Библија (Бакотић) : Поновљени закони

←Бројеви

БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић

Исус Навин→

Глава 1.

1 Ево речи које Мојсије говори свему Израиљу испред Јордана, у пустињи, у равници, према Суфу, између Фарана, Тофола, Ловона, Асирота и Дизава.

2 Из Хорива,путем преко горе Сира, до Кадис-Варне има једанаест дана хода

3 У четрдесетој години а у први дан једанаестога месеца, Мојсије говори синовима Израиљевима према свему ономе што му Господ беше заповедио да им рече.

4 То би пошто он поби Сиона, краља Аморејскога, који наставаше у Есевону, и Ога, краља Васанскога, који наставаше у Астароту и у Едраину.

5 Преко Јордана, у земљи Моавској поче Мојсије казивати овај закон, и рече:

6 Господ, Бог наш, говори нам на Хориву и рече: Доста сте били на овој гори.

7 Обрните се и крените се; идите ка гори Аморејској и у сву околину њезину, у равнице, у брда, у долине, на југ, на обалу морску, у земљу Хананску и на Ливан, и до велике реке, до реке Еуфрата.

8 Ето ставио сам ту земљу пред вас; идите и узмите земљу за коју се Господ закле оцевима вашим, Аврааму, Исаку и Јакову, да ће је дати њима и потомству њиховом након њих.

9 Ја вам тада рекох: Не могу ја сам да вас носим.

10 Господ, Бог ваш, умножио вас је и ви сте данас тако бројни као и звезде на небу.

11 Господ, Бог отаца ваших, да вас умножи још хиљаду пута више и да вас благослови као што вам је обећао!

12 Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше?

13 Узмите из племена својих људе мудре, паметне и познате, и ја ћу вам их поставити за старешине.

14 Ви ми одговористе и рекосте: Добро је што предлажеш да се учини.

15 Ја узех тада старешине од племена ваших, људе мудре и познате, и поставих их за тисућнике, за стотинаре, педесетаре и десетаре, и за управитеље по племенима вашим.

16 Ја дадох онда судијама вашим ову заповест. Саслушавајте браћу своју и судите по правди распре свакога од њих са братом његовим или са странцем.

17 Немојте имати личних обзира на суду, саслушајте и малога и великога, не бојте се никога, јер Бог правду дели. А кад имате распру која би вам била тешка изнесите је преда ме, да је чујем.

18 Тако вам ја онда прописах све што сте имали да чините.

19 Кренусмо се из Хорива и пређосмо сву ову пустињу, велику и страшну, коју видесте; пођосмо ка гори Аморејској, као што нам заповеди Господ, Бог наш, и стигосмо до Кадис-Варне.

20 Тада вам рекох: Дођосте до горе Аморејске, коју нам даје Господ, Бог наш.

21 Гле, Господ, Бог твој, ставлл ту земљу преда те; иди, узми је, као што ти рече Господ, Бог отаца твојих; не бој се и не плаши се.

22 Ви сви дођосте к мени и рекосте: Да пошљемо људе пред собом да уходе земљу и да нам јаве за пут којим ћемо ићи, и за градове у које ћемо доћи.

23 То ми се учини добро, и ја узех између вас дванаест људи, по једног из свакога племена,

24 и они пођоше и изишавши на гору дођоше до долине Есхола и уходише земљу.

25 Они набраше рода оне земље и јавише нам: Добра је земља коју нам даје Господ, Бог наш.

26 Али ви не хтесте ићи, него се супротисте заповести Господа, Бога свога.

27 Ви мрмљасте у шаторима својим говорећи: Мрзи нас Господ, и зато нас изведе из земље египатске, да нас преда у руке Аморејаца и да нас потре.

28 Куд да идемо? Браћа наша уплашише срца наша говорећи: Народ је то бројнији и већег раста од нас, градови су му велики и утврђени до неба, а онде видесмо и синове Енакове.

29 Ја вам рекох: Не плашите се и не бојте их се.

30 Господ, Бог наш, који иде пред вама, он ће бити за вас онако како вам је учинио у Египту на ваше очи,

31 и у пустињи, где си видео како те је носио Господ, Бог твој, као што човек носи сина свога, целим путем којим сте ишли док дођосте до овога места.

32 Али са свим тим опет не веровасте Господу, Богу своме,

33 који иђаше пред вама путем, тражећи вам место где би сте стали; иђаше ноћу у огњу да вам светли путем којим сте ишли, а дању иђаше у облаку.

34 Господ чу глас речи ваших, разгневи се и закле се говорећи:

35 Ни један од овога нараштаја рђавога неће видети ту добру земљу, за коју се заклех да ћу је дати оцима вашим,

36 осим Халева, сина Јефонијина. Он ће је видети и њему ћу предати земљу по којој је ишао, и синовима његовим, јер се сасвим држао пута Господњег.

37 Господ се разгневи и на мене, због вас, и рече: Ни ти нећеш у њу ући.

38 Исус, син Навинов, слуга твој, он ће ући у њу. Утврди га, јер ће он предати синовима Израиљевим наслеђе те земље.

39 А деца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не знају ни шта је добро ни шта је зло, они ће ући у њу: њима ћу је дати и они ће је држати.

40 Али се ви вратите, идите у пустињу према Црвеноме мору.

41 Ви ми одговористе говорећи: Сагрешисмо Господу; ићи ћемо и борићемо се како нам је заповедио Господ, Бог наш. И ви опасасте оружје и хтесте изићи на гору.

42 Господ ми рече кажи им: Не идите и не борите се, јер нисам међу вама, да не изгинете пред непријатељима својим.

43 Ја вам говорих, али ви не послушасте, него се опресте заповести Господњој, и навалисте на гору.

44 Тад изиђоше пред вас Амореји који беху у оној планини и прогнаше вас као што чине пчеле, и побише вас на Сиру па до Хорме.

45 На повратку плакасте пред Господом, али Господ не слуша гласа вашега нити окрете уха свога к вама.

46 Остадосте у Кадису, где је време докле онде стајасте дуго трајало.

Глава 2.

1 Вратисмо се и кренусмо у пустињу ка Црвеноме мору, као што ми беше заповедио Господ, и дуго обилазисмо гору Сир.

2 Господ ми рече:

3 Доста сте обилазили ту гору, окрените се на север.

4 Дај народу ову заповест: Прећи ћете границу браће своје, синова Исавових, који наставају у Сиру. Они ће вас се бојати, али се ви чувајте.

5 Не нападајте на њих, јер вам нећу дати ни стопе земље њихове; јер сам гору Сир ја дао Исаву.

6 Јело ћете од њих за новце куповати, и платићете и воду коју ћете пити.

7 Јер те је Господ, Бог твој, благословио у сваком делу руку твојих, и зна пут твој по оној великој пустињи; и ово четрдесет година би с тобом Господ, Бог твој, и ништа ти није недостајало.

8 Прођосмо далеко од браће своје, синова Исавових, који наставају у Сиру, и далеко од пута у Елатовој равни и од Гезион-Гавера, па савивши оданде ударисмо на пустињу Моавску.

9 Господ ми рече: Не нападај на Моава, нити замећи боја с њим, јер ти нећу дати ништа у њиховој земљи, јер је дадох Ару сину Лотовом у наслеђе.

10 Пре бејаху онде Емеји, велики и јак народ, и висок као Енакими.

11 О њима се мислило да су Рефаими^[1] као и Енакими; али их Моавци зваху Емеји.

12 У Сиру бејаху пре Хореји, али их синови Исавови истераше и истребише испред себе и населише се на њихово место, као што учини Израиљ у земљи наслеђа коју му даде Господ.

13 А сада устаните и пређите преко потока Зареда. И пређосмо преко потока Зареда.

14 Време за које идосмо од Кадис-Варне па док пређосмо преко потока Зареда, би од тридесет и осам година, докле не изумре у логору сав онај нараштај ратника, као што им се беше заклео Господ.

15 И рука Господња би противу њих, потирући их из логора док их не нестаде.

16 Кад свих тих ратника нестаде из народа услед смрти,

17 Господ ми говори и рече:

18 Прећи ћеш данас Моавску границу код Ара,

19 и приближићеш се синовима Амоновим. Не нападај на њих и не замећи боја с њима, јер ти нећу дати ништа у њиховој земљи, јер је дадох синовима Лотовим.

20 И за њу се мислило да је земља Рефаима; у њој беху пре Рефаими, које Амонци зваху Замзуми.

21 Они бејаху народ велик и јак и висок као Енакими; али их Господ истреби испред њих, те они преузеше њихову земљу и населише се на њихово место.

22 Тако учини Господ синовима Исавовим, који беху у Сиру, јер истреби испред њих Хореје, и они преузеше земљу њихову и осташе на њиховом месту до данас.

23 Авеје, који наставаху у селима до Газе, истребише Кафтореји, који изиђоше од Кафтора, и населише се на њихово место.

24 Устаните, идите и пређите преко потока Арнона. Гле, предајем ти у руке Сиона Аморејина, краља Есевонскога и земљу његову. Почни освојење и зарати на њега.

25 Данас ћу ширити страх и трепет од тебе усред свих народа који су под небом; и који год чују за те уздрхтаће и муке ће их хватати од тебе.

26 Из пустиње Кедамота послах гласнике Сиону, краљу Есевонскоме с поруком мира.

27 Ја му поручих: Допусти да прођем преко твоје земље, великим ћу путем ићи, нећу свртати ни на десно ни на лево.

28 Храна коју ћу јести, за новце ћеш ми продати и даћеш ми за новац и воду коју ћу пити, дај ми само да прођем пешице,

29 као што ми дадоше синови Исавови који су у Сиру, и Моавци коју су у Ару, док не пређем преко Јордана, у земљу коју нам даје Господ, Бог наш.

30 Али Сион, краљ Есевонски, не хте пустити да прођемо кроз његову земљу, јер Господ, Бог твој, учини да отврдне дух његов, и срце његово поста упорно, да га преда у твоје руке, као што данас сам видиш.

31 Господ ми рече: Гле, предајем ти Сион и земљу његову.

32 Сион изиђе пред нас са целим својим народом на бој у Јасу.

33 Господ, Бог наш, предаде га нама и убисмо њега и све синове његове и сав народ његов.

34 Тад узесмо све градове његове, и побисно људе по свим тим градовима, и жене и децу; не остависмо жива ни једнога.

35 Само стоку опленисмо за се и однесосмо плен из градова које узесмо.

36 Од Ароира, на потоку Арнону, и од града у долини па до Галада, не би града који би нам одолео: све нам то предаде Господ, Бог наш.

37 Али ниси приступио к земљи синова Амонових, нити ка којему крају на потоку Јавоку, ни ка градовима у гори, нити којему месту које ти је Господ, Бог наш, забранио да нападнеш.

Глава 3.

1 Окренусмо се и пођосмо к Васану. Ог, краљ Васански, изиђе пред нас са целим својим народом на бој у Едраин.

2 Господ ми рече: Не бој га се, јер га предајем у твоје руке са свим народом његовим и са земљом његовом, да учиниш с њим као што си учинио са Сионом, краљем Аморејским, који наставаше у Есевону.

3 Тако нам Господ, Бог наш, предаде у руке Ога, краља Васанскога, са свим народом његовим, и ми га разбисмо и не остависмо му ни једнога жива.

4 Узесмо тада све градове његове; не би града кога не узесмо: шездесет градова, сав крај Аргобски, краљевство Ога у Васану.

5 Сви ти градови бејаху утврђени високим зидовима, вратима и преворницама; било је и градова без зидова у врло великом броју.

6 Раскопасмо их, као што учинисмо Сиону, краљу Есевонскоме, побивши по свим местима и људе и жене и децу.

7 А опленисмо за се сву стоку и плен који узесмо по градовима.

8 Тако узесмо онда земљу из руку двојице краљева Аморејских, с ове стране Јордана, од потока Арнона до горе Ермона,

9 (Сидонци зову Ермон Сирион, а Амореји га зову Сенир),

10 сва места у равни и сав Галад и сав Васан до Салхе и Едраина, градова краљевства Ога у Васану.

11 (Ог, краљ Васански беше сам остао од рода Рефаима. Гле, одар његов, одар гвозден, није ли у Рави, граду синова Амонових? Девет је лаката дуг а широк је четири лакта, лакта човечја.)

12 Тад заузесмо ту земљу. Ја дадох синовима Рувимовим и Гадовим земљу од Ариора, на потоку Арнону, и половину горе Галада са градовима њезиним.

13 Остатак Галада и сав Васан, краљевство Огово, дадох половини племена Манасијина. Сав крај Арговски по свему Васану зваше се земља Рефаима.

14 Јаир, син Манасијин, узе сав крај Арговски до границе Гесурске, и Махатске; и он прозва Васанска села својим именом и она се и данас зову села Јаирова.

15 Махиру дадох Галад.

16 Рувимовом племену и Гадовом племену дадох од Галада до потока Арнона, чијом средином иде граница, па до потока Јавока, где је граница синова Амонових;

17 дадох им још и равницу, замеђену Јорадном од Хинерота до мора уз равницу, до Сланога мора, испод Фазге, према истоку.

18 Ја вам онда дадох ову заповест Господ, Бог ваш, предаје вам ову земљу, да је ви држите; пођите под оружјем пред браћом својом, синовима Израиљевим, сви ви војници.

19 Само жене ваше и деца ваша и стада ваша (знам да имате много стада) остаће у градовима вашим, које вам дадох,

20 докле не смири Господ и браћу вашу као и вас, да и они заузму земљу коју ће им Господ, Бог ваш, дати с оне стране Јордана. Затим ћете се вратити сваки на наслеђе које вам дадох.

21 Исусу дадох онда ову заповест, и рекох: Очи твоје виде све што је учинио Господ, Бог ваш, са она два краља; онако ће Господ учинити са свим краљевствима у која дођеш.

22 Немојте их се бојати, јер ће се Господ, Бог ваш, борити за вас.

23 И тада се молих Господу, говорећи:

24 Господе, Боже! Ти си почео показивати слузи своме величину своју и моћну руку своју, јер који је Бог на небу или на земљи који би учинио дела као што су твоја и у кога би сила била каква је твоја?

25 Дај ми да пређем и да видим добру земљу преко Јордана и добру гору Ливан.

26 Али Господ беше гневан на ме, због вас, и не услиши ме, него ми рече: Доста, не говори ми више за то.

27 Попни се на врх ове горе, погледај на запад и на север и на југ и на исток, и гледај очима својим, јер нећеш прећи преко Јордана.

28 Подај заповести Исусу, и утврди га и укрепи га, јер ће он прећи пред тим народом, и он ће им предати земљу коју ћеш видети.

29 И ми остасмо у долини, према Вет-Фегору.

Глава 4.

1 Чуј сад, Израиљу, законе и наредбе којима вас ја учим. Држите их да бисте поживели и ушли у земљу коју вам даје Господ, Бог отаца ваших, и да бисте је држали.

2 Ништа не додајте ономе, што вам прописујем, нити одузимајте од тога, да бисте чували заповести Господа, Бога свога, као што вам их ја прописујем.

3 Очи су ваше виделе оно што учини Господ с Велфегором; Господ, Бог твој истреби између тебе свакога човека који пође за Велфегором.

4 А ви који се држите Господа, Бога свога, ви сте данас сви живи.

5 Гле, учио сам вас законима и наредбама као што ми заповеди Господ, Бог мој, да бисте их вршили у земљи, у коју идете да је заузмете.

6 Држите их и извршујте их; то ће бити мурдост ваша и памет ваша пред народима, који ће, кад чују за ове законе, рећи: Овај је велики народ сасвим мудар и паметан!

7 Јер који је велики народ коме је Бог близу, као што је Господ, Бог наш, нама, кад га год дозовемо?

8 И који је велики народ који има законе и уредбе праведне, као што је сав овај закон који ја данас пред вас износим?

9 Само пази на себе и добро бди над душом својом, свих дана живота свога, да не заборавиш оно што су очи твоје виделе, и да не изиђе то из срца твога; предај то синовима својим и синовима синова својих.

10 Сећај се дана кад стајасте пред Господом, Богом својим, код Хорива, кад ми Господ рече: Сабери ми народ, да им кажем речи своје, којима ће се научити да ме се боје док су живи на земљи, и да уче томе и синове своје;

11 кад приступисте и стајасте под гором, а гора гораше и пламен до неба допираше, а беше тама, облак и мрак.

