušom i medljikom, koje će te goniti dokle ne propadneš.

23 Nebo nad glavom tvojom biće od bakra, a zemlja pod tobom od gvožđa.

24 Učiniće Gospod da kiša zemlji tvojoj bude prah i pepeo, koja će padati s neba na te dokle se ne istrebiš.

25 Učiniće Gospod, Bog tvoj, da te tuku neprijatelji tvoji; jednim ćeš putem izlaziti na njih, a na sedam ćeš puteva bežati od njih, i potucaćeš se po svim kraljevstvima zemlje.

26 Leš tvoj biće hrana svim pticama nebeskim i zverima zemaljskim i niko ih neće poplašiti.

27 Udariće te Gospod gnojavicama egipatskim, šuljevima, krastama i šugom, da se nećeš moći isceliti.

28 Udariće te Gospod ludilom, slepilom i besnilom,

29 i ti ćeš pipkati usred dana kao što pipka slepac po mraku, i nećeš imati uspeha u preduzećima svojim i bićeš svagda ugnjetan i opljačkan, i niko ti neće pomoći.

30 Imaćeš ženu, a drugi će čovek s njom da legne; sazidaćeš kuću i nećeš sedeti u njoj; posadićeš vinograd i nećeš ga brati.

31 Vo tvoj klaće se na tvoje oči, a ti ga nećeš jesti; oteće ti se magarac tvoj pred tobom, i neće ti se vratiti; ovce će se tvoje dati neprijatelju tvome, i niko ti neće pomoći.

32 Sinovi tvoji i kćeri tvoje daće se drugom narodu; oči tvoje gledaće i kapaće jednako za njima, i nemoćne će biti ruke tvoje.

33 Plod zemlje tvoje i svu muku tvoju izešće narod koga ne znaš i ti ćeš svagda biti ugnjetan i ugnjavljen.

34 Poludećeš od onoga što ćeš očima svojim gledati.

35 Udariće te Gospod zlim prištem u kolenima i na bedrima, od kog se nećeš moći isceliti, udariće te od stopala noge tvoje do temena.

36 Goniće Gospod tebe i kralja tvoga, koga budeš nad sobom postavio, k narodu koga nisi znao ni ti ni ocevi tvoji. I tu ćeš služiti drugim bogovima, drvetu i kamenu.

37 Bićeš čudo i priča i podsmeh svima narodima u koje te odvede Gospod.

38 Mnogo ćeš semena iznositi u polje svoje i malu ćeš žetvu požeti, jer će ti je izgristi skakavci.

39 Sadićeš i radićeš vinograde, a nećeš piti vina niti ćeš berbu brati, jer će je izesti crvi.

40 Imaćeš maslina u svoj zemlji svojoj, ali se nećeš namazati uljem, jer će opasti masline tvoje.

41 Rodićeš sinove i kćeri, ali oni neće biti tvoji, jer će se u ropstvo odvoditi.

42 Gusenice će izesti sve voće tvoje i rod zemlje tvoje.

43 Stranac koji je kod tebe popeće se sve više iznad tebe i ti ćeš sve niže pasti.

44 On će ti davati u zajam a ti nećeš njemu davati u zajam; on će postati glava, a ti ćeš postati rep.

45 Sva će ova prokletstva doći na tebe i goniće te i biće tvoj deo dokle se ne istrebiš, jer nisi slušao glasa Gospoda, Boga svoga, ni držao zapovesti njegove i zakone njegove koje ti je propisao.

46 Ona će biti znak i čudo na tebi i na porodu tvome do veka.

47 Zato što nisi služio Gospodu, Bogu svome, radosna i vesela srca u svakom obilju,

48 služićeš neprijatelju svome, koga će Gospod poslati na tebe, u gladi i u žeći, u golotinji i u svakoj oskudici. On će ti na vrat gvozden jaram metnuti dokle te ne satre.

49 Podignuće Gospod na tebe narod iz daleka, s kraja zemlje, koji će se kao orao na tebe zaleteti, narod kome nećeš jezika razumeti,

50 narod svirep, koji neće poštovati starca niti će deteta žaliti.

51 On će izesti plod stoke tvoje i rod zemlje tvoje, dokle se ne istrebiš; i neće ti ostaviti ništa: ni žita, ni vina, ni ulja, ni ploda od krupne ni od sitne stoke tvoje, dokle te ne zatre.

