Biblija (Bakotić) : Avakum

←Naum

BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić

Sofonija→

Glava 1.

1 Proročanstvo koje se objavi proroku Avakumu.

2 Dokle Gospode?... zavapih, ali ti ne slušaš! Zavapih ja k tebi zbog nasilja, ali ti ne izbavljaš!

3 Zašto činiš da ja zlobu gledam, i nepravdu zašto gledaš? Mučenje i grabež zašto su preda mnom? Svađe besne i raspre se dižu.

4 I zakon je bez života a ni pravda snage nema; jer obara bezdušnik pravednog i sudovi se neduševni daju.

5 Na narode poglede bacajte i gledajte, čudite se i zgranjavajte se! Jer ću ja za vaših dana učiniti delo koje ne biste verovali da vam ga se kaže.

6 Jer evo ću podignuti Haldejce, ljut i nagao narod, koji ide zemljom širokom da osvaja naselja koja nisu njegova.

7 Žestok je i strašan; pravo i vlast njegova od njega samoga izlaze.

8 Konji su mu brži od leoparda i ljući od vukova u veče; besno jure konjanici njegovi, vitezovi njegovi iz daleka idu, lete kao oro kada se na plen zaleti.

9 Sav taj narod na plen ide; oči njegove lakome pravo napred gledaju, i on roblje kao pesak kupi.

10 Ruga se kraljevima, podsmeh su mu knezovi, smeje se svakome gradu, nasipa ga zemljom i uzima ga.

11 Tada još žešći postaje, napred ide i razbesni se. Sila njegova, to je njemu bog.

12 Nisi li ti od iskona, Gospode, Bože moj i sveče moj? Nećemo mi umreti. Ti si, Gospode, narod svoj utvrdio da tvoj sud ispuni. Ti si njega, Steno moja, podigao da izvrši kaznu tvoju.

13 Oči tvoje suviše su čiste da bi zlo gledati mogle; ti ne možeš bezdušnost gledati. Zašto ti da gledaš bezdušnike i da ćutiš kad bezdušnik pravijega od sebe proždire?

14 Hoćeš li ti dati da se ljudi kao ribe morske posmatraju, kao gmizavci koji nemaju gospodara?

15 Sve ih udicom hvata i ka mreži svojoj vuče, zgrće ih pređom svojom i veseli se i raduje se.

16 Zato on i žrtvu mreži svojoj prinosi i tamjan pređi svojoj pali; jer je sa njih masan deo njegov i hrana njegova sočna.

17 Sme li on jednako isprazniti mrežu svoju, i jednako bez milosti zatirati narode?

Glava 2.

1 Na straži svojoj bejah, na kuli stajah; bdio sam da čujem što će Gospod da mi kaže, i što ću mu posle tužbe moje govoriti.

2 Progovori Gospod i reče mi: Napiši proročanstvo, izreži ga na pločama, da se lakše čita.

3 Jer to je proročanstvo kome je već vreme utvrđeno, ono ide kraju svome i neće slagati; ako odocni, čekaj ga, jer će se ispuniti, zacelo će se ispuniti.

4 Gle, duša se njegova ponese, nije ona prava u njemu; ali će od vere svoje pravednik živeti.

5 Kao onaj koji je i pijan i besan, tako i oholi nije nikad miran; usta svoja kao Šeol razvaljuje, kao smrt je nezajažljiv; k sebe on sve narode zbira, k sebi sva plemena skuplja.

6 Neće li on uvek svima predmet ruganja podsmeha i čuda biti? Reći će se: Teško onom koji zgrće što njegovo nije! Dokle li? Teško onom koji množi teret svojih dugova!

7 Neće li odjednom tražioci tvoji ustati? Neće li se i tvoji tlačitelji probuditi? I ti ćeš tada njihov plen postati.

8 Što si mnoge narode plenio sav će te ostatak naroda pleniti, jer si ljudsku krv prolio, i nasilja u zemlji činio kralju i svima žiteljima njenim.

9 Teško onom koji za kuću svoju nepravednu dobit zgrće da bi gnezdo svoje na visokom mestu postavio, da sebe od ruke pogibije sačuva!

