Bego prosi u hage devojku,
beg ju prosi, haga mu ne dava,
pa je begu vrlo muka došlo;
kad je belo jutro osvanulo,
rano rani bego Ali-bego, 5
te on uze konja i sokola
i otide hage na dvorove,
konja vrza za žutu nerandžu
a sokola za ružu crvenu,
pa mi šeta hage proz dvorove; 10
ugleda ga Asan-haginica,
pa je hage svome govorila:
„Što no Ture pros dvorove šeta?"
Kad ga vide haga Asan-haga,
pa se skide ot visoki čardak, 15
pa govori begu Asan-haga:
„Što mi šetaš pros bele dvorove?"
Odgovara bego Ali-bego:
„Ja sam čuo i ljudi mi kažu
da t iznika en stručac bosilža, 20
da je tebe golem porasnaja,
porasnaja i ti rascvetaja,
rascvetaja i ti razgranaja,
on miriše, svak ga begendiše;
molim ti se: pokloni ga mene". 25
Tuj se haga grohotom smejao:
„Hajd odatle od kurve kopile,
od đaurke gde je Ture bilo!
Nu mudro iskaš, treba da ti davam:
beri svate, hajde po devojku, 30
u nedelju koja prva dođe!"[1]