52 Opkoliće te on na svim vratima tvojim, dokle ne popadaju zidovi tvoji, visoki i tvrdi zidovi, u koje se uzdaš u celoj zemlji svojoj; opkoliće te na svim vratima tvojim širom cele zemlje koju ti Gospod, Bog tvoj, daje.

53 Usred muke i teskobe koje će neprijatelji tvoji navaliti na tebe, ješćeš plod utrobe svoje, meso od sinova svojih i od kćeri svojih, koje ti da Gospod, Bog tvoj.

54 I najmekši i najnežniji među vama gledaće bez milosrđa na brata svoga i na ženu koja mu na krilu sedi i na sinove koje je štedeo.

55 Nikome od njih neće dati mesa od sinova svojih od kojih je sebi hranu spremio, jer neće imati ništa drugo u muci i u teskobi, koju će navaliti na tebe neprijatelj na svim vratima tvojim.

56 Najmekša i najnežnija žena među vama, koja od mekote i nežnosti nije bila navikla stajati nogom svojom na zemlju, gledaće bez milosrđa na muža koji joj se na krilu oslanja, na sina svoga i na kćer svoju;

57 i ona neće njima ništa dati od posteljice koja iziđe između nogu njezinih ni od dece koju rodi, jer će ih u oskudici svojoj sebi krišom za hranu spremiti, u teskobi koju će navaliti na tebe neprijatelj na svim vratima tvojim.

58 Ako ne držiš i ne vršiš sve reči ovoga zakona, koje su napisane u ovoj knjizi, ne bojeći se slavnoga i strahovitoga imena Gospoda, Boga svoga,

59 udariće Gospod tebe i porod tvoj čudesno, ranama velikim i koje će dugo da traju, bolestima dugim i ljutim.

60 Navešće na tebe sve bolesti egipatske, od kojih drhtiš, i one će se za tebe prilepiti.

61 I navešće na tebe Gospod svakojake bolesti i rane koje nisu spomenute u ovoj knjizi, dokle se ne istrebiš.

62 I pošto ste bili mnogobrojni kao zvezde na nebu, ostaće vas samo mali broj, jer nisi slušao glasa Gospoda, Boga svoga.

63 I kao što se Gospod radovao da vam dobro čini i da vas umnoži, tako će se Gospod radovati da vas zatre i da vas istrebi; i vi ćete biti iščupani iz zemlje u koju ideš da je zauzmeš.

64 Gospod će te rasejati po svim narodima, od jednog do drugog kraja zemlje, i ti ćeš tamo služiti drugim bogovima, koje nisi poznao ni ti ni ocevi tvoji, drvetu i kamenu.

65 Usred tih naroda ti nećeš imati mira i nećeš naći mesta za odmor stopala nogu svojih. Gospod će učiniti da ti srce bude uznemireno, da ti iščile oči i da ti duša klone.

66 Život će ti biti kao da spram tebe visi, drhtaćeš noću i danju, sumnjaćeš u postojanje svoje. Od straha kojim će uzdrhtati srce tvoje i pred onome što će gledati oči tvoje,

67 jutrom ćeš reći: Oh, kad bi već veče bilo!, a večerom ćeš reći: Oh, kad bi već jutro bilo!

68 I Gospod će te na lađama u Egipat vratiti, putem za koji ti rekoh: Nećeš ga više videti! Tu ćete se vi sami nuditi na prodaju neprijateljima svojim kao robovi i kao robinje; i niko vas neće kupiti.

Glava 29.

1 Ovo su reči saveza koji Gospod naredi Mojsiju da učini sa sinovima Izrailjevim u zemlji Moavskoj, osim saveza koji beše učinio s njima na Horivu.

2 Mojsije sazva sve sinove Izrailjeve i reče im: Videli ste sve što učini Gospod na vaše oči u zemlji egipatskoj, Faraonu i svim slugama njegovim u svoj zemlji njegovoj,

3 kušanja velika koja videše oči tvoje, znake i čudesa velika.

4 Ali vam do ovoga dana ne dade Gospod srce da razumete, ni očiju da vidite, ni ušiju da čujete.

5 Ja te vodih četrdeset godina po pustinji; haljine tvoje ne ovetšaše na tebi, niti obuća tvoja ovetša na nogama tvojim;

6 ne jedoste hleba i ne piste vina ni žestoka pića, da poznate da sam ja Gospod, Bog vaš.