12 И Господ проговори вама исред огња; глас од речи чусте, али лика никаквога не видесте; само глас чусте.

13 Он објави савез свој, који вам заповеди да држите, десет заповести које написа на две плоче камене.

14 У то време ми Господ заповеди да вас учим законима и наредбама, да их вршите у земљи у коју идете да је заузмете.

15 Како у онај дан кад ми Господ говори на Хориву, исред огња никаквог лика не видесте, зато добро бдите над душама својим,

16 да се не бисте покварили и начинили себи какав лик резани или какву год слику од човека или од жене,

17 слику од какве животиње која је на земљи, или слику од какве птице која лети испод неба,

18 слику какве животиње која пуже по земљи, или слику од какве рибе која је у води под земљом.

16 Бди над душом својом, да не би, подигавши очи своје к небу и видевши сунце, месец и звезде, и сву војску небеску, занео се и клањао им се и служио им; то су ствари које је Господ, Бог твој, дао свим народима под целим небом.

20 Али вас Господ узе, и изведе вас из гвоздене пећи египатске, да будете његов народ, као што сте то данас.

21 И Господ се разгневи на ме због вас, и закле се да нећу прећи преко Јордана ни ући у добру земљу, коју ти Господ, Бог твој, у наслеђе даје.

22 Ја ћу дакле умрети у овој земљи и нећу прећи преко Јордана; а ви ћете прећи и заузети ону добру земљу.

23 Бдите над собом, да не заборавите савез који учини с вама Господ, Бог ваш, и да не градите сеои лика резанога, слике од које год ствари које је Господ, Бог твој забранио.

24 Јер је Господ, Бог твој, огањ који спаљује, Бог љубоморан.

25 Кад будеш имао деце и децу од своје деце, и кад будете већ дуго у оној земљи, ако се покварите и начините слику резану од какве год ствари, и учните што није угодно Господу, Богу вашему, дражећи га,

26 сведочим вам данас небом и земљом да ће вас брзо нестати са земље у коју идете преко Јордана, да је заузмете; нећете бити дуго у њој, него ћете се истребити.

27 Расејаће вас Господ међу народе, и бићете само мален број међу народима у које вас одведе Господ;

28 и онде ћете служити боговима које су начиниле руке човечје од дрвета и од камена, који не виде, не чују, нити једу, нити миришу.

29 Али ћеш и онде тражити Господа, Бога свога, и наћи ћеш га ако га тражиш свим срцем својим и свом душом својом.

30 У тескоби твојој све ће те снаћи, и тад ћеш се у последње време повратити ка Господу, Богу своме, и послушаћеш глас његов,

31 јер је Господ, Бог твој, Бог милостив, који те неће оставити, ни истребити, јер он неће заборавити савез с оцима твојим, за који им се заклео.

32 Запитај сад стара времена, која су била пре тебе, од дана кад Бог створи човека на земљи, и од једнога краја неба до другога: је ли икад било нешто тако велико, и је ли се икад чуло што тако?

33 Је ли икад чуо који народ глас Бога који говори исред огња, као што си ти чуо, и остао жив?

34 Је ли икад који бог покушао да дође да узме себи народ из другога народа подвизима, знацима и чудесима и ратом, крепком руком и мишицом подигнутом, и страхотама великим, као што је све то учинио за вас Господ, Бог ваш, у Египту на ваше очи?

35 Теби је то показано да познаш да је Господ Бог и да нема другога осим њега.

36 С неба дао ти је да чујеш глас његов, да би те научио, а на земљи показао ти је огањ свој велики, и речи његове чуо си исред огња.

37 Он је заволео оце твоје и изабрао је потомство њихово након њих, и сам те он великом силом својом, изведе из Египта;

38 отерао је испред тебе народе веће и јаче од тебе, да тебе уведе у њихову земљу, и даде ти је у наслеђе, као што то данас видиш.

39 Знај дакле и памти у срцу своме да је Господ, Бог горе на небу и доле на земљи, и да нема другога.

40 Држи законе његове и заповести његове, које ти ја данас прописујем, да би срећан био ти и синови твоји након тебе, да би ти се продуљили дани на земљи коју ти Господ, Бог твој, даје.

41 Мојсије изабра тада три града преко Јордана према истоку,

42 да би служили као уточишта убици који убије ближњега свога нехотице, не мрзивши пре на њ, да би спасао живот свој у који од тих градова.

43 Ти градови беху: Восор у пустињи, у равници, у земљи племена Рувимова; Рамот, у Галаду, у племену Гадовом, и Голан, у Васану, у племену Манасијином.

44 Ово је закон који Мојсије донесе синовима Израиљевим.

45 Ово су прописи, закони и наредбе које Мојсије даде синовима Израиљевим кад изиђоше из Египта.

46 То би испред Јордана у долини, према Вет-Фегору, у земљи Сиона, краља Аморејскога, који наставаше у Есевону, и кога победише Мојсије и синови Израиљеви пошто изиђоше из Египта.

47 Они освојише земљу његову и земљу Ога, краља Васанскога. Та два краља Аморејска бејаху с ове стране Јордана, на истоку.

48 Њихова се земља простираше од Ариора на потоку Арнону, до горе Сиона, а то је Ермон,

49 и обухваташе сву равницу с ове стране Јордана, на истоку до мора уз равницу на подножју Фазге.

Глава 5.

1 Мојсије сазва сав народ Израиљев и рече им: Чуј, Израиљу, законе и наредбе које ћу вам данас казати. Научите их и вршите их савесно.

2 Господ, Бог наш, учини с нама савез на Хориву.

3 Није с оцима нашим Господ учинио тај савез, него с нама који смо данас ту сви живи.

4 Лицем к лицу говорио нам је Господ на оној гори исред огња.

5 Ја тада стајах између Господа и вас, да вам јавим речи Господње, јер вас бејаше страх од огња и не изиђосте на гору. Он рече:

6 Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље египатске, из дома робовања.

7 Нећеш имати других богова пред лицем мојим.

8 Нећеш градити себи лика резанога нити какве слике од ствари које су горе на небу или које су доле на земљи, или које су у води испод земље.

9 Нећеш се клањати пред њима, нити им служити, јер сам ја, Господ, Бог твој, Бог љубоморан, који кажњавам на синовима злодела отаца њихових до трећега и до четвртога колена оних који ме мрзе;

10 а чиним милост до хиљадитог колена онима који ме љубе и чувају заповести моје.

11 Нећеш узимати узалуд имена Господа, Бога свога, јер неће Господ пустити без казне онога који узме име његово узалуд.

12 Држаћеш дан одмора и светковаћеш га као што ти је заповедио Господ, Бог твој.

13 Шест дана радићеш и свршићеш све послове своје;

14 а седми је дан одмор Господа, Бога твога; нећеш радити никаквог посла ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, ни слуга твој ни слушкиња твоја, ни во твој, ни магарац твој, нити и која животиња твоја, ни странац који је код тебе, да би се одморио слуга твој и слушкиња твоја као и ти.

15 Памтићеш да си био роб у земљи египатској, и Господ, Бог твој, да те изведе оданде моћном руком и мишицом подигнутом. Зато ти је Господ, Бог твој, заповедио да светкујеш дан одмора.

16 Поштуј оца свога и матер своју, као што ти је заповедио Господ, Бог твој, да би ти се продуљили дани твоји и да би срећан био у земљи коју ти даје Господ, Бог твој.

17 Не уби.

18 Не чини прељубе.

19 Не кради.

20 Не сведочи лажно на ближњега свога.

21 Не пожуди жене ближњега свога; не пожуди куће ближњега свога; ни њиве његове, ни слуге његове, ни слушкиње његове, ни вола његовог, ни магарца његовога, нити било шта што је ближњега твога.

22 То су речи које Господ изговори свему збору вашему на гори исред огња, облака и мрака, силним гласом, ништа не додајући. Он их написа на две плоче камене које мени даде.

23 Кад чусте глас усред таме, и док гора огњем гораше, приступисте к мени, сви поглавице племена ваших и старешине ваше,

24 и рекосте: Гле, показа нам Господ, Бог наш, славу и величину своју и чусмо глас његов исред огња; видесмо данас да је Бог говорио људима и да су они остали живи.

25 А сад што да помремо? Јер ће нас спалити онај огањ велики; ако још чујемо глас Господа, Бога свога, помрећемо.

26 Јер који је човек чуо глас Бога живога да говори исред огња, као ми, и остао жив?

27 Иди ти, и слушај све што ће казати Господ, Бог наш, и ми ћемо слушати и извршити.

28 Господ чу речи ваше. И Господ ми рече: Чух речи тог народа које рекоше теби; што рекоше добро рекоше.

29 Ох! кад би им било срце свагда тако да ме се боје, и да држе све заповести моје, да би увек срећни били они и синови њихови!

30 Иди, реци им: Вратите се у шаторе своје.

31 Али ти остани овде код мене, и казаћу ти све заповести, законе и наредбе којима ћеш их научити, да их извршују у земљи коју им дајем у наслеђе.

32 Пазите, дакле, да чините како вам је заповедио Господ, Бог ваш; не сврћите ни на десно ни на лево.

33 Ићи ћете сасвим путем који вам је одредио Господ, Бог ваш, да бисте живели и срећни били, и да би вам се продуљили дани у земљи коју ћете држати.

Глава 6.

1 Ево заповести, закона и наредаба којима Господ, Бог ваш, заповеди да вас учим да их извршујете у земљи у коју идете да је заузмете,

2 да бисте се бојали Господа, Бога свога, држећи свега свога века ти и син твој и син сина твога све законе његове и заповести његове које ти ја прописујем да би ти се продуљили дани твоји.

3 Слушај их дакле, Израиљу, и пази да их вршиш, да би срећан био и да бисте се много умножили, као што ти је рекао Господ, Бог отаца твојих, обећајући ти земљу у којој тече млеко и мед.

4 Чуј Израиљу! Господ је, Бог наш, једини Господ.

5 Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом.

6 И ове заповеси које ти ја данас дајем држи у срцу своме.

7 Објаснићеш их синовима својим, и говорићеш о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, кад лежиш и кад устајеш.

8 Везаћеш их себи на руку, и биће ти као почеоник међу очима.

9 Написаћеш их на стубове куће своје и на врата своја.

10 Господ, Бог твој, увешће те у земљу за коју се заклео оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће ти је дати. Држаћеш градове велике и добре које ниси зидао,

11 и куће пуне сваког добра, које ниси пунио и студенце које ниси ископао, винограде и маслинике, које ниси садио.

12 Кад једеш и наситиш се, пази да не заборавиш Господа, који те је извео из земље египатске, из куће робовања.

13 Господа, Бога свога, бојаћеш се и њему ћеш служити, и његовим ћеш се именом клети.

14 Нећете ићи за другим боговима, између богова других народа који су око нас.

15 Јер је Господ, љубоморан Бог усред тебе, па да се не би разгневио Господ, Бог твој, на те и истребио те из земље.

16 Нећете кушати Господа, Бога свога, као што га кушасте у Маси.

17 Држаћете добро заповести Господа, Бога свога, и наредбе његове и законе његове које вам је прописао.

18 Чинићеш што је право и добро пред очима Господњим, да би срећан био и да би ушао у добру земљу за коју се Господ оцима твојим заклео да ће ти је дати,

19 пошто отера све непријатеље твоје испред тебе, као што ти је казао Господ.

20 Кад те једног дана син твој запита: Шта значе ти прописи, ти закони и те наредбе, које вам је прописао Господ, Бог ваш?,

21 тад ћеш сину своме овако казати: Бејасмо робови Фараона у Египту и Господ нас моћном руком својом изведе из Египта.

22 Господ учини знаке и чудеса велика и страшна у Египту, на Фараону и на свему дому његовом пред очима нашим,

23 а нас изведе оданде, да нас уведе у земљу за коју се закле оцима нашим да ће нам је дати.

24 Господ нам заповеди да вршимо све ове законе и да се бојимо Господа, Бога свога, да бисмо били свагда срећни, и да би нас сачувао у животу, као што то данас чини.

25 И ми ћемо правду у део добити ако држимо и вршимо све ове заповести пред Господом, Богом својим, као што нам он то заповеди.

Глава 7.

1 Кад те Господ, Бог твој, уведе у земљу у коју идеш да је заузмеш, и отера испред тебе многе народе, Хетеје, Гергесеје, Амореје, Хананеје, Ферезеје, Јевеје и Јевусеје, седам народа већих и јачих од тебе;

2 кад ти их Господ, Бог твој, преда и ти их разбијеш, потрћеш их, и нећеш с њима савез учинити, нити ћеш се смиловати на њих;

3 нити ћеш закључивати бракова с њима; нећеш кћери своје удавати за синове њихове, ни кћери њихове узимати за синове своје;

4 јер би оне одвратиле синове твоје од мене, и они би другим боговима служили, и гнев Господњи би се распалио на вас, и брзо би вас потро.

5 Напротив ево како ћете им учинити: раскопаћете олтаре њихове, поломићете ликове њихове, исећи ћете лугове њихове и огњем ћете резане богове њихове спалити.

6 Јер си ти свет народ Господу, Богу своме; тебе је изабрао Господ, Бог твој, да му будеш народ који припада њему мимо све народе на земљи.

7 Не за то што бисте ви били многобројнији од других народа прихвати вас Господ и изабра вас, јер сте вн најмањи од свих народа.

8 Али што вас Господ љуби и што је хтео одржати заклетву којом се заклео оцима вашим, зато вас је Господ извео моћном руком својом и избавио вас из куће робовања, из руке Фараона, краља египатскога.

9 Знај, дакле, да је Господ, Бог твој, Бог веран, који држи савез свој и милост своју до хиљадитог колена онима који га љубе и држе заповести његове.

10 Али он враћа онима који га мрзе и истребљује их, и не одгађа ономе који га мрзи; свакоме враћа.

11 Зато држи заповести, законе, и наредбе које ти ја данас прописујем и врши их.

12 Ако ове законе слушате и држите, и вршите их, и Господ ће, Бог твој одржати савез с тобом и милост, за које се заклео оцима твојим;

13 и љубиће те, благословиће те и умножиће те: благословиће плод утробе твоје и плод земље твоје, жито твоје, вино твоје и уље твоје, плод говеда твојих и стада оваца твојих у земљу за коју се заклео оцима твојим да ће ти је дати.

14 Бићеш благословен мимо све народе: неће бити у тебе ни човека ни жене неплодне, ни животиње неплодне међу стоком твојом.

15 Уклониће од тебе Господ сваку болест, и неће на тебе пустити ни једног од љутих зала египатских која знаш, него ће их пустити на све оне који тебе мрзе.

16 Истребићеш све народе које ти Господ, Бог твој, преда; нећеш према њима погледа милосрђа имати, и нећеш служити боговима њиховим, јер би ти то била замка.

17 Ако би ти у срцу своме рекао: Ови су народи већи од мене, како ћу их ја отерати?

18 не бој их се; памти добро што учини Господ, Бог твој, Фараону и целом Египту,

19 велике подвиге које видеше очи твоје, и знаке и чудеса и руку крепку и мишицу подигнуту, којом те изведе Господ, Бог твој: онако ће учинити Господ, Бог твој, свим народима од којих се ти бојиш.

20 И стршљене ће послати Господ, Бог твој, на њих докле не изгину и они који би остали и сакрили се од тебе.

21 Не плаши се од њих, јер је Господ, Бог твој, усред тебе, Бог велики и страховити.

22 Господ ће, Бог твој, мало по мало потрти те народе испред тебе; нећеш их моћи у једанпут истребити, да се не би умножило на тебе зверје пољско.

23 Господ, Бог твој, предаће их теби, и затираће докле се не униште.

24 Краљеве ће њихове у твоје руке предати и затрћеш име њихово под небом; неће се ни један одржати пред тобом, докле их не потреш.

25 Огњем ћеш резане богове њихове спалити. На сребро и на злато што је на њима нећеш се полакомити, и нећеш их за себе узети, да ти не буду замка, јер је то гадно пред Господм, Богом твојим.

26 Нећеш уносити гада у дом свој, да не будеш проклет као и он, него се гади на њ и грози се од њега, јер је проклет.

Глава 8.

