Biblija (Bakotić) : Jestira

←Nemija

BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić

Jov→

Glava 1.

1 Ovo je bilo u vreme Asvira, onog Asvira koji vladaše od Iidije do Etiopije nad sto dvadeset i sedam pokrajina.

2 Kralj Asvir seđaše tad na svom kraljevskbm prestolu u prestonici Susanu.

3 Treće godine kraljevanja svoga priredi kralj gozbu svim knezovima i služiteljima svojim, i kod njega se behu sabrali vojvode Persijske i Midske vojske i velikaši i glavari pokrajina.

4 On im mnogo dana, sto i osamdest dana, pokaza veliko bogatstvo kraljevstva svoga i sjajnu raskoš veličine svoje.

5 Posle tih dana priredi kralj u dvoru, u bašti kraljevskoga doma, svemu narodu koji se nađe u prestonici Susanu, - od maloga do velikoga -, gozbu koja traja sedam dana.

6 Zavese bele, zelene i plave bejahu povezane belim i grimiznim vrvcama od tankoga lana za srebrne beočuge a za mermerne stubove; odri zlatni i srebrni bejahu postavljeni na patosu od porfira, mermera, sedefa i crnoga kamena.

7 Piće se služaše raznolikim zlatnim peharima, a vina kraljevskoga beše izobilja, blagodareći kraljevoj darežljivosti.

8 Ali niko ne naterivaše nikoga da pije, jer kralj beše naredio svim ljudima doma svoga da ugađaju svakome prema njegovoj volji.

9 I kraljica Astina priredi gozbu ženama u kraljevskom domu kralja Asvira.

10 Kad dođe sedmi dan i srce se kraljevo razveseli od vina, on naredi Meumanu, Visati, Arvioni, Vikti, Avakti, Zetaru i Harkasu, sedmorici evnuha koji služahu pred kraljem Asvirom,

11 da mu dovedu kraljicu Astinu pod kraljevskom krunom, da pokaže narodima i knezovima lepotu njenu, jer ona beše vrlo lepa.

12 Ali kraljica Astina ne hte doći kad po evnusima primi kraljevu zapovest. Zato se kralj mnogo naljuti i gnjev se njegov raspali u njemu.

13 Tada se kralj obrati mudracima koji znadijahu vremena. Jer se tako obavljahu poslovi pred svima onima koji znadijahu zakone i pravdu.

14 Kod njega bejahu tada Karsena, Setar, Admata, Tarsis, Meres, Marsena i Memukan, sedam knezova Persijskih i Midskih, koji viđahu lice kraljevo i zauzimahu prva mesta u kraljevini.

15 Koji zakon, reče kralj, treba primeniti na kraljicu što ne izvrši ono što joj je po evnusima kralj Asvir zapovedio?

16 Memukan reče pred kraljem i knezovima: Nije samo prema kralju zlo radila kraljica Astina, nego i prema svim knezovima i narodima svih pokrajina kralja Asvira.

17 Jer će za kraljičino postupanje saznati sve žene, i ono će ih ohrabriti da omalovažavaju muževe svoje, jer će reći: Kralj Asvir naredi da se preda nj dovede kraljica Astina, i ona ne dođe.

18 I od danas kneginje Persijske i Midske koje čuju šta je učinila kraljica, kazaće tako svim knezovima kraljevim, i to će izazvati mnogo prkosa i svađa.

19 Ako kralj nađe da je to dobro, neka se od njegove strane proglasi i upiše u zakone Persijske i Midske naredba, koja ne sme da se prekrši, po kojoj Astina neće više izlaziti pred kralja Asvira, i da će kralj dati čast kraljice drugoj, boljoj od nje.

20 Naredba će se kraljeva proglasiti u celome kraljevstvu, ma koliko da je veliko, i sve će žene poštovati muževe svoje, od najvećega do najmanjega.

