Бено Поплесија (Робиња)3/24
| ←Шена двадесет и трећа | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена двадесет и четврта |
Шена двадесет и пета→ |
ПЕРАШТАНИН (сам): А по тило грешње, ја се трасекулам [чудом чудим] на ове имброље [замршене ствари] ке сам видил: сад робиња — сад Маргарита, сад брат — сад што ти ја знам! сад мртав — сад жив! Ере да могу наћ онега старога, по моју главу чинил би да ми да добар беверач.
БЕНО: Olà, Пераштанину, што је ново?
ПЕРАШТАНИН: Теке, господине драги, стави руку на муниду и дај ми беверач — до моје душе, меритам [заслужујем]!
БЕНО: Ну ми реци, што је? јацун се робиња нашла?
ПЕРАШТАНИН: Угоненуо си од прве!
МИХОЧ: Да гдје се сада находи?
ПЕРАШТАНИН: Ти почека’, ер ћу сад почет! Дошо је господар... ма прије ми реци, што ћеш ми дароват?
БЕНО: Cazzo. не дражи ме на тортури [мукама]! говори, per vita tua, брзо!
ПЕРАШТАНИН: Дошо је... ма нећу, дај ми прије беверач!
МИХОЧ: Не брини се, биће ти све што жудиш.
ПЕРАШТАНИН: Теке кад је тако... дошал је господин Пијеро!
БЕНО: Пијеро?!
ПЕРАШТАНИН: Sci [да], sci, и робиња је његова.
БЕНО: Cazzo, до ми си један гус [угодност] и један дизгус [неугодност] уједно! Како је то његова, ако је не позна?!
ПЕРАШТАНИН: Ко ти је то рекал? ере, по моју главу, хоћел би се доста бремена, кадаре бих ти хотио све раконтат [приповједати].
Референце
[уреди]