1 Држаћете и вршићете све заповести које вам ја данас прописујем, да бисте живели и умножили се, и да бисте ушли у земљу за коју се Господ заклео оцима вашим да ће им је дати, да бисте је држали.

2 Опомињи се свега пута којим те је Господ, Бог твој, водио четрдесет година по пустињи, да би те смирио и искушао, да зна шта ти је у срцу и хоћеш ли држати заповести његове или нећеш.

3 Понизио те је, глађу те морио и маном те хранио, за коју ти ниси знао, и за коју нису пре знали ни оци твоји, да би ти показао да човек не живи само од хлеба него од свега што излази из уста Господњих.

4 Одећа твоја не оветша на теби, нити нога твоја отече за ових четрдесет година.

5 Признај у срцу своме да те Господ, Бог твој, кара, као што човек кара сина свога.

6 Држаћеш заповести Господа, Бога свога, да би ишао путевима његовим и бојао се њега.

7 Јер ће те Господ, Бог твој, увести сада у добру земљу, у земљу иотока, извора и језера који извиру по долинама и по брдима;

8 у земљу пшенице, јечма, винограда, смокава, нарова; у земљу маслина и меда;

9 у земљу у којој ћеш се обилато најести хлеба; у којој ти ништа неће недостајати; у земљу у којој је камење гвожђе и у којој ћеш из брда њезиних бакар исећи.

10 Кад будеш јео и наситио се, благосиљај Господа, Бога свога, за добру земљу коју ти даје.

11 Пази се да не заборавиш Господа, Бога свога, бацивши у немар заповести његове, законе његове и наредбе његове, које ти ја данас прописујем.

12 Кад будеш јео и наситио се, и кад будеш добре куће саградио и у њима се настанио;

13 кад будеш видео да се говеда твоја и овце твоје плоде, и намножи ти се сребро и злато и све што имаш,

14 пази да се не понесе срце твоје и да не заборавиш Господа, Бога свога, који те је извео из земље египатске, из куће робовања;

15 који те је водио преко оне пустиње велике и страшне у којој живе змије огњене и акрапи, у којој је суша и нема воде; који ти је извео воду из кремене литице;

16 који те је хранио у пустињи маном, за коју не знаше оци твоји, да би те смирио и искушао те, а најпосле да би ти добро учинио.

17 Пази да не кажеш у срцу своме: Моја сила и снага руке моје стекла ми је ова богатства.

18 Опомињи се Господа, Бога свога, јер ти он даје снагу да их стечеш, да би потврдио, као што то данас чини, савез свој, за који се заклео оцима твојим.

19 Ако заборавиш Господа, Бога свога, и пођеш за другим боговима, и њима станеш служити и клањати се, сведочим вам данас да ћете пропасти.

20 Пропашћете као народи које Господ потире испред вас, јер не хтесте послушати глас Господа, Бога свога.

Глава 9.

1 Чуј Израиљу! Ти ћеш данас прелазити преко Јордана да покориш народе веће и јаче од себе, да заузмеш градове велике и до неба утврђене,

2 да покориш велик и висок народ, синове Енакове, које знаш и за које си слушао: "Ко ће синовима Енаковима одолети?"

3 Знај данас да ће сам Господ, Бог твој, ићи пред тобом, као огањ који спаљује; он ће их уништити и он ће их пред тобом оборити, и ти ћеш их брзо изагнати и истребити, као што ти је Господ казао.

4 Кад их Господ, Бог твој, отера испред тебе, не реци у срцу своме: Ради правде моје уведе ме Господ у ову земљу; јер Господ тера оне народе испред тебе због неваљалства њихова.

5 Не, није због правде своје, ни због чистог срца свога да заузимаш ту земљу; него због неваљалства тих народа Господ, Бог твој, тера их испред тебе, и да потврди реч којом се заклео оцима твојим, Аврааму, Исаку и Јакову.

6 Знај дакле да ти Господ, Бог твој, не даје ту добру земљу да је ти држиш ради правде твоје; јер си ти тврдоврат народ.

7 Сећај се и не заборави како си гневио Господа, Бога свога, у пустињи. Од дана кад изиђосте из земље египатске па док дођосте на ово место непокорни бејасте Господу.

8 У Хориву изазвасте гнев Господњи, и Господ се разгневи на вас и хтеде да вас истреби.

9 Кад изиђох на гору да примим плоче камене, плоче савеза који с вама учини Господ, ја остах четрдесет дана и четрдесет ноћи на гори, не једући хлеба и не пијући воде;

10 и Господ ми даде две плоче камене, написане прстом Господњим, на којима бејаху све речи које вам Господ изрече на гори испред огња на дан збора.

11 После четрдесет дана и четрдесет ноћи даде ми Господ две плоче камене, плоче савеза.

12 Тада ми Господ рече: Устани, сиђи брже одавде, јер се поквари народ твој који си извео из Египта. Сврнуше брзо с пута који им одредих, и начинише себи ливен кип.

13 Господ ми рече: Видим да је овај народ, народ тврда врата.

14 Пусти ми да их затрем и име њихово избришем под небом; а од тебе ћу учинити народ већи и јачи него што је овај.

15 Ја се вратих и сиђох с горе која беше сва у пламену и две плоче савеза бејаху ми у рукама.

16 Погледах и гле, ви већ сагрешисте Господу, Богу своме, саливши себи теле; брзо сврнусте с пута који вам беше одредио Господ.

17 Ја узех оне две плоче и бацих их из руку својих и разбих их пред очима вашим.

18 Падох и остах тако пред Господом као пре четрдесет дана и четрдесет ноћи, не једући хлеба и не пијући воде, због свих греха које починисте учинвши што је зло пред очима Господњим, да га разгневите.

19 Јер се ја запрепастих гледајући гнев и јарост којом се Господ беше наљутио на вас, да вас истреби. Али ме Господ и тад услиши.

20 Господ се беше много и на Арона разгневио, да хтедне да учини да он погине, и ја измолих тада милост за њега.

21 Узех теле које начинисте, то дело греха вашега, и сажегох га огњем и разбих га и сатрах га у прах, и просух прах његов у поток који тече из горе.

22 И у Тавери и у Маси и у Иврот-Атави изазвасте гнев Господњи.

23 И кад вас Господ посла у Кадис-Варну, говорећи: Идите и узмите ту земљу коју вам дајем!, опет се супротисте заповести Господа, Бога свога, и не имасте вере у њега и не послушасте гласа његова.

24 Непокорни бејасте Господу од кад вас знам.

25 Зато падох и остах тако пред Господом четрдесет дана и четрдесет ноћи, јер Господ беше рекао да ће вас потрти.

26 Ја се молих Господу и рекох: Господе, Вечни!, немој потрти народа свога, који си избавио величанством својим, који си моћном руком својом извео из Египта.

27 Опомени се слуга својих, Авраама, Исака и Јакова, не гледај на упорност овога народа, на неваљалство његово и на грехе његове,

28 да не рече земља одакле си нас извео: Није имао Господ моћ да их уведе у земљу коју им обећа, и зато што их је мрзео, зато их изведе да погину у пустињи.

29 А они су твој народ и твоје наслеђе, које си силом својом великом и мишицом својом подигнутом из Египта извео.

Глава 10.

1 У то време Господ ми рече: Истеши две плоче од камена као што беху оне прве, изиђи к мени на гору и начини ковчег од дрвета.

2 На те плоче написаћу речи које су биле на првим плочама што си разбио, и ти ћеш их метнути у ковчег.

3 Начиних ковчег од дрвета багремова, истесах две плоче од камена као што беху прве, и изиђох на гору с двема плочама у рукама.

4 Господ написа на те плоче што беше прво написано, десет речи које вам изговори на гори исред огња на дан збора, и Господ ми их даде.

5 Вратих се и сиђох с горе и метнух плоче у ковчег који начиних, и оне осташе онде као што ми Господ заповеди.

6 Синови Израиљеви пођоше из Вирота синова Јаканових у Мосеру. Онде умре Арон и онде би сахрањен, а Елеазар син његов наследи га у свештенству.

7 Оданде се кренуше за Гадгад, а од Гадгаде за Јотвату, земљу у којој има потока.

8 У то време одвоји Господ племе Левијево и даде му заповест да носи ковчег савеза Господњега, да стоји пред Господом и служи му, и да благосиља народ у име његово, што оно и данас чини.

9 Зато племе Левијево нема дела ни наслеђа с браћом својом. Господ је наслеђе његово, као што му Господ, Бог твој, рече.

10 Ја остах на гори као и пре: четрдесет дана и четрдесет ноћи, и Господ ме и тад услиши. Господ не хте да те сатре.

11 Господ ми рече: Устани и иди пред народом. Нек иду да заузму земљу за коју сам се заклео оцима њиховим да ћу им је дати да је држе.

12 Сад, дакле, Израиљу, шта тражи од тебе Господ, Бог твој, осим да се бојиш Господа, Бога свога, да ходиш свим путевима његовим и да љубиш и служиш Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом,

13 држећи заповести Господње и законе његове, које ти ја данас прописујем да би ти срећан био?

14 Гле, Господа су, Бога твога, небеса и небеса над небесима, земља и све што је у њој.

15 И само твојих отаца држао се Господ да их љуби; а после њих изабра он потомство њихово, то јест вас, између свих народа, као што то данас сами видите.

16 Обрезујте дакле срце своје и не будите више тврдоврати.

17 Јер је Господ, Бог ваш, Бог над боговима и Господар над господарима, Бог велики, силни и страховити, који нема личних обзира, нити прима поклона;

18 који даје правицу сироти и удовици и љуби странца и даје му хлеб и одећу.

19 Љубите странца, јер сте и ви били странци у земљи египатској.

20 Бој се Господа, Бога свога, њему служи и њега се држи његовим се именом куни.

21 Он је слава твоја, он је Бог твој, који тебе ради учини велика и страховита дела која твоје очи видеше.

22 Седамдесет душа беше отаца твојих кад сиђоше у Египаг, а сад је Господ учинио од тебе мноштво као звезде на небу.

Глава 11.

1 Љуби Господа Бога свога, и извршуј увек што ти је заповедио да извршујеш, законе његове, наредбе његове и заповести његове.

2 Познај данас, - што синови ваши не могоше познати ни видети -, казне Господа, Бога свога, величанство његово, крепку руку његову и мишицу његову подигнуту,

3 знаке његове и дела његова што учини усред Египта на Фараону, краљу египатскоме и на свој земљи његовој.

4 Познајте што учини Господ војсци египатској, коњима и колима њиховим; како учини те се сручише на њих воде мора Црвенога, кад вас тераху, и за увек их затре;

5 и што вама учини у пустињи док не дођосте до овога места,

6 и што учини Датану и Авирону, синовима Елијава, сина Рувимова; како земља отвори уста своја и прогута њих, породице њихове шаторе њихове и све благо што имаху усред Израиља.

7 Јер очи ваше видеше сва велика дела која Господ учини.

8 Држите зато све заповести које вам ја данас прописујем, да бисте имали снагу да заузмете земљу коју идете да узмете у наслеђе,

9 и да би вам се продужили дани у земљи за коју се Господ закле оцима вашим да ће је дати њима и породу њиховом, земљу у којој тече млеко и мед.

10 Јер земља у коју идеш да је заузмеш није као земља египатска, из које сте изишли, где си сејао своје семе и заливао својом ногом, као врт од зеља;

11 него је земља коју ви идете да заузмете, земља у којој су брда и долине, а натапа је вода с неба,

12 земља о којој се стара Господ, Бог твој, и на коју су увек обраћене очи Господа, Бога твога, од почетка до краја године.

13 Ако добро слушате заповести које вам данас прописујем, љубећи Господа, Бога свога, и служећи му свим срцем својим и свом душом својом,

14 даваћу кишу земљи вашој на време, и рану и позну, и ти ћеш сабирати жито своје и вино своје и уље своје;

15 и даћу у пољу твоме траву за стоку твоју, и јешћеш и бићеш сит.

16 Чувајте се да се не превари срце ваше да се одметнете и да служите туђим боговима и поклоните им се,

17 јер би се разгневио тад Господ на вас и затворио небо да не буде кише, и земља не би дала рода свога, те бисте брзо изгинули у доброј земљи коју вам Господ даје.

18 Сложите ове речи моје у срце своје и у душу своју и вежите их као знак себи на руку и нека вам буду као почеоник међу очима вашим.

19 Учите синове своје и говорите им о њима кад седиш у кући својој и кад путем идеш и кад лежеш и кад устајеш.

20 Напиши их на стубове куће своје и на врата своја,

21 да би се умножили дани ваши и дани синова ваших у земљи, за коју се Господ заклео оцима вашим да ће им је дати, као дани неба над земљом.

22 Јер ако добро држите све ове заповести које вам ја прописујем да вршите, љубећи Господа, Бога свога, и ходећи свим путевима његовим и њега се држите,

23 тад ће Господ отерати све ове народе испред вас, и победићете народе веће и јаче него што сте сами.

24 Свако место на које ступи стопало ноге ваше биће ваше; од пустиње до Ливана, и од реке, реке Еуфрата, до мора западнога шириће се границе ваше.

25 Нико се неће пред вама одржати; Господ ће, Бог ваш, као што вам каза, пустити страх и трепет на сваку земљу којом ћете пролазити.

26 Гле, износим данас пред вас благослов и проклетство.

27 Благослов, ако слушате заповести Господа, Бога свога, које вам ја данас прописујем,

28 а проклетство, ако не слушате заповести Господа, Бога свога, него сврнете с пута који вам ја данас прописујем и пођете за другим боговима које не познајете.

29 И кад те Господ, Бог твој, уведе у земљу у коју идеш да је заузмеш, тад изреци овај благослов на гори Гаризиму а прохлетство на гори Евалу.

30 Оне су преко Јордана идући к западу, у земљи Хананеја, који седе у равни према Галгалу код Морешке равнице.

31 Јер ћете прећи преко Јордана да уђете у земљу коју вам Господ, Бог ваш, даје да је држите, и узећете је и наставаћете у њој.

32 Пазите, дакле, да извршите све ове законе и наредбе које ја данас износим пред

Глава 12.

1 Ово су закони и наредбе које ћете држати и извршити докле год живите у земљи коју вам Господ, Бог отаца ваших, даје да је држите.

2 Раскопаћете сва места у којима су народи које ћете истерати, служили боговима својим по високим брдима, по хумовима и под сваким зеленим дрветом.

3 Оборићете олтаре њихове и разбићете кипове њихове, попалићете лугове њихове, изломићете резане богове њихове и истребићете име њихово из оних места.

4 Нећете тако чинити Господу, Богу своме;

5 него ћете га тражити у месту његовом, у месту које избере Господ, Бог ваш, између свих племена ваших, да онде намести име своје, и онамо ћете ићи.

6 Онамо ћете носити жртве своје паљенице и друге жртве своје, десетке своје, приносе руку својих, завете своје, драговољне прилоге своје и првине од стоке своје крупне и ситне.

7 Онде ћете пред Господом, Богом својим, јести и веселити се, ви и породице ваше, свачим за што се прихватите руком својом, чиме вас благослови Господ, Бог ваш.

8 Нећете чинити, како ми сада овде чинимо, што је коме драго;

9 јер још нисте дошли до одмора и наслеђа које вам даје Господ, Бог ваш.

10 него кад пређете преко Јордана, и станете живети у земљи коју вам даје Господ, Бог ваш, да је држите, и смири вас од свих непријатеља ваших у наоколо, те почнете живети без страха,

11 онда ће бити једно место које ће Господ, Бог ваш, изабрати да у њему настани име своје. Ту ћете ви приносити све што вам ја заповедам, жртве своје паљенице и друге жртве своје, десетке своје, првине своје и изабране приносе које ћете ви Господу доносити за испуњење завета својих.

12 Ту ћете се веселити пред Господом, Богом својим, ви и синови ваши и кћери ваше и слуге ваше и слушкиње ваше и Левит који ће бити пред вратима вашим, јер он нема дела ни наслеђа с вама.

13 Пази да не приносиш жртава паљеница својих на сваком месту које угледаш;

14 него ћеш жртве своје паљеницс приносити на месту које Господ, Бог, изабере у једном од твојих племена, и ту ћеш учинити све оно што ти заповедам.