21 Kralj odobri taj savet, a odobriše ga i knezovi, i kralj učini po reči Memukanovoj.

22 On razasla knjige u sve pokrajine kraljevstva, u svaku pokrajinu njezinim pismenima, i svakom narodu na njegovom jeziku. U njima beše pisano da svaki muž ima biti gospodar u svome domu i govoriti jezikom svoga naroda.

Glava 2.

1 Posle toga, kad se smiri gnev kralja Asvira, on se opomenu Astine i onoga što je učinila i što je rešeno za nju.

2 Tada služitelji kraljevi rekoše: Da se potraži kralju mladih devojaka, devica lepog izgleda.

3 Neka odredi kralj poverenike po svim pokrajinama kraljevstva svoga, da skupe sve mlade devojke, device i lepog izgleda u Susanu, u prestonicu, u ženski dvor pod ruku Igaja, evnuha kraljeva i čuvara žena, koji će njima davati svu potrebu za ukrašavanje njihovo,

4 a koja se devojka dopadne kralju, ta neka postane kraljica na Astinino mesto. Kralj odobri taj predlog, i učini tako.

5 Bejaše u Susanu u prestonici, jedan Judejin po imenu Mardohej, sin Jaira, sina Simeja sina Kisova, od plemena Venijaminova,

6 koji beše doveden iz Jerusalima s robljem koje odvede s Jehonijem, kraljem Judinim, Navuhodonosor, kralj Vavilonski.

7 On odgajaše Adasu, a to je Jestira, kćer strica svoga; jer ona neimaše ni oca ni majke. Ta devojka bejaše lepa rasta i krasna lica, a po smrti oca njezina i matere njezine uze je Mardohej za kćer.

8 Kad se proglasi zapovest kraljeva i mnoge se devojke skupiše u prestonici Susanu pod ruku Igajevu, i Jestira bi odvedena u dvor kraljev pod ruku Igaja, čuvara žena.

9 Devojka mu se dopade i nađe milost pred njim, i on joj odmah dade sve što je potrebno za ukrašavanje i za celo izdržavanje; i dade joj sedam devojaka izabranih iz kraljevskog doma i namesti je s njezinim devojkama u najlepši stan u ženskom domu.

10 Jestira ne kaza naroda svoga, jer joj Mardohej beše zabranio da to kaže.

11 I Mardohej hodaše svakog dana ispred dvorišta ženskog doma, da se izvesti kako je Jestiri i kako se postupa sa njom.

12 Svaka je devojka redom izlazila pred kralja Asvira, pošto bi za punih dvanest meseci svršavala ono što beše propisano za ženske (a za to vreme one doterivahu svoju lepotu šest meseci uljem od izmirne a šest meseci mirisima i drugim stvarima što ženske upotrebljavaju).

13 Tako je svaka devojka izlazila pred kralja; i kada je iz ženskog doma prelazila u dom kraljev, dozvoljavalo joj se da uzme sa sobom što bi god htela.

14 U veče bi ulazila, a ujutro bi prešla u drugi ženski dom, pod ruku Sasgaza, evnuha kraljeva i čuvara inoča. Ona ne bi više išla kralju, osim ako je se kralj ne bi zaželeo, i ne bi bila po imenu pozvana.

15 Kad dođe red na Jestiru, kćerku Avihaila, strica Mardojeha, koji je beše uzeo za kćer, ona ne zaiska ništa osim onoga što reče Igaj, evnuh kraljev i čuvar žena. Jestira nalažaše milost kod svakoga koji je viđaše.

16 Jestira bi odvedena kralju Asviru u kraljevski dvor njegov desetoga meseca, a to je mesec Tevet, sedme godine kraljevanja njegova.

17 Kralj zavole Jestiru više nego sve druge žene, i ona pridobi milost i naklonost njegovu više nego sve druge devojke. On joj metnu kraljevsku krunu na glavu i učini je kraljicom na mesto Astinino.

18 Kralj priredi veliku gozbu svim knezovima svojim i služiteljima svojim u počast Jestiri, i dade odmor pokrajinama i razdade darove kraljevskom darežljivošću.