7 Dođoste na ovo mesto. Sion, kralj Esevonski i Og, kralj Vasanski, iziđoše pred nas u boj i pobismo ih.

8 Uzesmo zemlju njihovu i dadosmo je plemenu Ruvimovim i plemenu Gadovom i polovini plemena Manasijeva.

9 Vi ćete dakle držati reči ovoga saveze i vršiti ih, da biste uspeli u svakom radu svome.

10 Vi stojite danas svi pred Gospodom, Bogom svojim, svi vi, glavari plemena vaših, starešine vaše i upravitelji vaši, svi ljudi Izrailjci,

11 deca vaša, žene vaše i stranac koji je u vašem logoru, i onaj koji ti drva seče, i onaj koji ti vodu nosi.

12 Vi stojite da uđete u savez Gospoda, Boga svoga, u savez ovaj zakletvom zaključen i koji Gospod, Bog tvoj, čini danas s tobom,

13 da te danas postavi sebi za svoj narod i da ti on bude Bog, kao što ti reče i kao što se zakle ocima tvojim Avraamu, Isaku i Jakovu.

14 Ovaj savez zakletvom zaključen, ne činim ja samo s vama;

15 nego i sa svima koji danas stoje ovde s nama pred Gospodom, Bogom našim, i sa onima koji nisu danas ovde s nama.

16 Vi znate kako smo živeli u zemlji egipatskoj, i kako smo prošli kroz narode kroz koje ste prošli.

17 Videli ste gadosti njihove i idole njihove od drveta i od kamena, od srebra i od zlata, koji su kod njih.

18 Da ne bude među vama čoveka ni žene, ni porodice ni plemena, kome bi se danas srce odvratilo od Gospoda, Boga našega, da ide da služi bogovima onih naroda; da ne bude među vama korena na kome bi rastao otrov ili pelen.

19 Da se niko, čuvši reči ovog zakletvom zaključenog saveza, ne pohvali u srcu svome govoreći: Imaću mir svoj pa i išao ja za žudnjama srca svoga, pa i da dodam pijanstvo žeđi!

20 Njemu neće Gospod oprostiti. Nego će se onda raspaliti gnev Gospodnji i ljubomora njegova na tog čoveka. Na njega će pasti sva prokletstva koja su u ovoj knjizi napisana, i izbrisaće Gospod ime njegovo pod nebom.

21 Odlučiće ga Gospod, na propast njegovu, od svih plemena Izrailjevih po svim prokletstvima saveza napisanog u ovoj knjizi zakona.

22 I budući naraštaji, deca vaša koja će se posle vas roditi i stranac koji će iz daleke zemlje doći, - kad vide rane i bolesti kojima Gospod bude udario ovu zemlju,

23 kad vide zemlju ovu spaljenu sumporom i solju, u kojoj niti se seje niti što niče, niti raste kakva biljka, kao kad propadoše Sodom i Gomor, Adama i Sevojim, koje Gospod zatre u gnevu svome i u jarosti svojoj, -

24 svi će narodi reći: Zašto učini to Gospod ovoj zemlji? Zašto ovaj žestoki, ovaj veliki gnev?

25 I odgovoriće se: Jer napustiše savez Gospoda, Boga otaca svojih, koji on učini s njima kad ih izvede iz zemlje egipatske;

26 jer idoše i služiše drugim bogovima i poklanjaše im se, bogovima koje ne poznavaše i koji im ništa ne dadoše.

27 Zato se Gospod razgnevi na ovu zemlju i pusti na nju sva prokletstva zapisana u ovoj knjizi.

28 Gospod ih iščupa iz zemlje njihove u gnevu i u jarosti i u ljutini velikoj, i izbaci ih u drugu zemlju, kao što se to danas vidi.

29 Što je tajno ono je Gospoda, Boga našega, a što je objavljeno, ono je naše i sinova naših do veka, da bismo izvršili sve reči ovoga zakona.

Glava 30.

1 Kad te sve ovo snađe, blagoslov i prokletstvo koje iznosim preda te, ako ih se opomeneš u srcu svome, gde god bio među narodima u koje te protera Gospod, Bog tvoj,

2 i obratiš se ka Gospodu, Bogu svome, i slušaš glas njegov, ti i sinovi tvoji, svim srcem svojim i svom dušom svojom, u svemu što ti ja danas propisujem,

3 tad će Gospod, Bog tvoj, povratiti roblje tvoje i smilovaće se na tebe, i opet će te sabrati između svih naroda, po kojima te bude rasejao Gospod, Bog tvoj.

