Biblija (Bakotić) : Joilj
| ←Osija | BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić |
Amos→ |
Glava 1.
[uredi]1 Reč Gospodnja koja progovori Joilju, sinu Fatuilovu.
2 Čujte, starci! Slušajte vi svi, stanovnici zemlje! Je li tako što u vaše vreme bilo, ili u vreme otaca vaših?
3 Kazujte to sinovima svojim a sinovi vaši neka svojim sinovima kažu, i sinovi njihovi daljem naraštaju!
4 Što ostavi gusenica izede skakavac; što ostavi skakavac to izede hrušt, a što hrušt ostavi to izede crv.
5 Probudite se, pijanice, i plačite! Zaridajte svi vi koji vino pijete, jer vam vino ote se iz usta!
6 Jer na moju zemlju dođe narod silan i bezbrojan: Ima zubi od lava, čeljusti od lavice.
7 Potra on vinograd moj, pokida mi smokve moje, oguli ga, obori ga pobeleše grane vinogradu.
8 Zakukaj kao devojka koja kostret na se meće, da mladosti svoje oplakuje druga!
9 Nesta dara i naliva iz doma Gospodnjeg, žalosni su sveštenici, sluge Gospodnje.
10 Opusteše njive, tužna je zemlja, jer su potrveni usevi, izvetrelo vino, sasuši se ulje.
11 Težaci su u očajanju, kukaju vinogradari, radi ječma i pšenice, jer propade žetva na njivi.
12 Posahnu loza, venuše smokve; nar i palma i jabuka i sva drveta poljska usahnuše; ode radost od sinova čovečjih!
13 Opašite se, sveštenici, i plačite, zakukajte služitelji oltara, dođite, u kostreti prenoćite, sluge Boga moga, jer nesta dara i naliva s doma Boga vašega.
14 Naredite post i sabor svečani. Sakupite starce i sve stanovnike zemlje u dom Gospoda, Boga svoga, i vapijte ka Gospodu!
15 Jaoh dana! Jer se približuje dan Gospodnji, ide kao pogibija od Svemoćnog.
16 Nije li nestala hrana ispred očiju naših, ne presta veselje i radost u domu Boga našega?
17 Istrunu seme pod grudama; žitnice su puste, razvaljene spreme jer se žito posušilo.
18 Kako stenje stoka! Smela su se goveda, jer nemaju paše, a i ovce ginu.
19 K tebi vapijem, Gospode! jer sažeže oganj paše u pustinji i popali plamen sa drveta poljska.
20 A i zverje poljsko ka tebi vapije; jer se osušiše potoci i sažeže oganj paše u pustinji.
Glava 2.
[uredi]1 Zatrubite u trubu u Sionu! Nek joj glas do svete gore moje odjekne, nek zadrhću svi stanovnici zemlje! Jer ide dan Gospodnji, stiže, -
2 dan mraka i tame, dan oblaka i magle. - Ide on kao što se zora povrh gora razastire. Gle naroda velikog i silnog kao što ga nikad bilo nije, i kako ga neće od kolena do kolena biti.
3 Pred njime je oganj koji proždire, a za njim je plamen ljut. Pre je zemlja bila kao vrt Edemski, a postaje kao pustinja strašna; ništa se od njega ne spasava.
4 Kad se pogledaju, kao konji izgledaju, a kao konjanici trče.
5 Kad se čuju, to je praskanje od kola. Po vrhovima gora, kuda se propinju, rekao bih: Ognjeni se plamenovi viju koji strnjiku sahižu. To je silna vojska koja se u boj sprema.
6 Pred njima drhću narodi sva su lica probledela.
7 Kao junaci jurišaju, kao ratnici se uz bedeme penju; svaki svojim putem ide i od staze svoje ne odstupa.
8 Ne tiskaju se jedan o drugoga, svaki red svoj čuva; na koplja nalećy, puta svog ne prekidaju.
9 Navaljuju na gradove, uz bedeme se penju, na prozore, kao lupeži, ulaze.
10 Pred njima se zemlja trese, kolebaju se nebesa, sunce i mesec promrknu, a ustežu svetlost svoju zvezde.
11 Pred vojskom svojom Gospod glas svoj pušta, jer je logor njezin vrlo velik i silan je izvršitelь volje njegove, jer jedan Gospodnji velik i strahovit. Ko će mu odoleti?
12 A sad još Govori Gospod Obratite se k meni svim srcem svojim, u postu, u plaču, u zapomaganju!
13 Rastrgnite srca svoja a haljine ne razdrite svoje i obratite se Gospodu, Bogu svome, jer je on žalostiv i milosrdan, spor na gnev i obilan milošću, i on žali zla što je poslao.
14 Ko zna neće li se povratiti i raskajati se, i neće li za sobom blagoslov ostaviti, prinos i nalive za Gospoda, Boga vašega?
15 Zatrubite u trubu u Sionu, naredite post, sabor otvorite!
16 Saberite narod, sveti sabor činite. Skupite i starce saberite decu, i decu na sisi saberite! Nek iziđe mladoženja iz ložnice svoje, i nevesta iz odaje svoje!
17 Između trema i oltara neka plaču sveštenici, sluge Gospodnje i nek reku: Smiluj se, Gospode, narodu svome, i ne daj nasleđe svoje pod sramotu, da mu se rugaju narodi! Zašto da se u narodima reče: Gde li im je njihov Bog?
