Bela mesečina

BELA MESEČINA

Raskošno mesec snegom biser drobi,
Vrh modrih voda dršće krišom smreka,
Kao da sunce u zagrljaj čeka,
Dok bela ponoć večnost trkom robi.

A u tvom oku punom zimskog inja
Razigran mesec u roj zvezda pršte,
Mada nebesa sumorno se mršte
U taj čas bolne samrti rastinja.

I prezreli smo to opelo sveto
Ljiljane svoje rasipljući carski,
Jer dok se pleo zvizgaj januarski,
U nama mlado rađalo se leto.

O, zar će nekad da se zajeseni,
Zar noć olovna razbiće nam čaše,
Zar pomrčaće večno podne naše,
Zar nardi naši biće pogrebeni?

Verujmo večno u naš život sveži,
Uvele smokve plod sišući svenut,
Dok izmiče nam podlo tren po trenut,
Krašćemo sunce, koje od nas beži.

(1914)