4 Ako bi ko tvoj i na kraj sveta izagnan bio, otud će te opet sabrati Gospod, Bog tvoj, i otuda te uzeti,

5 i odvešće te opet Gospod, Bog tvoj, u zemlju koju bejahu držali oci tvoji i držaćeš je, i on će ti učiniti dobra i umnožiće te više nego oceve tvoje.

6 Obrezaće Gospod, Bog tvoj, srce tvoje i srce poroda tvoga, da bi ljubio Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom dušom svojom, da bi živeo, i Gospod, Bog tvoj,

7 obratiće sva ova prokletstva na neprijatelje tvoje i na one koji te mrziše i koji te progoniše.

8 I ti ćeš se vratiti Gospodu, slušaćeš glas njegov i izvršićeš sve ove zapovesti koje ti ja danas propisujem.

9 Gospod, Bog tvoj, obasipaće te dobrim, čineći da ti bude srećan svaki rad ruku tvojih, plod utrobe tvoje, plod stoke tvoje i plod zemlje tvoje, jer će se Gospod, Bog tvoj, opet obradovati čineći ti dobro, kao što se radovao ocima tvojim,

10 kad budeš slušao glas Gospoda, Boga svoga, držeći zapovesti njegove i naredbe njegove napisane u knjizi ovoga zakona, kad se vratiš ka Gospodu, Bogu svome, svim srcem svojim i svom dušom svojom.

11 Ova zapovest koju ti ja danas propisujsm, niti je iznad snage tvoje, niti preko domašaja tvoga.

12 Nije na nebu, da rečeš: Ko će se za nas popeti na nebo da nam je skine i kaže nam je, da je izvršimo?

13 Nije preko mora, da rečeš: Ko će za nas preći preko mora da nam je donese i kaže nam je, da je izvršimo?

14 Nego ti je ona sasvim blizu, u ustima tvojim i u srcu tvome, da je izvršiš.

15 Gle, iznosim danas preda te život i dobro, smrt i zlo.

16 Jer ti danas propisujem da ljubiš Gospoda, Boga svoga, da hodiš putevima njegovim i da držiš zapovesti njegove, zakone njegove i naredbe njegove, da bi živeo i namnožio se, i da bi te blagoslovio Gospod, Bog tvoj, u zemlji, u koju ideš da je držiš.

17 Ali ako zastrani srce tvoje i ne slušaš, ako se pustiš zavesti da se klanjaš drugim bogovima i njima služiš,

18 izjavljujem vam danas da ćete propasti i da nećete produljiti dane svoje u zemlji u koju ideš da je držiš.

19 Svedočim vam danas nebom i zemljom da sam stavio pred vas život i smrt, blagoslov i prokletstvo. Izberi život da živiš ti i potomstvo tvoje,

20 da ljubiš Gospoda, Boga svoga, da slušaš glas njegov, i da se njega držiš; jer od toga zavisi život tvoj, i produženje dana tvojih, i samo ćeš tako moći da ostaneš u zemlji, za koju se Gospod zakleo da će je dati ocima tvojim, Avraamu, Isaku i Jakovu.

Glava 31.

1 Mojsije kaza još ove reči svemu Izrailju:

2 Imam danas sto i dvadeset godina; neću moći više izlaziti i dolaziti; i Gospod mi reče: Nećeš prelaziti preko tog Jordana.

3 Gospod će, Bog tvoj, ići pred tobom, i istrebiće one narode ispred tebe, i ti ćeš im postati gospodar. Isus će ići pred tobom, kao što reče Gospod.

4 Gospod će učiniti tim narodima kao što je učinio Sionu i Ogu, kraljevima Amorejskim, koje je uništio sa zemljom njihovom.

5 Gospod će vam ih predati i vi ćete postupiti po svim zapovestima koje sam vam dao.

6 Budite srčani i hrabri, ne bojte se i ne plašite se od njih; jer Gospod, Bog tvoj, ide s tobom, i on te neće napustiti.

7 Mojsije pozva Isusa i reče mu pred svim Izrailjem: Budi srčan i hrabar; jer ćeš ti ući s ovim narodom u zemlju za koju se Gospod zakleo ocima njihovim da će im je dati, i ti ćeš im je predati u nasleđe,

8 Gospod će pred tobom ići i biće s tobom, neće odstupiti od tebe i neće te napustiti. Ne boj se i ne plaši se.

9 Mojsije napisa ovaj zakon i dade ga sveštenicima, sinovima Levijevim, koji nošahu kovčeg saveza Gospodnjeg i svim starešinama Izrailjevim.

