Beno Poplesija (Robinja)3/24
| ←Šena dvadeset i treća | Beno Poplesija (Robinja) Pisac: Nepoznati autor Šena dvadeset i četvrta |
Šena dvadeset i peta→ |
PERAŠTANIN (sam): A po tilo grešnje, ja se trasekulam [čudom čudim] na ove imbrolje [zamršene stvari] ke sam vidil: sad robinja — sad Margarita, sad brat — sad što ti ja znam! sad mrtav — sad živ! Ere da mogu nać onega staroga, po moju glavu činil bi da mi da dobar beverač.
BENO: Olà, Peraštaninu, što je novo?
PERAŠTANIN: Teke, gospodine dragi, stavi ruku na munidu i daj mi beverač — do moje duše, meritam [zaslužujem]!
BENO: Nu mi reci, što je? jacun se robinja našla?
PERAŠTANIN: Ugonenuo si od prve!
MIHOČ: Da gdje se sada nahodi?
PERAŠTANIN: Ti počeka’, er ću sad počet! Došo je gospodar... ma prije mi reci, što ćeš mi darovat?
BENO: Cazzo. ne draži me na torturi [mukama]! govori, per vita tua, brzo!
PERAŠTANIN: Došo je... ma neću, daj mi prije beverač!
MIHOČ: Ne brini se, biće ti sve što žudiš.
PERAŠTANIN: Teke kad je tako... došal je gospodin Pijero!
BENO: Pijero?!
PERAŠTANIN: Sci [da], sci, i robinja je njegova.
BENO: Cazzo, do mi si jedan gus [ugodnost] i jedan dizgus [neugodnost] ujedno! Kako je to njegova, ako je ne pozna?!
PERAŠTANIN: Ko ti je to rekal? ere, po moju glavu, hoćel bi se dosta bremena, kadare bih ti hotio sve rakontat [pripovjedati].
Reference[uredi]