10 Sramotu si kuće svoje ti rešio zatirući mnoge narode, i protivu sebe si zgrešio.

11 Jer kamen iz samoga zida viče, i drvo mu od greda odgovara.

12 Teško onom koji grad sa krvlju gradi, koji nepravdom grad osnuje!

13 Gle, kad Gospod nad vojskama reši, za oganj se tad trude narodi i plemena utaman se muče.

14 Jer će zemlja napuniti se znanja slave Gospodnje, kao dno voda morskih što ga pokrivaju.

15 Teško onom koji bližnjega svog opije, - tebi koji meh svoj izliješ, i opijaš ga, da njegovu golotinju gledaš!

16 Sramote ćeš se ti više nego slave nasititi. Pij i ti i otkrivaj se! K tebi će se čaša iz desnice Gospodnje okrenuti, i slavu će tvoju sramota opoganiti.

17 Jer će na te pasti nasilja nad Livanom, i užasnuće te pustošenje zveri, jer si ljudsku krv prolio i nasilje u zemlji činio i gradu i svima žiteljima njegovim.

18 Čemu rezan lik što ga umetnik izreže, čemu liven lik, koji laž širi, služi, da umetnik nadu svoju u njega postavi dok idole neme gradi?

19 Teško onom koji drvetu veli: Preni se! I kamenu nemom: Probudi se! Hoće li on nauk dati? Gle, zlatom je i srebrom okićen, al’ u njemu nema daha da bi ga oživeo.

20 Ali Gospod je u svetom hramu svome; nek umukne pred njim cela zemlja!

Glava 3.

1 Molitva proroka Avakuma (po motivu naricaljki).

2 Čuh, Gospode, što si objavio, i u strahu sam. Delo svoje izvrši, Gospode, u toku godina! U toku godina objavi ga! Al’ se u jarosti svojoj seti milosrđa svoga!

3 Ide Bog iz Temana, ide Svetac s gore Farana. Sela. Veličanstvo njegovo nebesa pokriva a slava njegova zemlju ispunjava.

4 Ona je kao sevanje svetlosti, zraci se iz njegove ruke sjaju; tu mu sila stoji.

5 Pred njim ide kuga, za stopama njegovim pomor ide.

6 Zastaje, i pogledom svojim zemlju meri. Gleda, i drhću narodi, pomeraju se večne gore, stari se bregovi sležu, davne staze pred njim se otvaraju.

7 U muci šatore vidim Etiopske, groza hvata šatore Madijanske zemlje.

8 Je li Gospod zar na reke gnevan? Je l’ na reke zaplamtela jarost njegova, il’ na more ljutina njegova, da na konje svoje ti uzjaha, na pobedna svoja kola bojna?

9 Pojavi se luk tvoj, prokletstva su strele reči tvojih... Sela Ti zemlju razdireš, da tok rekama daješ.

10 Pred tobom zadrhću gore; potoci vode jure, bezdana glas svoj pušta i u vis ruke svoje diže.

11 Zastaju i sunce i mesec u stanu svome sa sevanja strela tvojih koje lete, sa blistanja sjajnog koplja tvoga.

12 Zemlju u srdnji svojoj prevaljuješ, u svom gnevu narode zatireš.

13 Ti izlaziš da svoj narod oslobodiš, pomazanika svoga da izbaviš; ti razbijaš krov domu bezdušnika, zatireš ga od vrha do zemlje... Sela.

14 Strelama svojim prostreljuješ glavu knezova njegovih, koji kao grad navaljuju da me skrhaju, dižući viku veselja, kao da već nevoljnog u zaklonu njegovu proždiru.

15 Konjima svojim more gaziš, gomile voda velikih.

16 Čuo sam... i utrobe moje ustreptaše. Usne moje na taj glas zadrhću, tresu se kosti moje, klecaju kolena moja. U ćutanju dan teskobe moram da očekujem, dan u koji će se krenuti zatirač na narod.

17 Jer neće smokva procvetati niti loza rod svoj dati, neće biti ploda maslinova, niti će njive hranu dati, nestaće ovaca s paše, i neće goveda u štalama biti;

18 ali ću se ja radovati u Gospodu, radovaću se u Bogu spasa moga.

19 Gospod je, Večni je snaga moja, on mi daje noge kao u jelena, i vodi me po visinama mojim.

Upravitelju zbora pevača. Uz instrumente na žice.