10 Mojsije im dade ovu zapovest. Svake sedme godine, u vreme oprosne godine na praznik senica,

11 kad sav Izrailj stane pred Gospoda, Boga svoga, na mestu koje on izbere, čitaćeš ovaj zakon pred svim Izrailjem pred svima njima.

12 Sabraćeš narod, ljude i žene, decu i strance koji budu na vratima tvojim, da te čuju i da se nauče bojati se Gospoda, Boga vašega, i držati i vršiti sve reči ovoga zakona.

13 I sinovi njihovi koji ga još ne poznaju čuće ga i naučiće se bojati se Gospoda, Boga vašega, dokle god živite u zemlji koju ćete zauzeti pošto pređete preko Jordana.

14 Gospod reče Mojsiju: Evo približuje se vreme da umreš. Pozovi Isusa i stanite obojica u šatoru od sastanka. Daću mu zapovesti moje. Mojsije i Isus pođoše i stadoše u šatoru od sastanka.

15 Gospod se pojavi u šatoru u stubu od oblaka nad vratima od šatora.

16 Gospod reče Mojsiju: Evo, počinućeš s ocima svojim. A narod ovaj ustaće i razbludiće se pored tuđih bogova zemlje u koju ide i napustiće me i prekršiće savez moj koji učinih s njim.

17 Tad će se raspaliti gnev moj na njega. Napustiću ih, sakriću lice svoje od njih. On će biti progutan, postaće plenom mnogih zala i nevolja, i onda će reći: Ne snađoše li me ova zla zato što Bog moj nije usred mene?

18 I ja ću onda sakriti lice svoje za sva zla koja budu učinili obrativši se k drugim bogovima.

19 A sad napišite ovu pesmu. Nauči sinove Izrailjeve; metni im je u usta, da mi ta pesma bude svedok na sinove Izrailjeve.

20 Jer ću ja odvesti ovaj narod u zemlju za koju se zakleh ocima njegovim, u zemlju u kojoj teče mleko i med; onde će on jesti, nasitiće se i ugojiće se, pa će se obratiti ka drugim bogovima i njima će služiti, a mene će prezreti i prekršiće savez moj;

21 a kad ga snađu mnoga zla i nevolje, onda će ta pesma koja se neće zaboraviti i koju će potomci njegovi u ustima imati, svedočiti na ovaj narod. Jer ja znam naklonosti njegove, koje se već danas pojavljuju, još pre nego ga uvedem u zemlju za koju im se zakleh.

22 Tog dana napisa Mojsije tu pesmu i nauči sinove Izrailjeve.

23 Gospod dade zapovesti svoje Isusu, sinu Navinovu, govoreći: Budi srčan i hrabar, jer ćeš ti uvesti sinove Izrailjeve u zemlju za koju im se zakleh, i ja ću biti s tobom.

24 Kad Mojsije dovrši da napiše u knjigu reči ovoga zakona,

25 dade ovu zapovest Levitima koji nošahu kovčeg saveza Gospodnjeg.

26 Uzmite ovu knjigu zakona, i metnite je pokraj kovčega saveza Gospoda, Boga svoga, i ona će biti svedok na tebe.

27 Jer ja znam buntovni duh tvoj i tvrdoću vrata tvoga. Ako ste vi buntovni prema Gospodu dok sam ja još živ među vama, koliko li nećete to biti kad umrem.

28 Skupite k meni sve starešine plemena svojih i upravitelje svoje: kazaću pred njima ove reči i uzeću za svedoke na njih i nebo i zemlju.

29 Jer ja znam da ćete se posle smrti moje pokvariti i zaći s puta koje vam propisah, te će vas najposle zadesiti zlo kad budete činili što je zlo pred očima Gospodnjim, gneveći ga delom ruku svojih.

30 I Mojsije izgovori reči ove pesme pred celim zborom Izrailjevim:

Glava 32.

1 Slušajte, nebesa, hoću da govorim; i zemlja nek čuje reči usta mojih.

2 Poruka moja nek se kao kiša spusti, kao rosa moja reč nek padne, kao sitna kiša na meku travu, kao krupne kaplje na jedru travu;

3 jer ću ime Gospoda objaviti. Veličajte Boga našega!

4 On je stena naša! Savršeno je njegovo delo, i pravi su putevi njegovi; veran je on Bog, nema u njemu nepravde, pravedan je i istinit.