15 Али - кад ти то зажелиш -, моћи ћеш клати стоке и најести се меса на сваком месту своме, по благослову који ти да Господ Бог твој; ко је чист и ко је нечист моћи ће да од тога једе, као што се једе срнеће и јелење месо.

16 Само крви не једите; пролијте је на земљу као воду.

17 Нећеш моћи јести у дому своме десетака од жита свога, ни од вина свога, ни од уља свога, ни првина од стоке своје крупне и ситне, ни од онога што приносиш за испуњење завета, ни од драговољних приноса, ни од првина својих.

18 Него ћеш то и ти и син твој и кћи твоја и слуга твој и слушкиња твоја и Левит који је на вратима твојим, јести пред Господом, Богом својим, на месту које изабере Господ, Бог твој, и веселићеш се пред Господом, Богом својим, свачим што будеш имао.

19 Пази да не напустиш Левита док год живиш у земљи.

20 Кад Господ, Бог твој, рашири границе твоје, као што ти је казао, ако те жеља да се наједеш меса наведе да речеш: Хтео бих јести меса!, моћи ћеш по жељи својој да га једеш.

21 Ако би место које Господ, Бог твој, избере да онде намести име своје било далеко до тебе, закољи од крупне или од ситне стоке, коју ти да Господ и једи у дому своме по жељи својој као што сам ти заповедио.

22 Како се једе срна и јелен, онако једи; и чист и нечист нека једе.

23 Само пази да не једеш крви; јер је крв живот, и не једи живота с месом.

24 Не једи је; него је пролиј на земљу као воду.

25 Не једи је, да бисте срећни били ти и синови твоји након тебе, чинећи што је право пред очима Господњим.

26 Али ствари које хоћеш да посветиш и приносе које будеш дао за испуњење завета, то ћеш предати онде где Господ одреди.

27 Жртве своје паљенице, месо и крв, приносићеш на олтару Господа, Бога свога; а крв од других жртава твојих пролиће се на олтар Господа, Бога твога, а месо ћеш сам јести.

28 Чувај и слушај све ово што ти ја заповедам, да бисте срећни били ти и синови твоји након тебе до века, чинећи што је добро и право пред очима Господа, Бога свога.

29 Кад Господ Бог твој, истреби народе које ћеш ти испред себе отерати, кад их будеш истерао и настанио се у земљи њиховој, пази се да се не ухватиш у замку идући за њима пошто се потру испред тебе.

30 Пази се да не потражиш богова њихових и речеш: Како су ови народи служили боговима својим тако ћу и ја чинити.

31 Нећеш тако чинити Господу, Богу своме; јер они служаху боговима својим, чинећи све гадости које су мрске Господу, и они су и синове своје и кћери своје спаљивали боговима својим.

32 Држаћете и извршићете све оно што сам вам заповедио; нећете томе ништа додавати ни од тога одузимати.

Глава 13.

1 Ако међу вама устане пророк или сањалац који би ти показао знак или чудо,

2 и појави се знак или чудо које ти је он предсказао, па ти он рече: Хајде да идемо к другим боговима, - к боговима које ти не познајеш -, и њима да служимо!,

3 ти нећеш послушати речи тог пророка или тог сањаоца, јер вас то куша Господ, Бог ваш, да би знао љубите ли Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом.

4 Ка Господу, Богу своме, идите и њега се бојте; његове заповести чувајте и глас његов слушајте; њему служите и њега се држите.

5 А онај пророк или сањалац да се смрћу казни, јер вас је наговарао да се одметнете од Господа, Бога свога, који вас изведе из земље египатске и искупи вас из куће робовања, и хтео је да вас одвраћа од пута којим ти је заповедио Господ, Бог твој, да идеш. Тако ћеш истребити зло из себе.

6 Ако би те брат твој, син матере твоје, или син твој или кћи твоја, или жена која ти на крилу седи, или пријатељ твој кога као самог себе волиш, потајно наговарао говорећи: Хајде да служимо другим боговима, боговима које нисте познали ни ти ни оци твоји,

7 између богова других народа који су око вас, близу или далеко од тебе, од једног до другог краја земље -,

8 ти нећеш пристати с њим, нити ћеш га послушати; нећеш за њега имати поглед милосрђа, нећеш му се смиловати, нити ћеш га штедети,

9 него ћеш учинити да умре.

10 Твоја рука прва ће да се дигне на њега, да га убијеш, па онда рука целога народа.

11 Каменоваћеш га, и он ће погинути; јер те он хтеде одвратити од Господа, Бога твога, који те је извео из земље египатске, из куће робовања.

11 То ће се учинити да сав Израиљ разуме и боји се, и да се више не почини такав злочин међу вама.

12 Ако за какав свој град, који ти је Господ, Бог твој, дао да се у њему настаниш, чујеш да се говори:

13 Изиђоше људи неваљали усред тебе који заведоше становнике града свога говорећи: Хајде да служимо другим боговима! - боговима које ти не познајеш -,

14 истраживаћеш, испитиваћсш и распитиваћеш се добро, и ако то буде истина, ако је дело доказано, ако се је та гадост починила усред тебе,

15 тада ћеш оштрицом мача побити становнике тога града, уништићеш га са свим што је у њему, и стоку ћеш његову мачем побити.

16 Скупићеш сав плен из њега насред трга његовога и спалићеш огњем и онај град и сав плен из њега пред Господом, Богом својим; он ће за увек остати као гомила рушевина која се никад више неће сазидати.

17 Ништа од тих проклетих ствари ти неће за руку прионути, да би се Господ повратио од жестине гнева свога и учинио ти милост и смиловао се на те, као што се заклео оцима твојим,

18 ако слушаш глас Господа, Бога свога, држећи све заповести његове, које ти ја данас прописујем и чинећи што је право пред очима Господа, Бога твога.

Глава 14.

1 Ви сте синови Господа, Бога свога. Нећете се резати нити се бријати међу очима за мртвацем.

2 Јер си ти народ свет за Господа, Бога свога, и тебе изабра Господ да будеш његов народ између свих народа на земљи.

3 Не једи ништа гадно.

4 Ово су животиње које ћете јести: говече, овцу, козу,

5 јелена, срну, бивола, дивокозу, једнорога, и жирафу.

6 Јешћете све животиње које имају папке раздељене и шапе растављене, и које преживају.

7 Али нећете јести од оних које само преживаЈу или које само имају папке раздељене и шапе растављене. Нећете зато јести камилу, зеца ни дамана, који преживају али немају папака раздељених; сматраћете их као нечисте.

8 Нећете јести ни свињу која има папке раздељене али не прежива; сматраћете је као нечисту; меса од ње не једите, и стрва се њезина не дотакните.

9 Између оних што су у води јешћете све што има пераје и љуске,

10 а што нема пераје и љуске не једите; сматраћете то као нечисто.

11 Јешћете све птице чисте.

12 Али нећете јести ове орла, јастреба, морског орла,

13 сокола, сову, крагуја по врстама његовим;

14 гаврана по врстама његовим; ноја,

15 совуљагу; лиску, копца по врстама његовим;

16 буљуну, ражња, лабуда,

17 гема, свраку, гњурца,

18 роду, чапљу по врстама њезиним, пупавца, љиљка.

19 Сматраћете као нечисте све гмизавце који лете. Нећете их јести.

20 Јешћете све птице чисте.

21 Нећете јести од никакве цркле животиње; даћеш је странцу који је код тебе, да је поједе, или ћеш је продати странцу, јер си ти народ свет за Господа, Бога свога. Не кухај јарета у млеку матере његове.

22 Даћеш десетак од свега рода усева свога, од свега што сваке године роди њива твоја.

23 И јешћеш пред Господом, Богом својим, на месту које избере да онде настани име своје, десетак од жита свога, од вина свога и од уља свога, и првине од стоке своје крупне и ситне, да се учиш бојати се свагда Господа, Бога свога.

24 Може бити, кад те буде Господ, Бог твој, благословио, да ће пут твој одвећ дуг бити да би могао преносити десетак свој, због даљине места које избере Господ, Бог твој, да у њему настани име своје.

25 Тад ћеш ти десетак свој разменити за новац и узећеш новац у руку своју и отићи ћеш у место које избере Господ, Бог твој.

26 Онде ћеш за тај новац узети оно што желиш: говеда, оваца, вина и жестокога пића, све што ти буде драго, и јешћеш пред Господом, Богом својим, и веселићеш се ти и дом твој.

27 Нећеш напуштати Левита који ће бити на вратима твојим, јер он нема дела ни наслеђа с тобом.

28 Сваке треће године одвојићеш десетак доходака својих од те треће године, и оставићеш га пред вратима својим.

29 Тад ће доћи Левит, који нема дела ни наслеђа с тобом, странац, сироче и удовица који буду пред вратима твојим, и јешће и наситиће се, да би те благословио Господ, Бог твој, у сваком послу руку твојих.

Глава 15.

1 Сваке седме године учинићеш опроштај.

2 Ево како ће се чинити опроштај. Кад се огласи опроштај у славу Господњу, сваки потраживалац који би био нешто позајмио ближњему своме опростиће му, неће терати ближњега свога и брата свога да му плати дуг.

3 Моћи ћеш терати странца, али ћеш се одрећи права свога за оно што је твоје код брата свога.

4 Али неће бити убогих код тебе, јер ће те Господ благословити у земљи коју ће ти Господ, Бог твој, дати да је као наслеђе држиш,

5 само ако добро слушаш глас Господа, Бога свога, вршећи све ове заповести које ти ја данас прописујем.

6 Благословиће те Господ, Бог твој, као што ти је рекао; даваћеш многим народима у зајам а ни од кога нећеш узимати у зајам; владаћеш над многим народима, а они над тобом неће владати.

7 Ако буде код тебе који сиромах између браће твоје пред којим вратима твојим, у земљи коју ти даје Господ, Бог твој, да ти се не стврдне срце твоје, и не стисни руку своју пред братом својим сиромахом;

8 него отвори руку своју и позајми му радо колико му треба у потреби његовој.

9 Пази се да не будеш толико рђав да би у срцу своме казао: Близу је седма година, опросна година! Пази да немаш око немилосрдно према брату своме сиромаху, па да га одбијеш. Он би тад на тебе и Господу завапио, и ти би на себе грех навукао.

10 Подај му, и нека срце твоје не жали за то; јер ће те за то, Господ, Бог твој, благословити у свим делима твојим, и у свим пословима твојим.

11 Увек ће бити сиромаха у земљи; зато ти ја дадох ову заповест: Отварај руку своју брату своме, сиромаху и убогоме у земљи својој.

12 Ако ти се прода брат твој Јеврејин, човек или жена, он ће ти служити шест година; али ћеш га седме године отпустити од себе слободна.

13 А кад га отпустиш од себе слободна нећеш га отпустити празна;

14 дароваћеш га чим из стоке своје, с гумна свога, и с муљаонице своје, из онога што будеш имао по благослову Господа, Бога свога.

15 Опоменућеш се да си био роб у земљи египатској, и да те је Господ, Бог твој, откупио; зато ти ја данас дајем ову заповест.

16 Ако ти роб твој рече: Нећу да идем од тебе -, зато што он воли тебе и дом твој, и добро му је код тебе -,

17 тад ћеш узети шило и пробушићеш му ухо на вратима, и он ће бити за увек роб твој. Исто ћеш тако учинити и слушкињи својој.

18 Нећеш сматрати да ти је тешко кад га отпустиш, јер је он шест година служио, а то вреди двапут толико колико плата најамничка, и Господ, Бог твој, благословиће те у свему што будеш радио.

19 Све првенце мушке од стоке своје крупне и ситне посветићеш Господу, Богу своме; нећеш радити на првенцу од краве своје и нећеш стрићи првенца од оваца својих.

20 Јешћеш их сваке године ти и породица твоја пред Господом, Богом својим, на месту које он избере.

21 Ако на њему буде каква мана, ако буде хромо или слепо, или има другу какву ману, нећеш га приносити на жртву Господу, Богу своме.

22 Јешћеш га у дому своме; и нечист и чист јешће од њега, један и други, као што се једе срна и јелен.

23 Само крви од њега нећеш јести. Пролићеш је на земљу као воду.

Глава 16.

1 Држи месец класја и светкуј Пасху у славу Господа, Бога свога; јер те је месеца класја Господ, Бог твој, извео из Египта, ноћу.

2 Заклаћеш Пасху Господу, Богу своме, од крупне и од ситне стоке, на месту које избере Господ да онде настани име своје.

3 Не једи с њом хлеба квасног; седам дана јешћеш бесквасни хлеб, хлеб невоље, јер си журећи се изишао из земље египатске. То ће тако бити да се целог свог века сећаш дана у који си изишао из Египта.

4 Неће се код тебе видети квасац нигде широм земље твоје за седам дана, и неће преко ноћи ништа остати до јутра од меса које закољеш у први дан у вече.

5 Нећеш моћи клати Пасху на сваком месту које Господ, Бог твој, даје да боравиш у њему,

6 него ћеш ти клати Пасху на месту које избере Господ, Бог твој, да онде настани име своје, у вече о сунчаном заходу, у време кад си изишао из Египта.

7 Скухаћеш жртву и јешћеш је на месту које избере Господ, Бог твој. У јутро моћи ћеш да се вратиш у шаторе своје.

8 Шест дана ћеш јести бесквасне хлебове, а седми је дан празник Господњи; тада нећеш ништа радити.

9 Набројићеш седам недеља; чим се убаци срп у пшеницу почни бројити седам недеља.

10 Тада ћеш празновати празник недеља и приносићеш добровољне приносе према благослову који ти буде уделио Господ, Бог твој.

11 Веселићеш се пред Господом, Богом својим, ти и син твој и кћи твоја, и слуга твој и слушкиња твоја и Левит који буде на вратима твојим, и странац и сироче и удовица који буду код тебе, на месту које избере Господ, Бог твој, да онде настани име своје.

12 Сећаћеш се да си био роб у Египту и држаћеш ове законе и извршићеш их.

13 Празноваћеш седам дана празник сеница, кад побереш плод с гумна свога и из муљаонице своје.

14 Веселићеш се на празник овај ти и син твој и кћи твоја и слуга твој и слушкиња твоја и странац и сироче и удовица што буду на вратима твојим.

15 Светковаћеш празник седам дана у славу Господа, Бога свога, на месту које избере Господ; јер ће те Господ, Бог твој, благословити у свим жетвама твојим и у сваком послу руку твојих, и бићеш весео.

16 Три пута у години ће свако мушко између вас приказати се пред Господа, Бога свога, на месту које избере: на празник бесквасних хлебова, на празник недеље и на празник сеница; али нико да не дође празан пред Господа;

17 него ће сваки дати од онога што има, према благослову које му буде уделио Господ, Бог твој.

18 Поставићеш судије и управитеље по свим градовима које ти Господ, Бог твој, даје, по племенима својим, и они ће судити народу право.

19 Нећеш кварити ничије право, нећеш имати личних обзира и нећеш примати поклона; јер поклони заслепљују очи мудрих и кваре речи праведника.

20 Сасвим ћеш ићи за правдом, да живиш и да држиш земљу коју ти даје Господ Бог твој.

21 Нећеш постављати никаквих дрвених идола код олтара који ћеш подигнути Господу, Богу своме.

22 Нећеш подизати никаквих кипова, на које мрзи Господ, Бог твој.

Глава 17.

1 Нећеш приносити на жртву Господу, Богу своме, ни вола ни јагњета који би имао какву ману или неправилност; јер би то било гадно пред Господом, Богом твојим.

2 Ако се нађе код тебе у којему од градова које ти да Господ, Бог твој, човек или жена који би учинили оно што је зло пред очима Господа, Бога твога, и чиме се преступа савез његов,

3 идући да служе другим боговима и клањајући се њима, или сунцу или месецу или целој војсци небеској -, а то ја нисам заповедио -,

4 и теби се то јави и ти то сазнаш, одмах ћеш добро то истраживати; и ако је то истина, ако је дело доказано, ако је та гадост почињена у Израиљу,

5 извешћеш човека или жену који буду криви за то зло дело, на врата своја и каменоваћеш их, или ћеш смрћу казнити тог човека или ту жену.

6 Онај који заслужује смрт биће погубљен на сведочанство од два или три сведока; неће се предати смрти на сведочанство једног сведока.