19 Kada se po drugi put skupiše devojke, Mardohej seđaše pred vratima kraljevim.

20 Jestira ne beše kazala svog roda ni naroda, jer joj to Mardohej beše zabranio da kaže, i Jestira slušaše Mardoheove naredbe kao i kad se odgajaše kod njega.

21 U te dane, kad Mardohej seđaše pred vratima kraljevim, Vihtan i Teres dva evnuha kraljeva, koji čuvahu stražu na kraljevom pragu, naljućeni htedoše da dignu ruke na kralja Asvira.

22 To dozna Mardohej i on to javi kraljici Jestiri, i Jestira kaza kralju u ime Mardohejevo.

23 Kad se stvar izvidi i nađe istinita, ona dva evnuha behu obešena na drvo. I to se zapisa u knjigu letopisa pred kraljem.

Glava 3.

1 Posle ovih događaja kralj Asvir postavi u vlast Amana, sina Amedatina, Agageja. On ga unapredi u časti i dade mu mesto iznad svih knezova koji bejahu kod njega.

2 Svi služitelji kraljevi koji bejahu na vratima kraljevim sagibahu kolena i klanjahu se pred Amanom, jer tako beše kralj naredio. Ali Mardohej niti sagibaše kolena, niti se klanjaše.

3 Služitelji koji bejahu na vratima kraljevim govorahu Mardoheju: Zašto prestupaš kraljevu zapovest?

4 I kako mu iz dana u dan govorahu, i on ih ne slušaše, javiše Amanu, da vide hoće li Mardohej ustrajati u svom rešenju, jer im on beše rekao da je Judejin.

5 I Aman vide da Mardohej ne sagiba kolena niti se klanja pred njim, i on se napuni gneva.

6 Ali pomisli da nije vredno da digne ruku na samog Mardoheja, jer mu behu kazali kog naroda beše Mardohej, i on gledaše da istrebi ceo narod Mardohejev, sve Judeje koji se nalažahu u celom kraljevstvu Asvirovu.

7 Prvoga meseca, a to je mesec Nisan, dvanaeste godine Asvirova kraljevanja, baci se Pur, to jest kocka, pred Amanom za svaki dan i za svaki mesec do dvanestoga meseca a to je mesec Adar.

8 Aman reče tada kralju Asviru: Po svim pokrajinama kraljevstva tvoga ima jedan narod rasejan, a različit od svih drugih naroda, koji ima zakone drukčije od zakona ostalih naroda, i koji ne poštuje kraljevske zakone.

9 Nije korisno kralju da ga ostavi na miru. Ako kralj nađe da je to dobro, neka se napiše naredba da se taj narod istrebi, a ja ću izmeriti deset hiljada talanata srebra u ruke zvaničnika da se unesu u kraljevu riznicu.

10 Kralj skinu prsten s ruke i dade ga Amanu, sinu Amedatinu, Agageju, neprijatelju Judeja.

11 I kralj reče Amanu: To srebro daje se tebi, i daje ti se i taj narod. Čini od njega šta hoćeš.

12 Trinaestog dana prvog meseca behu pozvani kraljevski tajnici, i prema naredbama Amanovim napisaše se pisma namesnicima kraljevim, upraviteljima svih pokrajina i knezovima svih naroda, svakoj pokrajini njezinim pismenima i svakom narodu njegovim jezikom. Pisma se napisaše u ime kralja Asvira i zapečatiše se kraljevim prstenom.

13 Pisma se razaslaše po glasnicima u sve kraljeve pokrajine, da se potru, pobiju i istrebe svi Judeji, stari i mladi, deca i žene, u jedan dan, trinaestoga dana dvanaestoga meseca, a to je mesec Adar, i da se razgrabe imanja njihova.

14 U pismima beše savijen jedan prepis naredbe koja je imala da se proglasi po svim pokrajinama i da se objavi svim narodima, da budu gotovi za taj dan.