5 Ako s'oni pokvariše, je li on zato kriv? Ne, njihovo to je nevaljalstvo; to je narod rđav i pokvaren, nisu sinovi njegovi!

6 Tako li, zar, vraćaš ti Gospodu, o narode ludi i bezumni? Nije li on otac i stvoritelj tvoj? Nije li on onaj koji te načini i stvori?

7 Opomenite se starih dana, pogledajte na godine prošlih naraštaja. Pitajte oceve svoje, da vam oni kažu, starce svoje, da vam povedaju.

8 Kad Svevišnji razda nasleđe narodima, kada ljudske sinove razdeli, tad postavi međe narodima po broju sinova Izrailja.

9 Jer deo Gospodnji, to je narod njegov, Jakov je deo nasleđa njegovog.

10 Nađe ga očajna u zemlju pustoj, u pustinji prepunoj jauka; primi ga i stara se za njega, čuva ga ko zenicu svog oka.

11 Kao što oro, koji orliće svoje budi, nad ptićima svojima se diže, širi krila svoja, i hvata ih, i na svojim krilima ih nosi,

12 tako njega Gospod je vodio i nijedan bog tuđ nije sa njim bio.

13 On ga je izveo na visine zemlje i rod poljski Izrailj je jeo: dao mu je med iz stene da ga siše, ulje što se cedi iz litice tvrde;

14 dao mu je povlaku od krava i mleko od stada, dao mu je pretilinu od jaganjca, telića s Vasana i jarića s belim brašnom pšeničnim; i pio si krv od grožđa, vino.

15 Izrailj se ugoji i zarita se; - ugojio si se, udebljao i zasalio - i napusti Boga koji ga stvori, i spasenja svoga stenu prezre.

16 Nadražiše ga tuđim bogovima, gadovima njega razgneviše;

17 prinosiše žrtve idolima koji nisu Bog, bogovima njima nepoznatim, bogovima novim, koji se od skora pojaviše, pred kojima oci vaši nikad straha ne imaše.

18 Napustio si grad koji ti život dade, zaboravio Boga, stvoritelja svoga.

19 I to vide Gospod, i odbaci sinove i kćeri svoje koji ga nadražiše.

20 "Sakriću ja od njih lice svoje", reče, "i videću kakav će im biti kraj"; jer su rod pokvaren, sinovi u kojima nema vere.

21 Nadražiše me bogom koji nije Bog, razgneviše me taštim idolima svojim. Ja ću sad njih nadražiti narodom koji nije narod, bezumnim narodom njih ću sad ja nadražiti.

22 Jer zaplamti oganj gneva moga i do dna će Šeola^[2], paliti, proždreće i zemlju i žetvu njezinu i temelje popaliće gora.

23 Zgrnuću ja na njih sve nevolje, sve ću strele svoje na njih pustiti.

24 Glad će ih iscediti i groznica tresti i bolesti strašne gristi. I zubi ću zverske na njih nadražitii jed zmijin.

25 Na polju će mač njih ubijati a po stanovima strah ih satirati; pokosiće momke i devojke i decu i starce sede.

26 Rekao bih: dahom ću ih svojim iščupati, ytpćy i uspomenu njihovu međ ljudima.

27 Al se plašim uvreda dušmanskih, da se ne bi dušmani poneli i rekli: "Ruka se je naša uzvisila, nije Gospod sve ovo činio.

28 To je narod koji je razum izgubio, nema u njemu pameti.

29 Da su mudri razumeli bi, znali bi za kraj koji ih čeka!

30 Kako bi sam jedan hiljadu gonio a dvojica deset hiljada, da ih nije Stena njihova prodala, da ih Gospod predao nije?

31 Jer stena njihova nije kao naša Stena, neprijatelji naši neka sami o tom sude. -

32 Ali je loza njihova od loze Sodomske iz Gomorskih vinograda; grožđe je njihovo grožđe otrovano, gorki su im grozdovi njihovi;

33 vino je njihovo otrov od zmija, ljuti jed aspidin.

34 Nije li to spremljeno kod mene, u riznicama mojim pečaćeno?

35 Moja će osveta i odmazda biti kada noga njihova popuzne! Jer je blizu dan propasti njihove i sudbina primiče se njihova.

36 Gospod će narodu svom suditi; ali će se svojim smilovat slugama, kada vidi da im snaga smalaksava, i da više niti roba ni slobodnog nema.