7 Сведоци ће први дигнути руке на њ да га погубе, а потом цео народ. Тако ћеш извадити зло из себе.

8 Ако ти нека распра о убиству, о спору, о рани изгледа тешка за просуђивање, и постане препорна на вратима твојим, тада устани и попни се на место које избере Господ, Бог твој.

9 Иди тад к свештеницима, к Левитима, или к ономе који буде судија; упитај их, и они ће ти пресуду казати.

10 Учинићеш онако као што ти буду казали у месту које избере Господ, и гледаћеш да учиниш онако како те они буду научили.

11 Држаћеш се закона који ти они буду казали и пресуде коју они буду изрекли; нећеш се удаљити од онога што ти они буду рекли, ни на десно ни на лево.

12 Човек који из силе не буде послушао свештеника онде постављеног да служи Господу, Богу твоме, или не буде послушао судију, тај ће се човек казнити смрћу. Тако ћеш извадити зло из Израиља,

13 да сав народ разуме и боји се, и да се више не посили.

14 Кад уђеш у земљу коју ти даје Господ, Бог твој, да је држиш и населиш се у њој и речеш: Хоћу да поставим себи краља као што имају сви народи око мене, -

15 поставићеш себи за краља онога кога избере Господ, Бог твој; узећеш краља између браће своје, и нећеш смети поставити над собом туђина, који није брат твој. -

16 Али да не држи он много коња и да не враћа народа у Египат да би имао много коња, јер вам је Господ казао: Нећете се више овим путем вратити.

17 Да нема много жена, да се не би отпадило срце његово; и да не скупља много сребра и злата.

18 Кад седне на престо краљевства свога, он ће преписати за себе у књигу овај закон који ће он добити од свештеника Левита.

19 Он ће га имати код себе и читаће га свих дана живота свога, да би се научио бојати се Господа, и поштовати и вршити све речи овога закона и све ове наредбе;

20 да се срце његово не би подигло изнад браће његове, и да не би одступио од ових заповести ни на десно ни на лево; да би продуљио дане своје у краљевству своме, он и синови његови усред Израиља.

Глава 18.

1 Свештеници, Левити, цело племе Левијево, неће имати дела ни наслеђа с Израиљем; они ће се хранити од жртава огњем спаљених у славу Господњу и од наслеђа Господњег.

2 Они неће имати наслеђа међу браћом својом; Господ је наслеђе њихово, као што им је казао.

3 Ево које ће бити право свештеника над народом, над онима који принесу жртву, вола или јагње: Свештенику ће се дати плеће, вилице и желудац.

4 Даћеш му првине од жита свога, од вина свога и од уља свога, и првине од вуне с оваца својих;

5 јер њега изабра Господ, Бог твој, између свих племена твојих да врши службу у име Господње, он и синови његови довека.

6 Кад Левит напусти која од врата твојих, које било место у коме он настава у Израиљу, да иде по пуној жељи својој у место које избере Господ,

7 и он врши службу у име Господа, Бога твога, као сва браћа његова Левити који онде стоје пред Господом,

8 он ће за храну своју добити део једнак њиховоме, и имаће још и цену продаје своје имовине.

9 Кад уђеш у земљу коју ти Господ, Бог твој, даје, не учи се чинити гадна дела тих народа.

10 Нека се не нађе у тебе нико који би водио сина свога или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама или по птицама, ни урочник,

11 ни бајач, ни који зазива духове, ни опсенар, ни који пита мртве.

12 Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за такве гадости Господ, Бог твој, тера те народе испред тебе.

13 Буди сасвим Господа, Бога свога.

14 Јер ти народи, које ћеш ти истерати, слушају гатаре и врачаре, али теби то не допушта Господ, Бог твој.

15 Господ, Бог твој, подигнуће ти усред тебе, између браће твоје, пророка као што сам ја: Њега послушајте!

16 И он ће ти одговорити и на питање које си управио Господу, Богу своме, на Хориву, у дан сабора, кад си говорио: Да не чујем више глас Господа, Бога свога, и да не гледам више огња тога великога, да не погинем!

17 Господ ми рече: Добро је то што рекоше.

18 Подигнућу им пророка између браће њихове, као што си ти, и метнућу речи своје у уста његова, и он ће им казивати све што му заповедим.

19 Ако неко не послуша речи мојих, које ће он у моје име говорити, од тога ћу ја рачун тражити.

20 Али пророк који би се усудио говорити у моје име реч коју ја њему нисам заповедио да изговори, или који би говорио у име других богова, таки пророк ће се казнити смрћу.

21 Ако ли речеш у срцу своме: Како ћемо познати речи које није Господ рекао?,

22 што би пророк рекао у име Господње, па се не збуде и не испуни се, то је реч коју није рекао Господ. То је из дрскости рекао онај пророк: не бој га се.

Глава 19.

1 Кад Господ, Бог твој, потре народе, чију земљу даје теби Господ, Бог твој, и кад их истераш и настаниш се у градовима њиховим и у кућама њиховим,

2 одвојићеш три града усред земље своје, који ти даје Господ, Бог твој, да је држиш.

3 Пробићеш путеве и разделићеш на три дела земљу коју ти да Господ, Бог твој, у наслеђе, па нека се склони тамо сваки убица.

4 Ово ће бити закон за убицу који утече онамо, да би спасао живот, кад убије ближњега свога нехотице, а да му пре није био непријатељ.

5 На пример: Кад би неко отишао с ближњим својим у шуму да сече дрва, па би замахнуо секиром да посече дрво, па ако би гвожђе спало с дршка и погодило ближњега његовога тако да он умре; он ће утећи у који од тих градова да спасе живот,

6 да не би крвни осветник потерао убицу док му је гнев распаљен, и да га не би стигао на далеком путу и убио га и ако није заслужио смрт, јер он пре није био непријатељ ближњега свога.

7 Зато ти дајем ову заповест. Одвој три града.

8 Кад Господ, Бог твој, рашири границе твоје, као што се заклео оцима твојим, и да ти сву земљу коју је рекао дати оцима твојим,

9 ако држиш и вршиш све ове заповести, које ти ја данас прописујем, да љубиш Господа, Бога свога, и ходиш свагда путевима његовим, онда ћеш додати још три града осим она три,

10 да се не пролива крв права у земљи, коју ти Господ, Бог твој, у наслеђе даје и да не будеш крив за убиство.

11 Али ако неко из непријатељства према ближњему своме, вреба га и скочи на њега, и удари га тако да умре, па утече у који од оних градова,

12 тада ће старешине града његовога послати људе да га ухвате и предаће га крвном осветнику, да се погуби.

13 Нећеш према њему имати поглед милосрђа; учинићеш да се скине крв права с Израиља, и бићеш срећан.

14 Нећеш помицати међе ближњега свога, које буду поставили стари твоји у наслеђу које ћеш добити у земљи коју ти Господ, Бог твој, даје да је држиш.

15 Један сам сведок неће бити доста на човека да се утврди какав злочин или грех; једно дело моћи ће да се утврди само исказом два или три сведока.

16 Кад би против некога устао лажан сведок, да га окриви за неки злочин,

17 тада ће та два човека која се налазе у препирању, приступити пред Господа, пред свештеника и пред судије које у то време буду на власти.

18 Судије ће савесно испитивати ствар. Ако је сведок криви сведок, ако је криво сведочио на брата свога,

19 онда ћете са њим поступати онако као што је он намеравао да поступа с братом својим.

20 Тако ћеш извадити зло из себе. Други ће то чути и бојаће се, и неће се више тако злочиначко дело усред тебе учинити.

21 Нећеш имати поглед милосрђа: око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу.

Глава 20.

1 Кад идеш у рат против непријатеља својих и видиш коње и кола и народ многобројнији од себе, немој се уплашити од њих, јер је Господ, Бог твој, с тобом, који те је извео из земље египатске.

2 Пред битком приступиће свештеник и говориће народу.

3 Он ће им рећи: Слушај Израиљу! Ви идете данас у бој на непријатеље своје. Да не трне срце ваше; будите без страха, не бојте се, не препадајте се пред њима.

4 Јер Господ Бог ваш, иде с вама, да победи непријатеље ваше, а вас да сачува.

5 Затим ће народу говорити војводе и рећи ће: Ко је саградио нову кућу и није се још уселио у њу? Нека иде, нек се врати кући својој да не би погинуо у боју и други се у њу уселио.

6 Ко је посадио виноград а још га није орао? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други га брао.

7 Ко је испросио девојку а још је није довео? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју и други је одвео.

8 Војводе ће још говорити народу и казаће: Ко је страшив и трне му срце? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би трнуло срце браћи његовој као њему.

9 Кад војводе заврше говор, онда ће поставити на чело народа заповеднике чета.

10 Кад дођеш под који град да га бијеш, прво га понуди миром.

11 Ако ти одговори миром и отвори ти врата, сав ће народ који се нађе у њему плаћати ти данак и биће ти покоран.

12 Ако не прими мир с тобом и стане се бити с тобом, тад ћеш га опсадити.

13 И кад ти га Господ Бог твој, у руке преда, побићеш све мушкарце мачем.

14 Али ћеш за себе узети жене, децу, стоку и све што се нађе у граду, сав плен његов, и јешћеш плен непријатеља својих, које ти Господ Бог твој, преда.

15 Тако ћеш чинити са свим градовима који су далеко од тебе и не спадају у градове ових народа.

16 Али у градовима ових народа, чију земљу теби Господ Бог твој, у наслеђе даје, нећеш оставити у животу ништа од свега што дише.

17 Јер ћеш ти сасвим затрти Хетеје, Амореје, Хананеје, Ферезеје, Јевеје и Јевусеје, као што ти је заповедио Господ Бог твој,

18 да вас они не науче чинити све оне гадости које чине боговима својим и да не згрешите Господу, Богу своме.

19 Кад дуго траје опсада каквог града с којим си ти у рату, нећеш ништити дрвета његова секиром, јер можеш с њих јести. Зато их не сеци; јер дрво пољско, је ли човек да га опседаш?

20 Али ћеш моћи да обараш и сечеш дрвета која знаш да им се род не једе, да градиш заклон од града који води рат с тобом, док не падне.

Глава 21.

1 Ако се у земљи коју ти Господ Бог твој, даје, нађе убијен човек у пољу, а да се не зна ко га је убио,

2 тада ће старешине твоје и судије твоје изићи да измере даљину од леша убијенога до градова који су око њега.

3 Кад се утврди који је најближи град до леша убијенога, старешине тога града узеће јуницу на којој се још није радило и која није вукла у јарму.

4 Они ће чинити да се та јуница одведе ка једном потоку у коме вода никад не престаје, где се не копа и не сеје, и они ће заклати јуницу на потоку.

5 Затим ће доћи свештеници, синови Левијеви; јер њих изабра Господ Бог твој, да му служе и да благосиљају у име Господње, и они треба да пресуде о сваком спору и о свакој рани.

6 Све старешине града најближег лешу убијенога опраће руке своје над јуницом закланом над потоком.

7 И узевши реч, рећи ће: Наше руке нису ову крв пролиле, нити су наше очи виделе да се проли.

8 Опрости, Господе, народу своме, који си ти искупио, и не мећи праве крви на народ свој Израиља. И та крв му се неће уписати у грех.

9 Тако ћеш скинути праву крв са себе кад учиниш што је право пред Господом.

10 Кад идеш у рат на непријатеље своје, и преда их Господ Бог твој, у твоје руке, и заробиш их много,

11 и угледаш у робљу лепу жену, и зажелиш да је узмеш за жену,

12 одведи је кући својој, и она нек обрије главу своју и среже нокте своје;

13 и скине са себе хаљине своје у којима је заробљена, и нека седи у кући твојој и жали за оцем својим и матером својом цео месец дана; затим иди к њој, имај је и она ће ти бити жена.

14 Ако ти после не би била по вољи, пусти је нек иде куда јој је драго, али је не продај за новац, да не тргујеш њоме, јер си је осрамотио.

15 Ко би имао две жене, једну коју воли а другу коју не воли, и оне би родиле синове, и мила и немила, а првенац би био од немиле,

16 онда кад дође време да подели синовима својим имање, он не може првенцем учинити сина од миле преко сина од немиле који је првенац;

17 него ће за првенца признати сина од немиле и даће му два дела имања свога, јер је он почетак силе његове; његово је право првенаштва.

17 Ко би имао сина непослушног и непокорног, који не слуша оца свога ни матере своје, а кога они и казнише, па опет не слуша,

19 нека га узму отац и мати и доведу к старешинама града свога,

20 и нека кажу старешинама града свога: Ево сина нашега који је непослушан и непокоран, који не слуша гласа нашега и прави нереде и опија се.

21 И сви ће га људи града његова каменовати, и он ће погинути. Тако ћеш извадити зло из себе, да сав Израиљ разуме и боји се.

22 Ако се учини да умре човек који је починио злочин који заслужује смрт, и ако си га обесио на дрво,

23 леш његов неће преноћити на дрвету; него ћеш га у исти дан сахранити, јер онај који је обешен, проклетство је пред Богом, и ти нећеш скврнити земљу, коју ти је Господ Бог твој, у наслеђе дао.

Глава 22.

1 Ако видиш вола или овцу брата свога да лута, нећеш се окренути на другу страну, него ћеш их одвести брату свому.

2 Ако брат твој није близу или га ти не знаш, одвешћеш их својој кући да буду код тебе док их брат твој не потражи, и тада ћеш му их предати.

3 Тако ћеш учинити и с магарцем његовим и с хаљинама његовим; тако ћеш учинити са сваком изгубљеном ствари брата свога, кад је он изгуби а ти је нађеш; нећеш се окренути на другу страну.

4 Ако видиш магарца или вола брата свога пала на путу, нећеш сврнути с пута, него ћеш му помоћи да га подигне.

5 Жена неће носити мушко одело, и човек се неће облачити у женске хаљине, јер је гад пред Господом, Богом твојим, ко год тако чина.

6 Ако наиђеш на птичје гнездо, на неком дрвету или на земљи, с птићима или с јајцима, и с мајком која лежи на птићима или на јајцима,

7 нећеш узети мајке са птићима; пустићеш мајку да одлети и узећеш само птиће, да би био срећан и да би ти се продуљили дани твоји.

8 Ако саградиш нову кућу, начинићеш наслон око крова свога да не би навукао крви на дом свој, кад би ко с њега пао.

9 Не сеј у винограду своме разна семења, да не би изгубио и род од семена који посејеш и род од винограда.

10 Не ори на волу и на магарцу заједно.

11 Не облачи хаљине ткане од вуне и од лана.

12 Начинићеш ресе на четири краја хаљине коју облачиш.

13 Ако се неко ожени, и жена му омрзне пошто се састао с њом,

14 па је обеди с рђавих ствари и проспе рђав глас о њој говорећи: Узех ову жену, састах се са њом, и не нађох је девицу,

15 тада ће отац и матер младе узети знаке њеног девичанства и изнеће их пред старешине града, на врата.

16 Отац младин казаће старешинама: Дадох кћер своју овом човеку за жену и она му омрзне;

17 он је обеђује с рђавих ствари, говорећи: Нисам нашао твоју кћер девицу. А сад ево знака девичанства кћери моје. И они ће разастрти хаљину њену пред старешинама градским.

18 Старешине градске ће ухватити тог човека и казниће га;

19 и за то што је кварио глас девице Израиљеве, осудиће га на глобу од сто сикли сребра, које ће предати оцу младину. Она ће остати његова жена и он је неће моћи отпустити док је жив.

20 Али ако је то истина, ако се млада није нашла девица,

21 млада ће се извести на врата оца њезина. Ту ће је каменовати људи из града, и она ће умрети зато што је починила срамоту у Израиљу, подајући се блуду у дому оца свога. Тако ћеш извадити зло из себе.

22 Ако се ухвати човек који лежи са удатом женом, обоје ће се погубити, човек који је лежао са женом и жена. Тако ћеш извадити зло из Израиља.

23 Ако је девојка девица испрошена, а неко је сретне у граду и легне с њом,

24 извешћете их обоје на врата градска и каменоваћете их, и они ће умрети, девојка што није викнула у граду, а човек што је осрамотио жену ближњега свога. Тако ћеш извадити зло из себе.

25 Али ако је човек у пољу срео девојку испрошену, па је силовао и легао с њом, тад ће се погубити само човек који је легао с њом.