15 Glasnici otiđoše svom hitnjom po zapovesti kraljevskoj. Ta naredba bi oglašena i u prestonici Susanu. I dok kralj i Haman seđahu i pijahu, grad Susan bejaše u strahu.

Glava 4.

1 Kad Mardohej dozna šta bi, razdre haljine svoje, obuče se u kostret, posu se pepelom i prođe gradom kukajući na sav glas.

2 I on dođe do pred vrata kraljeva, na koja je zabranjen bio ulaz svakome koji je obučen u kostret.

3 U svakoj pokrajini, svuda gde dođe kraljeva zapovest i naredba njegova, nasta velika žalost među Judejima. Oni pošćahu, plakahu i jaukahu, i mnogi ležahu u kostreti i u pepelu.

4 Devojke Jestirine i evnusi njezini dođoše da joj to jave, i kraljica se vrlo ožalosti. Ona posla haljine Mardoheju, da se pokrije i skine sa sebe kostret, ali ih on ne hte primiti.

5 Tada Jestira dozva Ataha, evnuha, kog joj beše dao kralj da je služi, i zapovedi mu da se izvesti za Mardoheja, i da razabere šta je to sve bilo i odakle je poteklo.

6 Atah otide k Mardoheju na trg gradski koji je pred vratima kraljevim.

7 I Mardohej mu kaza sve što se dogodilo i kaza i za iznos srebra što je Aman obećao dati u kraljevu riznicu u ime nagrade za pokolj Judeja,

8 i dade mu i prepis naredbe proglašene u Susanu u svrhu da se oni istrebe-, da je pokaže Jestiri i da joj sve dostavi, - i naredi da Jestira otide kralju i da od njega izmoli milost, da ga moli za svoj narod.

9 Atah dođe i kaza Jestiri Mardohejeve reči.

10 Jestira reče Atahu da kaže Mardoheju:

11 Sve sluge kraljeve i narod po pokrajinama kraljevim znaju da postoji zakon koji određuje kaznu smrti za svakoga, čoveka ili ženu, koji bi ušao kralju u unutrašnji dvor, a da nije pozvan, i samo onaj spasava svoj život kome kralj pruži zlatnu palicu; - a ja nisam zvana da uđem kralju, evo već trideset dana.

12 Kad te reči Jestirine behu saopštene Mardoheju,

13 on opet poruči Jestiri: Nemoj misliti da ćeš se mimo sve Judeje ti sama izbaviti u domu kraljevu.

14 Jer ako ti ućutiš sada, doći će pomoć i izbavljenje Judejima od druge strane, a ti i dom oca tvoga poginućete. I ko zna nisi li ti za ovako vreme i došla do kraljevstva?

15 Jestira poruči Mardoheju:

16 Idi, skupi sve Judeje koji se nalaze u Susanu, i postite za me; ne jedite i ne pijte za tri dana ni danju ni noću, a i ja ću sa svojim devojkama postiti, pa ću onda otići kralju, ako i nije po zakonu, - pa ako imam da poginem neka poginem.

17 Mardohej otide i učini sve kako mu beše naredila Jestira.

Glava 5.

1 Trećeg dana Jestira obuče kraljevske haljine i pojavi se u tremu upravitelja dvora kraljevskoga prema stanu kraljevom. Kralj seđaše na svom kraljevskom prestolu u dvoru kraljevskome, prema vratima od dvora.

2 Kad kralj ugleda kraljicu Jestiru, koja je stajala u tremu, ona nađe milost pred očima njegovim, i kralj pruži Jestiri zlatnu palicu koju držaše u ruci. Jestira pristupi i dotače se kraja od palice.

3 Kralj joj reče: Šta ti je, kraljice Jestira, i šta tražiš? Ako je i do polovine kraljevstva, daće ti se.

4 Jestira odgovori: Ako je ugodno kralju, neka dođe danas kralj s Amanom na obed koji sam mu spremila.

5 Kralj reče: Zovite odmah Amana kao što Jestira želi.

6 I dođe kralj s Amanom na obed koji im spremi Jestira. I dok se pilo vino kralj reče Jestiri: Šta tražiš? Daće ti se. I šta želiš? Ako je i do polovine kraljevstva, dobićeš.