37 I kazaće: Gde su bogovi njihovi, stena u koju se uzdavahu,

38 bogovi što salo od žrtava njihovih jeđahu,i pijahu vino naliva njihovih? Nek ustanu i pomognu vama i zaštitom svojom vas pokriju!

39 Znajte dakle da sam samo ja Bog, i da nema drugog boga pored mene. Ja i život i smrt dajem, rane dajem i njih isceljujem, i nikoga nema koji bi iz moje ruke izbavio.

40 Jep ja svoju ruku ka nebu podižem, i ja kažem: U večnosti živim!

41 Ako ja svoj mač blistavi oštrim, i ruka se moja pravde uhvati, svetiću se neprijateljima svojim i kazniću one koji mene mrze;

42 meso će im mač moj proždirati, krvlju ću ja strele svoje napojiti, krvlju isečenih i zarobljenih, kosmatim glavama dušmanskih glavara.

43 Pevajte, narodi, slavu naroda njegovog! Jer krv sluga svojih Gospod osvećuje; on se sveti neprijateljima njihovim, i okajanje zemlje i naroda svoga vrši.

44 Mojsije dođe i izgovori pred narodom sve reči ove pesme. Sa njim bejaše Isus, sin Navinov.

45 Kad Mojsije izgovori sve reči ove pesme pred celim Izrailjem,

46 on im reče: Primite k srcu sve reči koje vas ja danas preklinjem da ih preporučite sinovima svojim, da bi držali sve reči ovoga zakona i vršili ih.

47 Jer nije to stvar bez značaja za vas; to je život vaš, i time ćete produljiti dane svoje u zemlji koju ćete zauzeti pošto pređete preko Jordana.

48 Tog istog dana Gospod govori Mojsiju i reče:

49 Popni se na ovu goru Avarimsku, na goru Navav, u zemlji Moavskoj prema Jerihonu; i pogledaj zemlju Hanansku koju dajem sinovima Izrailjevim.

50 Ti ćeš umreti na gori na koju ćeš se peti i pribraćeš se k rodu svome, kao što umre Aron, brat tvoj, na gori Horu i pribra se k rodu svome,

51 jer mi vi zgrešiste među sinovima Izrailjevim na vodama Merive u Kadisu, i ne proslaviste me među sinovima Izrailjevim.

52 Pred sobom ćeš videti zemlju; ali nećeš ući u zemlju koju dajem sinovima Izrailjevim.

Glava 33.

1 Evo blagoslova kojim Mojsije, čovek Božji blagoslovi sinove Izrailjeve pred smrt svoju.

2 On reče: Dođe Gospod sa Sinaja, nad njima se iz Sira podiže, zasja svetlost njegova sa gore Faranske, iziđe iz svetih mirijada svojih, i desnicom svojom dade im plamen zakona.

3 Jest, on voli narod; svi su sveci njegovi u rukama tvojim. Stadoše kod nogu tvojih, i primiše reči tvoje.

4 Mojsije zakon nama dade, nasleđe zbora Jakovljeva.

5 On bejaše kralj u Izrailju kada se sabraše knezovi naroda i plemena Izrailjeva.

6 Da živi Ruvim! da ne umre, i ljudi njegovi da se množe!

7 A za Judu reče ovo: Usliši, Gospode, glas Judin, i dovedi ga k narodu njegovom. Neka su mu ruke krepke i budi mu u pomoći protiv dušmana njegovih!

8 Za Levija reče: Tumimi i Urimi predaše se svetome čoveku^[3] koga si ti u Masi kušao, i s kojim si se na vodi Merivi prepirao.

9 Levije reče za svog oca i za majku svoju: Ja ih nisam video! On za braću svoju ne razbira i sinove svoje ne poznaje. ^[4] Jer oni reči tvoje drže i savez tvoj čuvaju.

10 Oni uče naredbama tvojima Jakova i zakonu tvome Izrailja. Oni meću kad pod nozdrve tvoje i žrtve na oltar tvoj.

11 Blagoslovi, Gospode, snagu njegovu! Primi delo ruku njegovih, polomi leđa dušmana njegovih, i dušmani njegovi više da ne ustanu!

12 Za Venijamina reče: Miljenik je on Gospodnji. Bez straha će on kod njega ostati. Gospod će ga uvek zaklanjati, i međ plećima će nastavati njegovim.