26 Девојци нећеш учинити ништа; она није починила злочин који заслужује смрт, јер се у том случају ради као кад човек скочи на ближњега свога па му живот узме.

27 Девојка испрошена коју је човек срео у пољу могла је да завикне а да је нико не чује. 28 Ако човек сретне девојку неиспрошену, ухвати је и легне с њом и они се затеку,

29 тада ће човек који је с њом легао дати оцу девојчином педесет сикли сребра, и за то што је осрамотио узеће је за жену и неће моћи да је отпусти док је жив.

30 Нико да се не жени женом оца свога, ни да открије одар оца свога.

Глава 23.

1 У сабор Господњи неће улазити ни утучен ни ушкопљен.

2 У сабор Господњи неће улазити онај који је рођен из везе недозвољене; ни десето колено његово неће улазити у сабор Господњи.

3 Ни Амонац ни Моавац неће улазити у сабор Господњи; ни десето колено њихово неће улазити у сабор Господњи, до века,

4 јер они не изиђоше пред вас с хлебом и водом на путу кад сте ишли из Египта, и најмише Валама, сина Веорова, из Феторе у Месопотамији да те прокуне.

5 Али Господ, Бог твој, не хте послушати Валама, него ти Господ, Бог твој, обрати проклетство у благослов, јер те Господ, Бог твој љуби.

6 Нећеш се старати ни о срећи ни о добру њиховом нигда за свог века.

7 Нећеш се гадити на Едомца, јер ти је брат, нећеш се гадити на Египћана јер си био странац у земљи његовој;

8 синови који се од њих роде у трећем колену, улазиће у сабор Господњи.

9 Кад будеш у рату с непријатељем својим чуваћеш се од сваке зле ствари.

10 Ако се међу вама ко оскврнио од чега што му се ноћу догоди, изићи ће из логора и неће улазити у логор.

11 Пред вече опраће се водом а кад сунце зађе ући ће у логор.

12 Имаћеш место изван логора, где ћеш излазити напоље.

13 Имаћеш лопатицу у опреми својој, па кад изиђеш напоље копаћеш њом, а кад пођеш натраг затрпаћеш нечист своју.

14 Јер Господ, Бог твој, иде усред логора твога да те избавља и да ти преда непријатеље твоје; зато ће логор твој требати да буде свет, да Господ не види у тебе никакве нечистоте, да се не би одвратио од тебе.

15 Нећеш издати роба господару његовом кад он утече к теби од господара свога;

16 него ће он остати код тебе, усред тебе, у месту које избере у ком граду твоме где му буде драго; нећеш га мучити.

17 Неће бити блуднице између кћери Израиљевих ни аџувана међу синовима Израиљевим.

18 Нећеш носити у дом Господа, Бога свога, ни по каквом завету, плате блудничке ни цене од пса, јер је обоје гад пред Господом, Богом твојим.

19 Нећеш тражити од брата свог добит ни на новац, ни на храну, ни на било шта што се на добит позајмљује.

20 Од странаца моћи ћеш да вучеш добит, али је нећеш вући од брата свога, да би те благословио Господ, Бог твој, у свему за што се прихватиш руком својом у земљи у коју идеш да је заузмеш.

21 Ако учиниш завет Господу, Богу своме, не оклевај испунити га, јер ће ти Господ, Бог твој, рачун тражити, и ти би на себе грех навукао.

22 Ако се не заветујеш, неће бити греха на теби.

23 Али оно што ти изиђе из уста оно ћеш држати и извршити; зато ћеш извршити завет који будеш својевољно Господу, Богу своме, учинио и који буду уста твоја изговорила.

24 Ако уђеш у виноград ближњега свога моћи ћеш јести грожђа по вољи својој док се наситиш; али га нећеш мећати у суд свој.

25 Ако уђеш у усев ближњега свога, моћи ћеш тргати класје руком својом, али нећеш замахнути српом у усев ближњега свога.

Глава 24.

1 Кад неко узме жену па се догоди да му она не буде мила, зато што он нађе што год срамотно на њој, написаће јој књигу распусну и пошто је њој у руке преда, отпустиће је из своје куће.

2 Она ће отићи од њега, ићи ће, и моћи ће да постане жена другог човека.

3 Ако овај други муж омрзне на њу и напише јој књигу распусну, и да јој у руку, и отпусти је из своје куће, или ако умре овај други муж који се ожени њом,

4 тада први муж који је беше отпустио неће моћи да је опет узме за жену, пошто се она оскврнила, јер је то гад пред Господом, и ти нећеш теретити грехом земљу коју ти Господ, Бог твој, у наслеђе даје.

5 Ко се скоро буде оженио неће ићи на војску, и нећеш намећати на њ никаквог посла; биће ослобођен за годину дана због своје породице и обрадоваће жену коју је узео.

6 Неће се узимати у залог горњи ни доњи жрвањ јер би то значило узимати сам живот у залог.

7 Ко се нађе да је украо човека између браће своје, синова Израиљевих, и направио од њега свог роба или га продао, тај ће се крадљивац казнити смрћу. Тако ћеш извадити зло из себе.

8 Чувај се ране од губе, и пази добро и чини све што вас уче свештеници, Левити; држите и чините као што сам им ја наредио.

9 Опомињи се шта је Господ, Бог твој, учинио Марији путем кад излазисте из Египта.

10 Кад ти ближњи твој буде што дужан, нећеш улазити у кућу његову да му узмеш залог,

11 стајаћеш напољу, а онај који ти је дужан изнеће ти напоље залог свој.

12 Ако је тај човек сиромах, нећеш лећи задржавши залог његов;

13 вратићеш му га о заходу сунчаном да би он лежећи у својим хаљинама благосиљао те; и то ће ти се примити у правду пред Господом, Богом твојим.

14 Нећеш мучити најамника сиромашног и убогог, био он један од браће твоје или странац који је код тебе у земљи твојој, на вратима твојим.

15 Предаћеш му најам дана његовог пре него сунце зађе; јер је он сиромах и није му лако чекати. Иначе би он завапио ка Господу, и ти би на себе грех напртио.

16 Неће се чинити да оцеви умру за децу, и неће се чинити да деца умру за оцеве; учиниће се да сваки умре за свој грех.

17 Нећеш повредити право странцу ни сироти, и нећеш узимати у залог хаљине удовичке.

18 Опоменућеш се да си био роб у Египту, и да те је оданде Господ, Бог твој, искупио; зато ти дајем ове заповести, да их извршиш.

19 Кад жањеш летину своју на њиви својој, и заборавиш који сноп на њиви, нећеш се враћати да га узмеш; он ће бити за странца, за сироту и за удовицу, да би те благословио Господ, Бог твој, у сваком послу руку твојих.

20 Кад тресеш маслине своје, нећеш загледати грану по грану пошто отресеш; остаће за странца, за сироту и за удовицу.

21 Кад береш виноград свој, нећеш пабирчити пошто обереш; остаће за странца, за сироту и за удовицу.

22 Опоменућеш се да си био роб у земљи египатској; зато ти дајем ове заповести, да их извршиш.

Глава 25.

1 Кад људи који имају распре међу собом стану пред суд да им се суди, тада ће се прави оправдати а криви осудити.

2 Ако криви заслужује батине, судија ће наредити да се повали и да му се удари број удараца према тежини његове кривице.

3 Неће му се дати више од четрдесет удараца, да се не уцвели брат твој пред очима твојим кад би му се ударило више удараца.

4 Нећеш мећати нагубице волу кад врше.

5 Кад браћа живе заједно, па један од њих умре и не остави деце, жена умрлога се неће удати из куће за туђина, него ће девер њен отићи к њој, и ожениће се њоме као девер.

6 Први син кога она роди наследиће умрлога брата, и назваће се његовим именом, да се не избрише име његово из Израиља.

7 Ако тај човек неће узети снаху своју, снаха ће његова ићи на врата пред старешине и рећи ће: Мој девер неће да подигне име брата свога у Израиљу; неће да се ожени са мном по праву деверскоме.

8 Старешине града ће њега позвати и говориће му. Ако он и даље не пристане и рече: Нећу да је узмем,

9 онда ће снаха његова приступити к њему пред старешинама, и узеће му обућу с ноге његове и пљунуће му у лице. И узевши реч, рећи ће: Тако ће се чинити човеку који неће да подигне дом брата свога.

10 И дом његов назваће се у Израиљу дом босога.

11 Ако се људи међу собом свађају, па дође жена једнога од њих да ослободи мужа свога од руке онога који га бије, па се маша руком својом и ухвати га за срамне делове тела,

12 одсећи ћеш јој руку, нећеш за њу поглед милосрђа имати.

13 Нећеш у торби својој имати два тега, један велики и један мали.

14 Нећеш имати у кући својој две ефе, једну велику и једну малу.

15 Имаћеш тег тачан и прав, и имаћеш ефу тачну и праву, да би ти се продуљили дани у земљи коју ти Господ, Бог твој, даје.

16 Јер који год тако што чини, ко год које злодело почини, гад је пред Господом, Богом твојим.

17 Опомињи се шта ти учини Амалик на путу, кад излазисте из Египта,

18 како те дочека на путу и како је без страха пред Богом напао те с леђа, на све који беху заостали од умора, док си и сам био сустао и изнемогао.

19 Кад Господ, Бог твој, пошто те избави од свих непријатеља твојих около тебе, смири те у земљи коју ти Господ, Бог твој даје у наслеђе и у својину, ти ћеш да избришеш спомен Амалика под небом. Не заборави!

Глава 26.

1 Кад уђеш у земљу коју ти Господ, Бог твој, у наслеђе даје и узмеш је и населиш се у њој,

2 узећеш првине од свакога воћа које ћеш убрати у земљи коју ти Господ, Бог твој, даје, метнућеш их у једну котарицу и ићи ћеш на место које Господ, Бог твој, избере да онде настани име своје.

3 Приказаћеш се свештенику који буде онда у служби и рећи ћеш му: Изјављујем данас пред Господом, Богом твојим, да сам ушао у земљу за коју се Господ закле оцима нашим да ће нам је дати.

4 Свештеник ће узети котарицу из твоје руке и метнуће је пред олтар Господа, Бога твога.

5 Ти ћеш опет узети реч и рећи ћеш пред Господом, Богом својим: Отац мој беше Арамејска скиталица; он сиђе у Египат с мало чељади и настани се онде; онде он поста велик, силан и многобројан народ.

6 Египћани нас мучише и гњавише и ударише тешко ропство на нас.

7 Заваписмо ка Господу, Богу отаца својих. Господ чу глас наш и виде труд наш, муке и невоље наше.

8 И изведе нас Господ из Египта руком крепком и мишицом подигнутом, страхотама великим знацима и чудесима.

9 И доведе нас на ово место, и даде нам ову земљу, земљу у којој тече млеко и мед.

10 И сад ево доносим првине од рода ове земље коју си ми ти, Господе дао. Ти ћеш их метнути пред Господа, Бога свога, и поклонићеш се пред Господом, Богом својим.

11 Затим ћеш се веселити заједно с Левитом и са странцем који је усред тебе, за сва добра која ти Господ, Бог твој, даде, теби и дому твоме.

12 Кад одвојиш све десетке од плодова својих треће године, године десетка, даћеш је Левиту, странцу, сироти и удовици; и они ће јести и наситиће се пред вратима твојим.

13 Рећи ћеш пред Господом, Богом својим: Одвојих од дома свога што је свето и дадох Левиту, странцу, сироти и удовици, по свим заповестима које си ми дао; не преступих нити заборавих ни једну од твојих заповести.

14 Не једох ништа од тих ствари у жалости својој; ништа нисам изнео за коју нечисту употребу, нити што дадох на мртваца; слушао сам глас Господа, Бога свога, учинио сам по свим наредбама које си ми дао.

15 Погледај из светог стана свога, с неба, и благослови народ свој Израиља и земљу коју си нам дао као што си се заклео оцима нашим, земљу у којој тече млеко и мед.

16 Данас ти Господ, Бог твој, заповеда да извршујеш ове законе и ове наредбе; ти ћеш их држати и извршићеш их свим срцем својим и свом душом својом.

17 Данас си учинио да Господ обећа да ће бити твој Бог, да би ти ишао путевима његовим, да држиш законе његове, заповести његове и наредбе његове и да слушаш глас његов.

18 И данас је Господ учинио да обећаш да ћеш бити његов народ, као што ти он рече, да би држао све заповести његове,

19 да би ти над свим народима, које је створио дао првенство у слави, у гласу и у достојанству, да би био народ свет Господу, Богу своме, као што ти је он то рекао.

Глава 27.

1 Мојсије и старешине Израиљеве дадоше народу ову заповест: Држите све ове заповести које вам ја данас прописујем.

2 Кад пређеш преко Јордана у земљу коју ти даје Господ, Бог твој, подигнућеш велике каменове и намазаћеш их кречом.

3 На те каменове написаћеш све речи овога закона, кад будеш прешао преко Јордана да уђеш у земљу коју ти Господ, Бог твој даје, у земљу у којој тече млеко и мед, као што ти рече Господ, Бог отаца твојих.

4 Кад будете прешли преко Јордана, подигнућете на гори Евалу те каменове које вам ја данас наређујем да подигнете, и намазаћете их кречом.

5 Онде ћеш назидати олтар Господу, Богу своме, олтар од камена, али нећеш преко њега гвожђем прећи;

6 од необделаног камена назидаћеш олтар Господу, Богу своме, и на њему приносићеш Господу, Богу своме, жртве паљенице;

7 приносићеш жртве захвалнице и јешћеш их онде, и веселићеш се пред Господом, Богом својим.

8 Написаћеш на те каменове све речи овог закона; јасно ћеш их урезати.

9 Мојсије и свештеници, Левити, говорише целом Израиљу и рекоше: Пази, Израиљу, и слушај! Данас си постао народ Господа, Бога свога.

10 Слушаћеш глас Господа, Бога свога, и извршићеш заповести његове и законе његове, које ти ја данас прописујем.

11 Тог истог дана Мојсије даде народу ову заповест.:

12 Кад пређете преко Јордана, Симеон, Левије, Јуда, Исахар, Јосиф и Венијамин остаће на гори Гаризину да благосиљају народ,

13 а Рувим, Гад, Асир, Завулон, Дан и Нефталим остаће на гори Евалу да изричу проклетство.

14 И Левити ће узети речи и рећи ће јаким гласом целом Израиљу:

15 Проклет да је човек који начини лик резан или ливен, гадост пред Господом, дело руку уметника, и који га на сакривено место метне! - И цео ће народ одговорити и рећи ће: Амин!

16 Проклет да је онај који презре оца свога или матер своју! - И цео ће народ рећи: Амин!

17 Проклет да је онај који помакне међу ближњега свога! - И цео ће народ рећи: Амин!

18 Проклет да је онај који заведе слепца с пута! - И цео ће народ рећи: Амин!

19 Проклет да је онај који повреди право странцу, сироти и удовици! - И цео ће народ рећи: Амин!

20 Проклет да је онај који легне са женом оца свога, јер он открива одар оца свога! - И цео ће народ рећи: Амин!

21 Проклет да је онај који би облежао какво год живинче! - И цео ће народ рећи: Амин!

22 Проклет да је онај који легне са сестром својом, кћерком оца свога, или кћерком матере своје! - И цео ће народ рећи: Амин!

23 Проклет да је онај који легне са таштом својом! - И цео ће народ рећи: Амин!

24 Проклет да је онај који удари ближњега свога из потаје! - И цео ће народ рећи: Амин!

25 Проклет да је онај који прими поклон да пролије крв невинога! - И цео ће народ рећи: Амин!

26 Проклет да је онај који не испуни речи овога закона и који их не извршује! - И цео ће народ рећи: Амин!

Глава 28.

1 Ако слушаш глас Господа, Бога свога, држећи и вршећи све заповести његове, које ти ја данас прописујем, узвисиће те Господ, Бог твој, изнад свих народа на земљи.

2 Ево свих благослова који ће доћи на те и који ће бити твој део, ако слушаш глас Господа, Бога свога.

3 Благословен ћеш бити у граду и благословен ћеш бити у пољу.

4 Благословен ће бити плод утробе твоје, и плод земље твоје и плод стоке твоје, млад крупне и млад ситне стоке твоје.

5 Благословене ће бити котарица твоја и наћве твоје.