7 Jestira odgovori: Evo što molim i što želim:

8 Ako sam našla milost pred očima kraljevim, i ako je ugodno kralju da mi da što želim i učini što molim, neka opet dođe kralj s Amanom na obed koji ću im spremiti, i sutra ću da odgovorim kralju po zapovesti njegovoj.

9 Aman izađe onog dana veseo i zadovoljan u srcu. Ali kad vide Mardoheja na vratima kraljevim da ne usta niti se mače pred njim, napuni se gneva na Mardoheja.

10 Ali se ipak savlada i pođe kući svojoj. Zatim posla zvati prijatelje svoje i Seresu, ženu svoju.

11 Aman im pripovedi o sjaju svoga bogatstva, o broju sinova svojih, o svemu što beše učinio kralj da ga podigne u časti i o položaju što mu beše dao iznad knezova i služitelja kraljevskih.

12 I doda: Ja sam jedini koga je s kraljem kraljica Jestira pozvala na obed koji mu ona spremi, a i sutra sam pozvan k njoj s kraljem.

13 Ali sve to nije mi ni na što dokle god gledam onoga Mardoheja, Judejina, gde sedi na vratima kraljevim.

14 Seresa, žena njegova, i svi prijatelji njegovi rekoše mu: Neka se spremaju vešala visoka pedeset lakata, i u jutro reci kralju da se na njima obesi Mardohej, pa idi veselo s kraljem na obed. Taj se predlog dopade Amanu i on dade da se pripreme vešala.

Glava 6.

1 Onu noć kralj ne mogaše spavati, te naredi da mu donesu knjigu od znamenitih događaja, letopise. I pročitaše se letopisi pred kraljem,

2 i nađe se zapisano i ono što Mardohej beše prokazao za Vihtana i Teresa, dva evnuha kralja Asvira.

3 Tada kralj reče: Kakva je čast i kakvo je dobro učinjeno Mardoheju za to? Ništa mu nije učinjeno, - odgovoriše momci koji služahu kralja.

4 I kralj reče: Ko je u tremu? - Aman beše došao u spoljašnji trem dvora kraljeva da traži od kralja da se Mardohej obesi na drvo koje beše dao pripremiti za njega. –

5 Momci kraljevi odgovoriše: Aman je u tremu. I kralj reče: Neka uđe.

6 Aman uđe, i kralj mu reče: Šta treba učiniti čoveku koga kralj hoće da počasti? - Aman reče u sebi: Koga će kralj počastiti ako ne mene? –

7 I Aman odgovori kralju: Koga kralj hoće da počasti,

8 njemu treba doneti kraljevske haljine koje kralj nosi, i dovesti mu konja na kome kralj jaše, i metnuti mu na glavu krunu kraljevsku;

9 predati haljine i konja kome između najvećih knezova kraljevih da obuče čoveka koga kralj hoće da počasti, pa da ga provede na konju kroz trg gradski, i viče pred njim: Ovako se čini čoveku koga kralj hoće da počasti!

10 Kralj reče Amanu: Odmah uzmi haljine i konja što reče i učini tako Mardoheju, Judejinu, koji sedi na vratima kraljevim. Nemoj izostaviti ništa od onoga što si rekao.

11 Aman uze haljine i konja i obuče Mardoheja, i provede ga na konju kroz trg gradski vičući pred njim: Ovako se čini čoveku koga kralj hoće da počasti!

12 Mardohej se vrati na vrata kraljeva, a Aman pohita kući svojoj pokunjen i pokrivene glave.

13 Aman pripovedi Seresi, ženi svojoj, i svim prijateljima svojim sve što mu se dogodi. Tada mu mudraci njegovi i Seresa, žena njegova, rekoše: Ako je Mardohej, pred kojim si počeo padati, od Judejskoga roda, nećeš ti moći ništa protiv njega, nego ćeš pasti pred njim.