13 Za Josifa reče: Blagosloviće Gospod zemlju njegovu, najboljim darom nebeskim, rosom, i najboljim vodama što su dole,

14 najboljim voćem sunca, najboljim voćem svakoga meseca,

15 najboljim plodom starih gora, najboljim plodom humova večnih,

16 najboljim plodom i blagom što zemlja daje. Milost onog koji se u kupini pojavi neka dođe na glavu Josifa, na čelo kneza braće svoje!

17 Veličanstvo on ima bika svog prvenca, rogovi njegovi rogovi su bivolski; njima će on sve narode udariti, do najkrajnjih granica zemlje. Oni su mirijade Jefremove, Oni su mirijade Manasijine.

18 Za Zavulona reče: Veseli se, Zavulone, u trkama svojim, i ti, Isahare, u šatorima svojim!

19 Zvaće oni narode na goru i prave će žrtve prinositi, jer će oni morsko obilje sati i blago u pesku sakriveno.

20 Za Gada reče: Blagosloven koji Gada na širinu meće! Gad kao lavica leže, i rastrže mišice i glavu.

21 On izabra prvine od zemlje, jer se tu čuva nasleđe davaoca zakona. On se krenu na čelu naroda, on Gospodnju pravdu svu izvrši i naredbe njegove ka Izrailju.

22 Za Dana reče: Dan je mladi lav koji se iz Vasana zaleti.

23 Za Neftalima reče: Neftalim će, milošću nasićen, i obasut blagoslovima Gospodnjim, zapad i jug zauzeti.

24 Za Asira reče: Blagosloven da je Asir među sinovima Izrailjevim, nek je on miljenik braće svoje i nek nogu svoju u ulje zamače.

25 Nek su prevornice tvoje od gvožđa i bakra, i koliko dani tvoji trajala ti snaga tvoja!

26 Niko nije ko Bog Izrailjev; na nebesima se on nosi da ti u pomoć dođe, on se na oblacima veličanstveno nosi.

27 Bog je večno utočište, i zaklon je pod njegovim mišicama večnim. On dušmana ispred tebe odagna, i reče ti: Zatri!

28 Izrailj je bezbedan u domu svome; čist protiče izvor Jakovljev zemljom pšenice i vina; rosa kaplje iz neba njegovog.

29 Blago tebi Izrailju! Ko je tebi ravan? Narod koji je Gospod izbavio, štit pomoći tvoje i mač slave tvoje? Ispred tebe nestaće dušmana, i ti ćeš visine pregaziti njihove.

Glava 34.

1 Mojsije se pope iz ravnice Moavske na goru Navav, na vrh Fazge, prema Jerihonu. I Gospod mu pokaza svu zemlju od Galada do Dana,

2 svu zemlju Neftalimovu i Manasijinu, svu zemlju Judinu do mora zapadnoga,

3 južnu stranu i ravnicu, okolinu Jordansku, dolinu Jerihonsku, grad palmi, do Sigora.

4 Gospod mu reče: Ovo je zemlja za koju sam se zakleo Avraamu, Isaku i Jakovu govoreći: Daću je potomstvu tvome. Pokazao sam ti je da je očima vidiš, ali ti nećeš ući u nju.

5 Mojsije, sluga Gospodnji, umre onde, u zemlji Moavskoj, po reči Gospodnjoj.

6 I Gospod ga sahrani u dolini, u zemlji Moavskoj, prema Vet-Fegoru. Niko ne dozna za grob njegov do današnjega dana.

7 Mojsiju beše sto i dvadeset godina kad umre; oči njegove ne behu potamnele i snaga ga ne beše izdala.

8 Sinovi Izrailjevi plakaše za Mojsijem trideset dana u ravnici Moavskoj; i prođoše dani plača i žalosti za Mojsijem.

9 Isus, sin Navinov, beše pun duha mudrosti, jer Mojsije beše položio na njega ruke svoje. Sinovi Izrailjevi ga slušaše i izvršiše zapovesti koje Gospod beše dao Mojsiju.

10 Ali se ne pojavi više u Izrailju prorok kao Mojsije, koga Bog pozna licem k licu.

11 Niko mu se ne može uporediti po znacima i čudesima, za koja ga Gospod posla da ih učini u zemlji egipatskoj na Faraonu i na svim slugama njegovim i u svoj zemlji njegovoj,

12 i po svim silnim podvizima koje Mojsije krepkom rukom učini pred očima celog Izrailja.

1. Refaimi = džinovi.
2. Podzemni kraj gde nastavaju duše umrlih: Ad, pakao.
3. Prvosvešteniku Aronu.
4. Leviti su isključivo svojoj službi posvećeni.