6 Благословен ћеш бити при доласку своме и благословен ћеш бити при поласку своме.

7 Даће ти Господ победу над непријатељима твојим који устану на те; једним ће путем излазити на те, а на седам ће путева бежати од тебе.

8 Господ ће заповедити благослову да буде с тобом у житницама твојим и у свим радовима твојим. И благословиће те у земљи коју ти даје Господ, Бог твој.

9 Ти ћеш бити за Господа свет народ, као што ти се заклео, кад држиш заповести Господа, Бога свог, и идеш путевима његовим.

10 Сви ће народи на земљи видети да се име Господње призива на тебе, и бојаће се тебе.

11 Учиниће Господ да си обилан сваким добром, плодом утробе своје и плодом стоке своје и плодом земље своје у земљи за коју се Господ заклео оцима твојим да ће ти је дати.

12 Отвориће ти Господ добру ризницу своју, небо, да да кишу земљи твојој на време, и благословиће свако дело руку твојих, те ћеш давати у зајам многим народима, а сам нећеш узимати у зајам.

13 Учиниће те Господ, Бог твој, да си глава а не реп, и бићеш увек на висини и нећеш никада бити у низини, ако слушаш заповести Господа, Бога свога, које ти ја данас прописујем да их држиш и вршиш,

14 и не одступиш ни од једне заповести коју ти ја данас дајем, ни на десно ни на лево, пристајући за другим боговима да им служиш.

15 Али ако не слушаш гласа Господа, Бога свога, да држиш и вршиш све заповести његове и законе његове, које ти ја данас прописујем, ево ти свих проклетстава која ће на те доћи и која ће бити твој део.

16 Проклет ћеш бити у граду и проклет ћеш бити у пољу.

17 Проклете ће бити котарица твоја и наћве твоје.

18 Проклет ће бити плод утробе твоје и плод земље твоје, млад крупне и млад ситне стоке твоје.

19 Проклет ћеш бити при доласку и проклет ћеш бити при поласку.

20 Послаће Господ на тебе клетву, расап и погибао у свим радовима руку твојих, докле се не затреш и не пропаднеш на пречац, због злоће дела својих, која те наведе да ме оставиш.

21 Учиниће Господ, Бог твој, да се прилепи за те куга, докле те не истреби из земље у коју идеш да је заузмеш.

22 Удариће те Господ сушицом, грозницом, запаљењем, жегом усјалом, мачем, сушом и медљиком, које ће те гонити докле не пропаднеш.

23 Небо над главом твојом биће од бакра, а земља под тобом од гвожђа.

24 Учиниће Господ да киша земљи твојој буде прах и пепео, која ће падати с неба на те докле се не истребиш.

25 Учиниће Господ, Бог твој, да те туку непријатељи твоји; једним ћеш путем излазити на њих, а на седам ћеш путева бежати од њих, и потуцаћеш се по свим краљевствима земље.

26 Леш твој биће храна свим птицама небеским и зверима земаљским и нико их неће поплашити.

27 Удариће те Господ гнојавицама египатским, шуљевима, крастама и шугом, да се нећеш моћи исцелити.

28 Удариће те Господ лудилом, слепилом и беснилом,

29 и ти ћеш пипкати усред дана као што пипка слепац по мраку, и нећеш имати успеха у предузећима својим и бићеш свагда угњетан и опљачкан, и нико ти неће помоћи.

30 Имаћеш жену, а други ће човек с њом да легне; сазидаћеш кућу и нећеш седети у њој; посадићеш виноград и нећеш га брати.

31 Во твој клаће се на твоје очи, а ти га нећеш јести; отеће ти се магарац твој пред тобом, и неће ти се вратити; овце ће се твоје дати непријатељу твоме, и нико ти неће помоћи.

32 Синови твоји и кћери твоје даће се другом народу; очи твоје гледаће и капаће једнако за њима, и немоћне ће бити руке твоје.

33 Плод земље твоје и сву муку твоју изешће народ кога не знаш и ти ћеш свагда бити угњетан и угњављен.

34 Полудећеш од онога што ћеш очима својим гледати.

35 Удариће те Господ злим приштем у коленима и на бедрима, од ког се нећеш моћи исцелити, удариће те од стопала ноге твоје до темена.

36 Гониће Господ тебе и краља твога, кога будеш над собом поставио, к народу кога ниси знао ни ти ни оцеви твоји. И ту ћеш служити другим боговима, дрвету и камену.

37 Бићеш чудо и прича и подсмех свима народима у које те одведе Господ.

38 Много ћеш семена износити у поље своје и малу ћеш жетву пожети, јер ће ти је изгристи скакавци.

39 Садићеш и радићеш винограде, а нећеш пити вина нити ћеш бербу брати, јер ће је изести црви.

40 Имаћеш маслина у свој земљи својој, али се нећеш намазати уљем, јер ће опасти маслине твоје.

41 Родићеш синове и кћери, али они неће бити твоји, јер ће се у ропство одводити.

42 Гусенице ће изести све воће твоје и род земље твоје.

43 Странац који је код тебе попеће се све више изнад тебе и ти ћеш све ниже пасти.

44 Он ће ти давати у зајам а ти нећеш њему давати у зајам; он ће постати глава, а ти ћеш постати реп.

45 Сва ће ова проклетства доћи на тебе и гониће те и биће твој део докле се не истребиш, јер ниси слушао гласа Господа, Бога свога, ни држао заповести његове и законе његове које ти је прописао.

46 Она ће бити знак и чудо на теби и на породу твоме до века.

47 Зато што ниси служио Господу, Богу своме, радосна и весела срца у сваком обиљу,

48 служићеш непријатељу своме, кога ће Господ послати на тебе, у глади и у жећи, у голотињи и у свакој оскудици. Он ће ти на врат гвозден јарам метнути докле те не сатре.

49 Подигнуће Господ на тебе народ из далека, с краја земље, који ће се као орао на тебе залетети, народ коме нећеш језика разумети,

50 народ свиреп, који неће поштовати старца нити ће детета жалити.

51 Он ће изести плод стоке твоје и род земље твоје, докле се не истребиш; и неће ти оставити ништа: ни жита, ни вина, ни уља, ни плода од крупне ни од ситне стоке твоје, докле те не затре.

52 Опколиће те он на свим вратима твојим, докле не попадају зидови твоји, високи и тврди зидови, у које се уздаш у целој земљи својој; опколиће те на свим вратима твојим широм целе земље коју ти Господ, Бог твој, даје.

53 Усред муке и тескобе које ће непријатељи твоји навалити на тебе, јешћеш плод утробе своје, месо од синова својих и од кћери својих, које ти да Господ, Бог твој.

54 И најмекши и најнежнији међу вама гледаће без милосрђа на брата свога и на жену која му на крилу седи и на синове које је штедео.

55 Никоме од њих неће дати меса од синова својих од којих је себи храну спремио, јер неће имати ништа друго у муци и у тескоби, коју ће навалити на тебе непријатељ на свим вратима твојим.

56 Најмекша и најнежнија жена међу вама, која од мекоте и нежности није била навикла стајати ногом својом на земљу, гледаће без милосрђа на мужа који јој се на крилу ослања, на сина свога и на кћер своју;

57 и она неће њима ништа дати од постељице која изиђе између ногу њезиних ни од деце коју роди, јер ће их у оскудици својој себи кришом за храну спремити, у тескоби коју ће навалити на тебе непријатељ на свим вратима твојим.

58 Ако не држиш и не вршиш све речи овога закона, које су написане у овој књизи, не бојећи се славнога и страховитога имена Господа, Бога свога,

59 удариће Господ тебе и пород твој чудесно, ранама великим и које ће дуго да трају, болестима дугим и љутим.

60 Навешће на тебе све болести египатске, од којих дрхтиш, и оне ће се за тебе прилепити.

61 И навешће на тебе Господ свакојаке болести и ране које нису споменуте у овој књизи, докле се не истребиш.

62 И пошто сте били многобројни као звезде на небу, остаће вас само мали број, јер ниси слушао гласа Господа, Бога свога.

63 И као што се Господ радовао да вам добро чини и да вас умножи, тако ће се Господ радовати да вас затре и да вас истреби; и ви ћете бити ишчупани из земље у коју идеш да је заузмеш.

64 Господ ће те расејати по свим народима, од једног до другог краја земље, и ти ћеш тамо служити другим боговима, које ниси познао ни ти ни оцеви твоји, дрвету и камену.

65 Усред тих народа ти нећеш имати мира и нећеш наћи места за одмор стопала ногу својих. Господ ће учинити да ти срце буде узнемирено, да ти ишчиле очи и да ти душа клоне.

66 Живот ће ти бити као да спрам тебе виси, дрхтаћеш ноћу и дању, сумњаћеш у постојање своје. Од страха којим ће уздрхтати срце твоје и пред ономе што ће гледати очи твоје,

67 јутром ћеш рећи: Ох, кад би већ вече било!, а вечером ћеш рећи: Ох, кад би већ јутро било!

68 И Господ ће те на лађама у Египат вратити, путем за који ти рекох: Нећеш га више видети! Ту ћете се ви сами нудити на продају непријатељима својим као робови и као робиње; и нико вас неће купити.

Глава 29.

1 Ово су речи савеза који Господ нареди Мојсију да учини са синовима Израиљевим у земљи Моавској, осим савеза који беше учинио с њима на Хориву.

2 Мојсије сазва све синове Израиљеве и рече им: Видели сте све што учини Господ на ваше очи у земљи египатској, Фараону и свим слугама његовим у свој земљи његовој,

3 кушања велика која видеше очи твоје, знаке и чудеса велика.

4 Али вам до овога дана не даде Господ срце да разумете, ни очију да видите, ни ушију да чујете.

5 Ја те водих четрдесет година по пустињи; хаљине твоје не оветшаше на теби, нити обућа твоја оветша на ногама твојим;

6 не једосте хлеба и не писте вина ни жестока пића, да познате да сам ја Господ, Бог ваш.

7 Дођосте на ово место. Сион, краљ Есевонски и Ог, краљ Васански, изиђоше пред нас у бој и побисмо их.

8 Узесмо земљу њихову и дадосмо је племену Рувимовим и племену Гадовом и половини племена Манасијева.

9 Ви ћете дакле држати речи овога савезе и вршити их, да бисте успели у сваком раду своме.

10 Ви стојите данас сви пред Господом, Богом својим, сви ви, главари племена ваших, старешине ваше и управитељи ваши, сви људи Израиљци,

11 деца ваша, жене ваше и странац који је у вашем логору, и онај који ти дрва сече, и онај који ти воду носи.

12 Ви стојите да уђете у савез Господа, Бога свога, у савез овај заклетвом закључен и који Господ, Бог твој, чини данас с тобом,

13 да те данас постави себи за свој народ и да ти он буде Бог, као што ти рече и као што се закле оцима твојим Аврааму, Исаку и Јакову.

14 Овај савез заклетвом закључен, не чиним ја само с вама;

15 него и са свима који данас стоје овде с нама пред Господом, Богом нашим, и са онима који нису данас овде с нама.

16 Ви знате како смо живели у земљи египатској, и како смо прошли кроз народе кроз које сте прошли.

17 Видели сте гадости њихове и идоле њихове од дрвета и од камена, од сребра и од злата, који су код њих.

18 Да не буде међу вама човека ни жене, ни породице ни племена, коме би се данас срце одвратило од Господа, Бога нашега, да иде да служи боговима оних народа; да не буде међу вама корена на коме би растао отров или пелен.

19 Да се нико, чувши речи овог заклетвом закљученог савеза, не похвали у срцу своме говорећи: Имаћу мир свој па и ишао ја за жудњама срца свога, па и да додам пијанство жеђи!

20 Њему неће Господ опростити. Него ће се онда распалити гнев Господњи и љубомора његова на тог човека. На њега ће пасти сва проклетства која су у овој књизи написана, и избрисаће Господ име његово под небом.

21 Одлучиће га Господ, на пропаст његову, од свих племена Израиљевих по свим проклетствима савеза написаног у овој књизи закона.

22 И будући нараштаји, деца ваша која ће се после вас родити и странац који ће из далеке земље доћи, - кад виде ране и болести којима Господ буде ударио ову земљу,

23 кад виде земљу ову спаљену сумпором и сољу, у којој нити се сеје нити што ниче, нити расте каква биљка, као кад пропадоше Содом и Гомор, Адама и Севојим, које Господ затре у гневу своме и у јарости својој, -

24 сви ће народи рећи: Зашто учини то Господ овој земљи? Зашто овај жестоки, овај велики гнев?

25 И одговориће се: Јер напустише савез Господа, Бога отаца својих, који он учини с њима кад их изведе из земље египатске;

26 јер идоше и служише другим боговима и поклањаше им се, боговима које не познаваше и који им ништа не дадоше.

27 Зато се Господ разгневи на ову земљу и пусти на њу сва проклетства записана у овој књизи.

28 Господ их ишчупа из земље њихове у гневу и у јарости и у љутини великој, и избаци их у другу земљу, као што се то данас види.

29 Што је тајно оно је Господа, Бога нашега, а што је објављено, оно је наше и синова наших до века, да бисмо извршили све речи овога закона.

Глава 30.

1 Кад те све ово снађе, благослов и проклетство које износим преда те, ако их се опоменеш у срцу своме, где год био међу народима у које те протера Господ, Бог твој,

2 и обратиш се ка Господу, Богу своме, и слушаш глас његов, ти и синови твоји, свим срцем својим и свом душом својом, у свему што ти ја данас прописујем,

3 тад ће Господ, Бог твој, повратити робље твоје и смиловаће се на тебе, и опет ће те сабрати између свих народа, по којима те буде расејао Господ, Бог твој.

4 Ако би ко твој и на крај света изагнан био, отуд ће те опет сабрати Господ, Бог твој, и отуда те узети,

5 и одвешће те опет Господ, Бог твој, у земљу коју бејаху држали оци твоји и држаћеш је, и он ће ти учинити добра и умножиће те више него оцеве твоје.

6 Обрезаће Господ, Бог твој, срце твоје и срце порода твога, да би љубио Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом, да би живео, и Господ, Бог твој,

7 обратиће сва ова проклетства на непријатеље твоје и на оне који те мрзише и који те прогонише.

8 И ти ћеш се вратити Господу, слушаћеш глас његов и извршићеш све ове заповести које ти ја данас прописујем.

9 Господ, Бог твој, обасипаће те добрим, чинећи да ти буде срећан сваки рад руку твојих, плод утробе твоје, плод стоке твоје и плод земље твоје, јер ће се Господ, Бог твој, опет обрадовати чинећи ти добро, као што се радовао оцима твојим,

10 кад будеш слушао глас Господа, Бога свога, држећи заповести његове и наредбе његове написане у књизи овога закона, кад се вратиш ка Господу, Богу своме, свим срцем својим и свом душом својом.

11 Ова заповест коју ти ја данас прописујсм, нити је изнад снаге твоје, нити преко домашаја твога.

12 Није на небу, да речеш: Ко ће се за нас попети на небо да нам је скине и каже нам је, да је извршимо?

13 Није преко мора, да речеш: Ко ће за нас прећи преко мора да нам је донесе и каже нам је, да је извршимо?

14 Него ти је она сасвим близу, у устима твојим и у срцу твоме, да је извршиш.

15 Гле, износим данас преда те живот и добро, смрт и зло.

16 Јер ти данас прописујем да љубиш Господа, Бога свога, да ходиш путевима његовим и да држиш заповести његове, законе његове и наредбе његове, да би живео и намножио се, и да би те благословио Господ, Бог твој, у земљи, у коју идеш да је држиш.

17 Али ако застрани срце твоје и не слушаш, ако се пустиш завести да се клањаш другим боговима и њима служиш,

18 изјављујем вам данас да ћете пропасти и да нећете продуљити дане своје у земљи у коју идеш да је држиш.

19 Сведочим вам данас небом и земљом да сам ставио пред вас живот и смрт, благослов и проклетство. Избери живот да живиш ти и потомство твоје,

20 да љубиш Господа, Бога свога, да слушаш глас његов, и да се њега држиш; јер од тога зависи живот твој, и продужење дана твојих, и само ћеш тако моћи да останеш у земљи, за коју се Господ заклео да ће је дати оцима твојим, Аврааму, Исаку и Јакову.