14 Dok oni još govorahu dođoše evnusi kraljevi, i odmah odvedoše Amana na obed koji spremi Jestira.

Glava 7.

1 Kralj i Aman dođoše na obed kraljici Jestiri.

2 Ovog drugog dana reče opet kralj Jestiri za vreme kad se pilo vino: Šta želiš kraljice Jestiro? Ispuniće ti se. I šta moliš? Ako je i do polovine kraljevstva moga daće ti se.

3 Kraljica Jestira odgovori: Ako sam našla milost pred očima tvojim, kralju, i ako je kralju ugodno, neka mi se pokloni život moj, - to je moja molba, - i spase narod moj, - to je moja želja.

4 Jer smo prodani ja i moj narod da nas potru, zakolju i istrebe. Još da smo prodani da budemo robovi i robinje, ćutala bih, ali neprijatelj ne bi mogao nadoknaditi štetu koja se kralju čini.

5 Kralj Asvir uze reč i reče kraljici Jestiri: Ko je taj, i gde je taj koji je namislio tako činiti? Jestira odgovori: Protivnik i neprijatelj je Aman, ovaj zlikovac. Aman zadrhta od straha pred kraljem i pred kraljicom.

7 A kralj usta od obeda gnevan i otide u baštu kod dvora. Aman osta da moli od kraljice Jestire milost za svoj život, jer vide da je u duhu kraljevu rešena njegova propast.

8 Kad se kralj vrati iz bašte dvorske u kuću u kojoj je priređen obed, on vide Amana koji beše pao na odar na kome je bila Jsstira i reče: Hoće li zar on i kraljicu osramotiti u domu mome? Čim ta reč iziđe iz usta kraljevih, pokriše lice Amanu.

9 I Arvona, jedan od evnuha kraljevih, reče: Eno drvo koje je spremio Aman za Mardoheja, koji je govorio za dobro kraljevo, stoji kod kuće Amanove, visoko pedeset lakata. Kralj reče: Nek se na njega obesi Aman.

10 I obesiše Amana na drvo koje on beše spremio za Mardoheja. I gnev se kraljev smiri.

Glava 8.

1 Istog tog dana kralj Asvir pokloni kraljici Jestiri kuću Amana, neprijatelja Judeja, i Mardohej iziđe pred kralja, jer Jestira kaza srodstvo njeno s njim.

2 Kralj snimi prsten svoj, koji beše uzeo od Amana i dade ga Mardoheju; i Jestira postavi Mardoheja nad kućom Amonovom.

3 Zatim Jestira opet progovori pred kraljem. Ona pade pred noge njegove i plačući moli ga da spreči delo zloće Amana Agageja, i namere njegove protiv Judeja.

4 Kralj pruži zlatnu palicu prema Jestiri, i Jestira usta i osta stojeći pred kraljem.

5 I ona tad reče: Ako je ugodno kralju i ako sam našla milost pred njim, i ako se to kralju čini pravo, i ako sam mila očima njegovim, neka se piše da se poreku knjige zamišljene od Amana, sina Amedatina, Agageja, koje su raspisane da se istrebe Judeji po svim pokrajinama kraljevim.

6 Jer kako bih ja mogla gledati zlo koje bi pogodilo moj narod, i kako bih mogla gledati da se potre rod moj?

7 Kralj Asvir reče Jestiri i Mardoheju, Judejinu: Eto poklonio sam kuću Amanovu Jestiri, on je obešen na drvo što je digao ruku svoju na Judeje.

8 Pišite dakle za Judeje kako je vama drago u ime kraljevo i zapečatite kraljevim prstenom, jer što se piše u ime kraljevo i zapečati kraljevim prstenom ne može se poreći.

