Begović Omer i Anđuša vojvodina

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Begović Omer i Anđuša vojvodina

0001 Kulu gradi Begović Omere
0002 Nevesinju na svom memlećetu,
0003 Kršnu, kažu, kulu sagradio
0004 Da je take nadaleko nema.
0005 Potrošio silnovito blago
0006 Oko kule i oko avlije,
0007 Oko vratah i oko podrumah,
0008 Na avliji table na ćoškove,
0009 A po tablam’ koce jasenove
0010 Da ih vlaškim nakiti glavama.
0011 Jošt je Omer, kažu, sagradio
0012 Tu prokletu podzemnu tamnicu ─
0013 U širinu dvanaest lakata,
0014 U dubinu brojem bez esapa.
0015 Kad sagradi kulu i tamnicu,
0016 Tamnicu je pustu napunio,
0017 U nju meće dvanaest Brđana
0018 I pred njima Vojina vojvodu.
0019 U Vojina siv soko na ruci;
0020 Pita njega Omer Čelebija:
0021 „Oj, Bogu ti, Vojine vojvoda,
0022 Kome raniš na ruci sokola,
0023 Al’ ga raniš majci al’ sestrici,
0024 Al’ ljubovci dilber-Anđeliji?”
0025 Veli njemu Vojine vojvoda:
0026 „Kad me pitaš, pravo da ti kažem ─
0027 Ne ranim ga majci ni sestrici,
0028 Niti ljubi dilber-Anđeliji,
0029 Nego da se šnjime razgovaram
0030 U tamnici od nevolje ljute.”
0031 Veli njemu Omer-Begoviću:
0032 „O, Boga ti, Vojine vojvodo,
0033 Bi l’ se, bolan, mog’o otkupiti
0034 Da ne truneš u mojoj tamnici?” ─
0035 „Oću, Omer, oću i za Boga,
0036 Traži blaga koliko ti drago,
0037 Od oca mi dosta ostanulo ─
0038 Da otkupim sebe i družinu,
0039 Preteklo bi nešto u sanduku!”
0040 Veli njemu Omer Čelebija:
0041 „O, Vojine, nesretnji vojvoda,
0042 Neću za te groša ni dukata,
0043 Ni nikakva drugoga otkupa,
0044 Veće oću do tri dobra tvoja,
0045 Koje nema u sedam kraljeva
0046 Ni osmoga car’ Otamnovića ─
0047 Prvo dobro krilata Labuda,
0048 Što ga jašeš, đido, u svatove
0049 I u crkvi na Vaskrsenije;
0050 Drugo dobro okovanu đordu,
0051 Te siječe potkov na konjicu,
0052 A kamoli na junaka meso;
0053 Treće dobro ljubu Anđeliju,
0054 Te je ljubiš i svecom i petkom,
0055 Kad ne ljubiš, ona tebe ljubi!”
0056 Kad to začu Vojine vojvoda,
0057 On Omaru ’vako progovara:
0058 „Čuj me dobro, Omer-Begoviću,
0059 Evo tebe krilata Labuda,
0060 I evo ti okovane đorde,
0061 Oboje mi od baba ostalo,
0062 Ali ne dam moje Anđelije,
0063 Sam sam junak Anđu izabrao,
0064 Bi mi tako od Boga suđeno,
0065 Ne dam Anđu za života moga
0066 Ni, Omere, rad’ obraza moga,
0067 Znat mi ovđe do smrti čamiti!”
0068 Al’ da vidiš Omer-Begovića,
0069 Razljuti se ljuto i opako
0070 Te vojvodi tako progovara:
0071 „Kurvo vlašče, Vojine vojvoda,
0072 Tu ćeš tvojekosti ostaviti!”
0073 To izreče te ode na kulu,
0074 Na vojvodu muke udario ─
0075 Priveza ga zidu pri direku,
0076 A na noge teške bukagije,
0077 Ljudi kažu od stotine oka,
0078 Morio ga i glađu i žeđu.