Глава 31.

1 Мојсије каза још ове речи свему Израиљу:

2 Имам данас сто и двадесет година; нећу моћи више излазити и долазити; и Господ ми рече: Нећеш прелазити преко тог Јордана.

3 Господ ће, Бог твој, ићи пред тобом, и истребиће оне народе испред тебе, и ти ћеш им постати господар. Исус ће ићи пред тобом, као што рече Господ.

4 Господ ће учинити тим народима као што је учинио Сиону и Огу, краљевима Аморејским, које је уништио са земљом њиховом.

5 Господ ће вам их предати и ви ћете поступити по свим заповестима које сам вам дао.

6 Будите срчани и храбри, не бојте се и не плашите се од њих; јер Господ, Бог твој, иде с тобом, и он те неће напустити.

7 Мојсије позва Исуса и рече му пред свим Израиљем: Буди срчан и храбар; јер ћеш ти ући с овим народом у земљу за коју се Господ заклео оцима њиховим да ће им је дати, и ти ћеш им је предати у наслеђе,

8 Господ ће пред тобом ићи и биће с тобом, неће одступити од тебе и неће те напустити. Не бој се и не плаши се.

9 Мојсије написа овај закон и даде га свештеницима, синовима Левијевим, који ношаху ковчег савеза Господњег и свим старешинама Израиљевим.

10 Мојсије им даде ову заповест. Сваке седме године, у време опросне године на празник сеница,

11 кад сав Израиљ стане пред Господа, Бога свога, на месту које он избере, читаћеш овај закон пред свим Израиљем пред свима њима.

12 Сабраћеш народ, људе и жене, децу и странце који буду на вратима твојим, да те чују и да се науче бојати се Господа, Бога вашега, и држати и вршити све речи овога закона.

13 И синови њихови који га још не познају чуће га и научиће се бојати се Господа, Бога вашега, докле год живите у земљи коју ћете заузети пошто пређете преко Јордана.

14 Господ рече Мојсију: Ево приближује се време да умреш. Позови Исуса и станите обојица у шатору од састанка. Даћу му заповести моје. Мојсије и Исус пођоше и стадоше у шатору од састанка.

15 Господ се појави у шатору у стубу од облака над вратима од шатора.

16 Господ рече Мојсију: Ево, починућеш с оцима својим. А народ овај устаће и разблудиће се поред туђих богова земље у коју иде и напустиће ме и прекршиће савез мој који учиних с њим.

17 Тад ће се распалити гнев мој на њега. Напустићу их, сакрићу лице своје од њих. Он ће бити прогутан, постаће пленом многих зала и невоља, и онда ће рећи: Не снађоше ли ме ова зла зато што Бог мој није усред мене?

18 И ја ћу онда сакрити лице своје за сва зла која буду учинили обративши се к другим боговима.

19 А сад напишите ову песму. Научи синове Израиљеве; метни им је у уста, да ми та песма буде сведок на синове Израиљеве.

20 Јер ћу ја одвести овај народ у земљу за коју се заклех оцима његовим, у земљу у којој тече млеко и мед; онде ће он јести, наситиће се и угојиће се, па ће се обратити ка другим боговима и њима ће служити, а мене ће презрети и прекршиће савез мој;

21 а кад га снађу многа зла и невоље, онда ће та песма која се неће заборавити и коју ће потомци његови у устима имати, сведочити на овај народ. Јер ја знам наклоности његове, које се већ данас појављују, још пре него га уведем у земљу за коју им се заклех.

22 Тог дана написа Мојсије ту песму и научи синове Израиљеве.

23 Господ даде заповести своје Исусу, сину Навинову, говорећи: Буди срчан и храбар, јер ћеш ти увести синове Израиљеве у земљу за коју им се заклех, и ја ћу бити с тобом.

24 Кад Мојсије доврши да напише у књигу речи овога закона,

25 даде ову заповест Левитима који ношаху ковчег савеза Господњег.

26 Узмите ову књигу закона, и метните је покрај ковчега савеза Господа, Бога свога, и она ће бити сведок на тебе.

27 Јер ја знам бунтовни дух твој и тврдоћу врата твога. Ако сте ви бунтовни према Господу док сам ја још жив међу вама, колико ли нећете то бити кад умрем.

28 Скупите к мени све старешине племена својих и управитеље своје: казаћу пред њима ове речи и узећу за сведоке на њих и небо и земљу.

29 Јер ја знам да ћете се после смрти моје покварити и заћи с пута које вам прописах, те ће вас најпосле задесити зло кад будете чинили што је зло пред очима Господњим, гневећи га делом руку својих.

30 И Мојсије изговори речи ове песме пред целим збором Израиљевим:

Глава 32.

1 Слушајте, небеса, хоћу да говорим; и земља нек чује речи уста мојих.

2 Порука моја нек се као киша спусти, као роса моја реч нек падне, као ситна киша на меку траву, као крупне капље на једру траву;

3 јер ћу име Господа објавити. Величајте Бога нашега!

4 Он је стена наша! Савршено је његово дело, и прави су путеви његови; веран је он Бог, нема у њему неправде, праведан је и истинит.

5 Ако с'они покварише, је ли он зато крив? Не, њихово то је неваљалство; то је народ рђав и покварен, нису синови његови!

6 Тако ли, зар, враћаш ти Господу, о народе луди и безумни? Није ли он отац и створитељ твој? Није ли он онај који те начини и створи?

7 Опомените се старих дана, погледајте на године прошлих нараштаја. Питајте оцеве своје, да вам они кажу, старце своје, да вам поведају.

8 Кад Свевишњи разда наслеђе народима, када људске синове раздели, тад постави међе народима по броју синова Израиља.

9 Јер део Господњи, то је народ његов, Јаков је део наслеђа његовог.

10 Нађе га очајна у земљу пустој, у пустињи препуној јаука; прими га и стара се за њега, чува га ко зеницу свог ока.

11 Као што оро, који орлиће своје буди, над птићима својима се диже, шири крила своја, и хвата их, и на својим крилима их носи,

12 тако њега Господ је водио и ниједан бог туђ није са њим био.

13 Он га је извео на висине земље и род пољски Израиљ је јео: дао му је мед из стене да га сише, уље што се цеди из литице тврде;

14 дао му је повлаку од крава и млеко од стада, дао му је претилину од јагањца, телића с Васана и јарића с белим брашном пшеничним; и пио си крв од грожђа, вино.

15 Израиљ се угоји и зарита се; - угојио си се, удебљао и засалио - и напусти Бога који га створи, и спасења свога стену презре.

16 Надражише га туђим боговима, гадовима њега разгневише;

17 приносише жртве идолима који нису Бог, боговима њима непознатим, боговима новим, који се од скора појавише, пред којима оци ваши никад страха не имаше.

18 Напустио си град који ти живот даде, заборавио Бога, створитеља свога.

19 И то виде Господ, и одбаци синове и кћери своје који га надражише.

20 "Сакрићу ја од њих лице своје", рече, "и видећу какав ће им бити крај"; јер су род покварен, синови у којима нема вере.

21 Надражише ме богом који није Бог, разгневише ме таштим идолима својим. Ја ћу сад њих надражити народом који није народ, безумним народом њих ћу сад ја надражити.

22 Јер запламти огањ гнева мога и до дна ће Шеола^[2], палити, прождреће и земљу и жетву њезину и темеље попалиће гора.

23 Згрнућу ја на њих све невоље, све ћу стреле своје на њих пустити.

24 Глад ће их исцедити и грозница трести и болести страшне гристи. И зуби ћу зверске на њих надражитии јед змијин.

25 На пољу ће мач њих убијати а по становима страх их сатирати; покосиће момке и девојке и децу и старце седе.

26 Рекао бих: дахом ћу их својим ишчупати, yтpћy и успомену њихову међ људима.

27 Ал се плашим увреда душманских, да се не би душмани понели и рекли: "Рука се је наша узвисила, није Господ све ово чинио.

28 То је народ који је разум изгубио, нема у њему памети.

29 Да су мудри разумели би, знали би за крај који их чека!

30 Како би сам један хиљаду гонио а двојица десет хиљада, да их није Стена њихова продала, да их Господ предао није?

31 Јер стена њихова није као наша Стена, непријатељи наши нека сами о том суде. -

32 Али је лоза њихова од лозе Содомске из Гоморских винограда; грожђе је њихово грожђе отровано, горки су им гроздови њихови;

33 вино је њихово отров од змија, љути јед аспидин.

34 Није ли то спремљено код мене, у ризницама мојим печаћено?

35 Моја ће освета и одмазда бити када нога њихова попузне! Јер је близу дан пропасти њихове и судбина примиче се њихова.

36 Господ ће народу свом судити; али ће се својим смиловат слугама, када види да им снага смалаксава, и да више нити роба ни слободног нема.

37 И казаће: Где су богови њихови, стена у коју се уздаваху,

38 богови што сало од жртава њихових јеђаху,и пијаху вино налива њихових? Нек устану и помогну вама и заштитом својом вас покрију!

39 Знајте дакле да сам само ја Бог, и да нема другог бога поред мене. Ја и живот и смрт дајем, ране дајем и њих исцељујем, и никога нема који би из моје руке избавио.

40 Jep ја своју руку ка небу подижем, и ја кажем: У вечности живим!

41 Ако ја свој мач блистави оштрим, и рука се моја правде ухвати, светићу се непријатељима својим и казнићу оне који мене мрзе;

42 месо ће им мач мој прождирати, крвљу ћу ја стреле своје напојити, крвљу исечених и заробљених, косматим главама душманских главара.

43 Певајте, народи, славу народа његовог! Јер крв слуга својих Господ освећује; он се свети непријатељима њиховим, и окајање земље и народа свога врши.

44 Мојсије дође и изговори пред народом све речи ове песме. Са њим бејаше Исус, син Навинов.

45 Кад Мојсије изговори све речи ове песме пред целим Израиљем,

46 он им рече: Примите к срцу све речи које вас ја данас преклињем да их препоручите синовима својим, да би држали све речи овога закона и вршили их.

47 Јер није то ствар без значаја за вас; то је живот ваш, и тиме ћете продуљити дане своје у земљи коју ћете заузети пошто пређете преко Јордана.

48 Тог истог дана Господ говори Мојсију и рече:

49 Попни се на ову гору Аваримску, на гору Навав, у земљи Моавској према Јерихону; и погледај земљу Хананску коју дајем синовима Израиљевим.

50 Ти ћеш умрети на гори на коју ћеш се пети и прибраћеш се к роду своме, као што умре Арон, брат твој, на гори Хору и прибра се к роду своме,

51 јер ми ви згрешисте међу синовима Израиљевим на водама Мериве у Кадису, и не прослависте ме међу синовима Израиљевим.

52 Пред собом ћеш видети земљу; али нећеш ући у земљу коју дајем синовима Израиљевим.

Глава 33.

1 Ево благослова којим Мојсије, човек Божји благослови синове Израиљеве пред смрт своју.

2 Он рече: Дође Господ са Синаја, над њима се из Сира подиже, засја светлост његова са горе Фаранске, изиђе из светих миријада својих, и десницом својом даде им пламен закона.

3 Јест, он воли народ; сви су свеци његови у рукама твојим. Стадоше код ногу твојих, и примише речи твоје.

4 Мојсије закон нама даде, наслеђе збора Јаковљева.

5 Он бејаше краљ у Израиљу када се сабраше кнезови народа и племена Израиљева.

6 Да живи Рувим! да не умре, и људи његови да се множе!

7 А за Јуду рече ово: Услиши, Господе, глас Јудин, и доведи га к народу његовом. Нека су му руке крепке и буди му у помоћи против душмана његових!

8 За Левија рече: Тумими и Урими предаше се светоме човеку^[3] кога си ти у Маси кушао, и с којим си се на води Мериви препирао.

9 Левије рече за свог оца и за мајку своју: Ја их нисам видео! Он за браћу своју не разбира и синове своје не познаје. ^[4] Јер они речи твоје држе и савез твој чувају.

10 Они уче наредбама твојима Јакова и закону твоме Израиља. Они мећу кад под ноздрве твоје и жртве на олтар твој.

11 Благослови, Господе, снагу његову! Прими дело руку његових, поломи леђа душмана његових, и душмани његови више да не устану!

12 За Венијамина рече: Миљеник је он Господњи. Без страха ће он код њега остати. Господ ће га увек заклањати, и међ плећима ће наставати његовим.

13 За Јосифа рече: Благословиће Господ земљу његову, најбољим даром небеским, росом, и најбољим водама што су доле,

14 најбољим воћем сунца, најбољим воћем свакога месеца,

15 најбољим плодом старих гора, најбољим плодом хумова вечних,

16 најбољим плодом и благом што земља даје. Милост оног који се у купини појави нека дође на главу Јосифа, на чело кнеза браће своје!

17 Величанство он има бика свог првенца, рогови његови рогови су биволски; њима ће он све народе ударити, до најкрајњих граница земље. Они су миријаде Јефремове, Они су миријаде Манасијине.

18 За Завулона рече: Весели се, Завулоне, у тркама својим, и ти, Исахаре, у шаторима својим!

19 Зваће они народе на гору и праве ће жртве приносити, јер ће они морско обиље сати и благо у песку сакривено.

20 За Гада рече: Благословен који Гада на ширину меће! Гад као лавица леже, и растрже мишице и главу.

21 Он изабра првине од земље, јер се ту чува наслеђе даваоца закона. Он се крену на челу народа, он Господњу правду сву изврши и наредбе његове ка Израиљу.

22 За Дана рече: Дан је млади лав који се из Васана залети.

23 За Нефталима рече: Нефталим ће, милошћу насићeн, и обасут благословима Господњим, запад и југ заузети.

24 За Асира рече: Благословен да је Асир међу синовима Израиљевим, нек је он миљеник браће своје и нек ногу своју у уље замаче.

25 Нек су преворнице твоје од гвожђа и бакра, и колико дани твоји трајала ти снага твоја!

26 Нико није ко Бог Израиљев; на небесима се он носи да ти у помоћ дође, он се на облацима величанствено носи.

27 Бог је вечно уточиште, и заклон је под његовим мишицама вечним. Он душмана испред тебе одагна, и рече ти: Затри!

28 Израиљ је безбедан у дому своме; чист протиче извор Јаковљев земљом пшенице и вина; роса капље из неба његовог.

29 Благо теби Израиљу! Ко је теби раван? Народ који је Господ избавио, штит помоћи твоје и мач славе твоје? Испред тебе нестаће душмана, и ти ћеш висине прегазити њихове.

Глава 34.

1 Мојсије се попе из равнице Моавске на гору Навав, на врх Фазге, према Јерихону. И Господ му показа сву земљу од Галада до Дана,

2 сву земљу Нефталимову и Манасијину, сву земљу Јудину до мора западнога,

3 јужну страну и равницу, околину Јорданску, долину Јерихонску, град палми, до Сигора.

4 Господ му рече: Ово је земља за коју сам се заклео Аврааму, Исаку и Јакову говорећи: Даћу је потомству твоме. Показао сам ти је да је очима видиш, али ти нећеш ући у њу.

5 Мојсије, слуга Господњи, умре онде, у земљи Моавској, по речи Господњој.

6 И Господ га сахрани у долини, у земљи Моавској, према Вет-Фегору. Нико не дозна за гроб његов до данашњега дана.

7 Мојсију беше сто и двадесет година кад умре; очи његове не беху потамнеле и снага га не беше издала.

8 Синови Израиљеви плакаше за Мојсијем тридесет дана у равници Моавској; и прођоше дани плача и жалости за Мојсијем.

9 Исус, син Навинов, беше пун духа мудрости, јер Мојсије беше положио на њега руке своје. Синови Израиљеви га слушаше и извршише заповести које Господ беше дао Мојсију.

10 Али се не појави више у Израиљу пророк као Мојсије, кога Бог позна лицем к лицу.

11 Нико му се не може упоредити по знацима и чудесима, за која га Господ посла да их учини у земљи египатској на Фараону и на свим слугама његовим и у свој земљи његовој,

12 и по свим силним подвизима које Мојсије крепком руком учини пред очима целог Израиља.

1. Рефаими = џинови.
2. Подземни крај где наставају душе умрлих: Ад, пакао.
3. Првосвештенику Арону.
4. Левити су искључиво својој служби посвећени.