9 U to vreme, dvadeset trećeg dana trećega meseca, a to je mesec Sivan, dozvaše se kraljevi tajnici i pisa se sve kako zapovedi Mardohej, Judejin, namesnicima i knezovima od sto i dvadeset i sedam pokrajina, od Indije do Etiopije, u svaku pokrajinu njezinim pismenima i svakom narodu njegovim jezikom, a i Judejima njegovim pismom i njihovim jezikom.

10 Napisa se u ime kralja Asvira i zapečati se prstenom kraljevim. Knjige se razaslaše po glasnicima koji jahahu na brzim konjima i na mazgama koje su oždrebile kobile.

11 Tim je knjigama kralj dopuštao Judejima, ma u kom gradu oni bili, da se skupljaju i brane svoj život, da potru i pobiju zajedno sa decom i ženama sve one od bilo kog naroda i zemlje koji bi oružjem udarili na njih, i imanja njihova plenili,

12 i to sve u jedan i isti dan po svim pokrajinama kralja Asvira, trinaestog dana dvanaestoga meseca, a to je mesec Adar.

13 U tim knjigama beše i naredba koja je imala da se objavi u svim pokrajinama, i da se proglasi svim narodima, da će Judeji tog dana biti gotovi da se osvete svojim neprijateljima.

14 Po kraljevskoj zapovesti glasnici odmah pohitaše na konjima i na mazgama. Ta zapovest bi oglašena i u prestonici Susanu.

15 Mardohej otide od kralja u kraljevskim haljinama plavim i belim, pod velikom zlatnom krunom i u plaštu od tankoga lana i skerleta. Grad Susan bi u radosti i u veselju.

16 Judejima dođe sreća i veselje, radost i slava.

17 U svakoj pokrajini i u svakom gradu, gde dođe kraljeva zapovest, bi radost i veselje među Judejima, gozbi i blagdana, i mnogi iz naroda tih zemalja postiše, jer ih spopade strah od Judeja.

Glava 9.

1 Dvanaestoga meseca, a to je mesec Adar, trinaestog dana, kad dođe da se izvrši naredba kraljeva i zapovest njegova, istog dana kad se neprijatelji Judeja nadahu da će obladati njima, dogodi se baš protivno, i Judeji obladaše svojim protivnicima.

2 Judeji se skupiše u svojim gradovima po svim pokrajinama kralja Asvira, da dignu ruke na one koji tražahu njihovu propast;

3 i niko im ne mogaše odoleti, jer je strah od njih bio obuzeo sve narode. I svi knezovi pokrajina i upravitelji i časnici kraljevi podupirahu Judeje zbog straha što imahu od Mardoheja.

4 Jer je Mardohej bio moćan u domu kraljevom i glas o njemu beše došao u sve pokrajine, jer je on postajao sve moćniji.

5 Judeji pobiše mačem sve neprijatelje svoje, potrše ih i istrebiše ih, i postupiše kako htedoše sa svima onima koji im bejahu dušmani.

6 U prestonici Susanu Judeji ubiše i istrebiše pet stotina ljudi,

7 i poklaše Farsandatu, Dalfina, Aspatu,

8 Poratu, Adaliju, Aridatu,

9 Farmastu, Arisaja, Aridaja i Vajezatu,

10 deset sinova Amana, sina Amedatina, neprijatelja Judeja. Ali na plen ne digoše ruke svoje.

11 Tog dana kralj sazna za pobijene u prestonici Susanu.

12 I kralj reče Jestiri: U prestonici Susanu pobiše i potrše Judeji pet stotina ljudi i deset sinova Amanovih; a šta su činili po ostalim pokrajinama kraljevim?... Šta još tražiš? Ispuniće ti se. Šta još želiš? Daće ti se.

13 Jestira odgovori: Ako odobri kralj da se Judejima u Susanu dopusti da i sutra učine po današnjoj naredbi i da se obese na drvo deset sinova Amanovih.