0079 Žalilo ga dvanaest sužanja,
0080 Te vojvodi družba besjedila:
0081 „O, vojvoda, naš nesretnji druže,
0082 Kada davaš krilata Labuda,
0083 I kad davaš okovanu đordu,
0084 Pridaj njemu i žalosnu ljubu,
0085 Ti ćeš lako drugu dobaviti! ”
0086 Oće Vojin da družbi ugodi,
0087 Pa govori svojoj družinici:
0088 „Vi zovite Omer-Begovića
0089 Neka mene popripušti ruke
0090 I donese divit i artije,
0091 Da ja pišem ostaraloj majci
0092 Da opremi do tri dobra moja ─
0093 Volim glavu no sedam kraljevstva!”
0094 To su sužnji jedva dočekali,
0095 Zavikaše sa dna od tamnice:
0096 „O, Omere, Nevesinja glavo,
0097 Ti donesi divit i artiju
0098 Te vojvodi popripušti ruke,
0099 Da on piše svojoj staroj majci
0100 Da ti šilje što si zaiskao!”
0101 Omer čuo, odma dotrčao,
0102 Evo ti ga kuli niz čardake,
0103 Nosi Omer crna murećefa
0104 I artije po kojoj se šara,
0105 Pa otvara prokletu tamnicu
0106 I vojvodi oslobodi ruke,
0107 Otkova mu teške bukagije.
0108 Stade Vojin knjigu sastavljati ─
0109 Ne piše je po volji Omera,
0110 No ovako junak majci piše:
0111 „Majko moja, čuj me i počuj me,
0112 Evo sam ti muka dopanuo
0113 U nesretnjoj dubokoj tamnici,
0114 U tamnici Omer-Begovića,
0115 Udrio je na mene otkupe ─
0116 Pod pusatom krilata Labuda
0117 I očinu đordu okovanu!
0118 Ja bih dao, moja mila majko,
0119 Begoviću i konja i đordu,
0120 Ali Turčin neće ni da gleda
0121 Ni nikakva drugoga otkupa
0122 Nego Anđu moju vjernu ljubu,
0123 A ja majko ne dam Anđelije ─
0124 Volim ođe skapat’ u tamnici,
0125 Kako mi je Omer zapretio,
0126 Nego dati moje Anđelije,
0127 Neću gubit’ i obraz i dušu!
0128 Nego, majko, nemoj mi se nadat’,
0129 A ti, Anđo, srce iz njedara,
0130 Udaji se, u me ne uzdaj se,
0131 Od mene ti po sto puta prosto,
0132 A prodaj mi konja i oružje,
0133 Podaj nani nek’ se ljebom rani,
0134 A kad umre ostarala nana,
0135 Prodaj, Anđo, kule i čitluke
0136 I razdaji po manastirima,
0137 Nek’ se poju svete deturđije
0138 Sve za dušu moji roditelja
0139 I pred mojom dok ja k njima pođem!”
0140 Kad je taku knjigu našarao,
0141 On je dade Omer-Begoviću:
0142 „Drž’, Omere, knjigu i amanet,
0143 Odašlji je u Brdima majci,
0144 Nek’ čas prije odašlje otkupe
0145 Da ne gnjijem u tvojoj tamnici!”
0146 Hitro Omer knjigu prifatio
0147 A veselo uleće u kuli,
0148 Misli Omer da će doć’ otkupi,
0149 Tako misli, al’ Boga ne moli,
0150 A čućete, neće ako Bog da!
0151 Pa doziva rada izmećara:
0152 „Ajde, Rade, u Brda kamena,
0153 Nosi knjigu Vojinovoj majci!”
0154 U mlađega pogovora nema,
0155 Ode momče gorom i planinom,
0156 Po akšamu u Brda sljegao
0157 Ka bijeloj vojvodinoj kuli,
0158 Plaho kuca alkom na vratima.
0159 Zavikaše iz avlije sluge:
0160 „Ko to kuca noćas na vratima?”