18 Obuze Gospoda revnost za zemlju svoju i on štedi narod svoj.
19 Odgovara Gospod, i narodu svome kaže: Evo poslaću vam žita i vina i ulja, i nasitićete se i neću vas više predati pod sramotu među narodima.
20 Udaljiću od vas dušmana sa severa, u pustu ću i suhu zemlju njega odagnati, predstraže njegove u more istočno, pozadinu u more zapadno, i smrad njegov širiće se, trulež će njegova u vazduh se dizati, jer je strašna dela učinio.
21 Ne boj se, zemljo, raduj se i veseli se, jer će Gospod dela velika učiniti!
22 Ne bojte se zveri poljske, jer će se pasišta opet u pustinji zeleniti, i jer će drveta rod svoj opet nositi, i daće i loza i smokva svoj bogati plod.
23 I vi, sinovi Sionski, radujte se i veselite se u Gospodu, Bogu svome, jer će kišu vama on na vreme dati, daće vam proletnu i jesenju kišu kao i ranije.
24 Gumna će se žita napuniti, badnji će se ulja i vina prepuniti,
25 i naknadiću vam godine koje skakavac i gusenica, hrušt i crv izedoše, velika vojska moja koju na vas poslah.
26 Ješćete i nasitićete se, i hvalićete ime Gospoda Boga svoga, koji će čudesa za vas učiniti i moj narod neće više nikad se zastideti.
27 I poznaćete da sam usred Izrailja, da sam Gospod, Bog vaš, i da drugog Boga nema, i moj narod neće više nikad se zastideti.
28 Izliću zatim duh svoj na svako telo, i proricaće sinovi i kćeri vaše, starci vaši snove će sanjati i mladići vaši imaće viđenja.
29 I na sluge i na sluškinje svoje izliću ja duh svoj u to vreme.
30 Učiniću da se pojave čudesa na nebu i na zemlji, krv i oganj i stubovi dima.
31 Sunce će se u tamu pretvoriti a mesec u krv, pre neg dođe dan Gospodnji, dan veliki i strahoviti.
32 Ali će se spasti svaki koji ime Gospodnje prizove; spas će na gori Sionu i u Jerusalimu biti, kao što Gospod reče, među izbavljenima što Gospod pozove.
Glava 3.
[uredi]1 Jer u one dane i u ono vreme kada vratim roblje Jude i Jerusalima,
2 sabraću ja sve narode i svešću ih u dolinu Josafatsku. Tamo ću ja sud svoj njima otvoriti za moj narod Izrailja, za nasleđe moje, koje među narode rasejaše, i za zemlju moju, koju razdeliše.
3 Za moj narod kocke baciše, za bludnicu momka dadoše, devojku za vino prodadoše, i napiše se.
4 Šta hoćete vi sad od mene, Tire i Sidone, i krajevi svi vi Palestinski? Hoćete li meni se svetiti? Ako osvetu tražite, brzo ću ja vašu okrenuti osvetu na glave vaše.
5 Uzeli ste srebro moje i zlato, i što mi najdraže i najmilije beše u svoje hramove unesoste.
6 I sinove Jude i Jerusalima Javanovim sinovima prodadoste da ih udaljite od zemlje njihove.
7 Gle, ja ću njih vratiti sa mesta kud ih vi prodadoste, i osvetu ću vašu okrenuti na vaše glave.
8 Sinovi i kćeri vaše Judinim ću sinovima prodati k oni će ih prodati Savejcima, narodu dalekom, jer tako Gospod reče.
9 Objavite to po narodima! Spremajte rat! Probudite junake svoje! Neka dođu, neka se uvrstaju svi ljudi ratnici!
10 Mačeve od raonika svojih kujte, od srpova svojih koplja! Nek i slabi kaže: Junak sam!
11 Žurite i dođite svi vi okolni narodi, i skupite se! Tamo svedi, Gospode, junake svoje!
12 Nek, se prenu narodi i nek dođu u dolinu Josafatsku! Jer ćy onde svim okolnim narodima sud otvoriti.
13 Zamahnite srpom, jer je žetva uzrela! Dođite, gazite, jer je tisak pun, prelivaju se badnji! Jer je zloća njihova velika.
14 Od naroda vrvi i od ljudi dolina suđenja; jer ide dan Gospodnji u dolini suđenja.
15 Mrknu sunce i mesec i ustežu svetlost svoju zvezde.
16 Ca Ciona Gospod riče, glas se njegov iz Jerusalima čuje; tresu se nebesa i zemlja. Al' je Gospod utočište svom narodu, zaklon sinovima Izrailjevim.
17 I poznaćete da sam ja Gospod Bog vaš, koji nastavam u Sionu, u svetoj Gori svojoj. Svet će biti Jerusalim, njega neće više tuđinci pregaziti.
18 U to vreme prokapaće šira s gora i proteći će mleko sa bregova, i vode će biti u svim potocima Jude, i jedan će izvor izvirati iz doma Gospodnjeg; koji će dolinu Sitim natopiti.
19 Zatrće se Egipat, a Edom će pustoš biti, za nasilje što sinovima Judinim učiniše, za krv pravu njihovu, koju u zemlji njihovoj proliše.
20 Al' će Juda uvek biti naseljen a i Jerusalim, od kolena do kolena.
21 Osvetiću krv njihovu koju jošte ne osvetih, i sedeće Gospod u Sionu.