14 I kralj zapovedi da se tako učini. Ta zapovest bi proglašena u Susanu. Obesiše deset sinova Amanovih,

15 i Judeji koji bejahu u Susanu opet se skupiše četrnaestog dana meseca Adara i pobiše u Susanu tri stotine ljudi. Ali na plen ne digoše ruke svoje.

16 Ostali Judeji koji bejahu po pokrajinama kraljevim skupiše se i braniše život svoj. Oni pribaviše sebi mir, oslobodivši se svojih neprijatelja, i pobiše sedamdeset i pet hiljada dušmana svojih. Ali na plen ne digoše ruke svoje.

17 To bi trinaestoga dana meseca Adara. Četrnaestoga počinuše Judeji i praznovaše taj dan gosteći se i veseleći se.

18 Oni koji bejahu u Susanu skupiše se trinaestog i četrnaestog dana istog meseca, a počinuše petnaestoga, i praznovaše taj dan gosteći se i veseleći se.

19 Zato Judeji sa sela, koji žive po mestima neograđenim, praznuju četrnaesti dan meseca Adara veseleći se i gosteći se, i šaljući jela jedan drugome.

20 Mardohej napisa ovo i razasla knjige svim Judejima koji bejahu u svim pokrajinama kralja Asvira blizu i daleko.

21 On im propisa da svake godine praznuju četrnaesti i petnaesti dan meseca Adara,

22 kao dane u kojima stekoše mir, oslobodivši se od neprijatelja svojih, i da slave mesec kada im se pretvori žalost u radost i tuga u veselje, i da od onih dana učine dane gozbe i veselja kad jedan drugome šalje obroke jela i darivaju se siromasi.

23 Judeji se obvezaše da će činiti što su već sami bili počeli i što im Mardohej pisa.

24 Jer Aman, sin Amedatin, Agagej, neprijatelj svih Judeja, namisli da ih pogubi, i on baci Pur, to jest kocku, da ih potre i istrebi;

25 ali Jestira iziđe pred kralja i on pismom zapovedi da se zla namisao Amanova protiv Judeja obrati na njegovu glavu i da se obesi i on i sinovi njegovi.

26 Zato prozvaše one dane Purim, od imena Pur. Prema sadržini toga pisma i prema onome što videše i što im se dogodi,

27 primiše Judeji za sebe i za potomstvo svoje i za sve one koji bi se udružili s njima, rešenje i nepromenljivu obavezu da svake godine slave ta dva dana kao što je to za njih propisano i u određeno vreme.

28 Ti dani trebaju da se spominju i praznuju u svakom naraštaju, u svakoj porodici, u svakoj zemlji i u svakom gradu, i ti dani Purima ne smeju da prestanu među Judejima, i spomen njihov ne sme da se izgubi u potomstvu njihovom.

29 Kraljica Jestira, kći Avihailova i Mardohej, Judejin, pisaše po drugi put hitno pismo da potvrde knjigu za Purim.

30 Razaslaše se knjige svim Judejima u sto i dvadeset i sedam pokrajina kralja Asvira. Te knjige sadržavahu reči ljubavi i vernosti,

31 za uređivanje tih dana Purima u određeno vreme, kao što ih Judejin Mardohej i kraljica Jestira behu odredili za same sebe, i kao što ih oni behu utvrdili za njih same i za njihove potomke prilikom posta njihova i jauka njihovih.

23 Tako zapovest Jestirina potvrdi uredbu za Purim, i to se zapisa u knjigu.

Glava 10.

1 Kralj Asvir udari danak na zemlju i na ostrva morska.

2 Sva dela koja govore o moći njegovoj i o podvizima njegovim, i pojedinosti o veličini do koje kralj uzvisi Mardoheja, nije li to zapisano u knjizi letopisa kraljeva Midskih i Persijskih?

3 Jer Judejin Mardohej beše prvi posle kralja Asvira. Cenjen kod Judeja i voljen od mnoštva braće svoje, on je tražio dobro svoga naroda i zagovarao sreću svega roda svoga.