0161 Otvoriše od avlije vrata,
0162 Kad znadoše, tad ga i puštiše.
0163 Kada Rade na kuli iziđe,
0164 Pokloni se vojvodinoj majci
0165 Te joj turi knjigu na koljeno.
0166 Stara majka knjigu raspučila,
0167 Knjigu uči, grozne suze lije.
0168 Kod je Anđa vezak vezijaše,
0169 A uz vezak Vojina prip’jeva,
0170 Pa zapita svoju svekrvicu:
0171 „Svekrvice, po Bogu majčice,
0172 Nerođena kao i rođena,
0173 Oklen te je knjiga dopanula,
0174 Te je tako vrlo žalostiva?”
0175 Majka snahi sve po redu kaže:
0176 „Ova knjiga mog Vojina sina,
0177 Ljutije je muka dopanuo
0178 U tamnici Omer-Begovića,
0179 Pa mu Omer do tri dobra traži
0180 Za otkupe iz klete tamnice ─
0181 Prvo dobro krilata Labuda,
0182 Drugo dobro okovanu đordu,
0183 Treće dobro tebe, mila snaho!
0184 Pak Vojine do dva prva dava,
0185 Ali tebe neće nikojako,
0186 Nego voli skapat’ u tamnici.
0187 Jošt mi, snajo, u knjigi govori ─
0188 Stara majko, da mi se ne nadaš,
0189 A ti, Anđo, da se preudavaš!”
0190 Kad to čula dilber-Anđelija,
0191 Đerđefom je o tle udarila,
0192 Te đerđefu noge podlomila,
0193 A vezeno platno istrgala;
0194 Pa otide u šikli odaju
0195 Te uzima sjajno ogledalo,
0196 Svuče sebe žensko odijelo,
0197 A obuče ruho sarajlinsko;
0198 Rusu kosu kida na delinsku,
0199 A podbriva perčin čelebinski;
0200 Obuče se što moga nalješe,
0201 Rekao bi i zakleo bi se
0202 Nikad ono ženska glava nije
0203 Nego da je carevi delija;
0204 O bedrici opasala đordu.
0205 A sluge joj izvedoše Laba
0206 Osedlana i otimarena,
0207 Na Labudu udrila pusata ─
0208 Sedlo s mora, fuzdu iz Mletaka,
0209 Pokrila ga čohom do kopita,
0210 A po čohi puli-risovinu,
0211 Okićenu zlatnijem kitama.
0212 Labudu se na ramena baci,
0213 A s ramena sedlu na srijedi,
0214 Pa na sedlu noge prekrstila,
0215 U skutu joj sedefli-tambura,
0216 Sitno kuca, tanko popijeva.
0217 Sve je polje zdravo pregazila,
0218 Fatila se zelene planine,
0219 I planinu zdravo prekasala.
0220 Kad bijaše blizu puste kule,
0221 Blizu kule Omer-Čelebije,
0222 Opet sitno kuca uz tamburu,
0223 Uz tamburu tanko popijeva:
0224 „Teško noćas onom domaćinu
0225 U koga ću na konaku biti!
0226 Iskaću mu što u dvoru nema ─
0227 Iskaću mu vina iz Vidina,
0228 I rakije iz Demir-kapije,
0229 I ovnova mesa prevodnika,
0230 Đakonije svake iz Misira,
0231 Konju ječma iz ravna Melečma,
0232 I sijena iz ravna Srijema
0233 A šenice iznad Đakovice!”
0234 To mi sluša Omer-Čelebija,
0235 Te kazuje svojoj staroj majci:
0236 „Ev’ odovud silnoga delije,
0237 On ne jaše ka što jašu ljudi,
0238 No na konju noge prekrstio,
0239 Na krilo mu sedefli-tambura,
0240 Uz tamburu tanko popijeva ─
0241 Kako mi je čuti i viđeti,
0242 Ono ti je carevi delija!”
0243 U riječi u kojoj bijahu
0244 U to dođe sileni delija,
0245 U avliju ugoni Labuda
0246 Bez izuma i bez ožđeldije,
0247 S konja skoči na zelenu travu
0248 Kao soko sa grane na granu,
0249 Pa premetnu dizgen pro jabuke,
0250 Sam se Labud po avliji šeta.
0251 Pa izleće kuli na čardake,
0252 Te po turski selamaleć viče.
0253 Njemu Omer selam prifatio:
0254 „Dobro doš’o, careva delijo!”
0255 Uvede ga u šikli-odaju,
0256 Te mu čini dovu i poštenje,
0257 A prinose kavu i rakiju,
0258 Priniješe čibuk ćilimbara.
0259 Pije Anđa kavu i rakiju,
0260 Pro čibuka riječ progovara:
0261 „Čuješ mene, Omer-Begoviću,
0262 Nabavi mi vina iz Vidina,
0263 I rakije iz Demir-kapije,
0264 I ovnova mesa debeloga,
0265 Iz Misira svake đakonije,
0266 Konju ječma iz ravna Melečma,
0267 I sijena iz ravna Srijema
0268 I šenice iznad Đakovice!” ─
0269 „Oću!“ ─ reče Omer-Begoviću.
0270 Pripraviše te mi večeraše
0271 I pospaše gospockoj odaji.
0272 Kad ujutro bio dan osvanu, ─
0273 Zove Anđa Omer-Čelebiju:
0274 „O, Omere, more, Begoviću,
0275 Selam ti je cara čestitoga,
0276 A uz selam carska zapovijed
0277 Da mu spremiš stojnu Carigradu
0278 Silno vlašče vojvodu Vojina
0279 I njegove dvanaest ajduka
0280 Svezanije naopako ruka,
0281 Primiče se veće Bajram svetac,
0282 Oće care svije objesiti,
0283 Nek’ seire mladi Stambojlije,
0284 Kad uzvise vlasi o konopcu.
0285 Pratioca neću ni jednoga,
0286 Nego Boga i mene jednoga!
0287 Nego daj mi ključe od tamnice
0288 I daj meni trinaest konopa,
0289 Ja ću vezat’ vojvodu Vojina,
0290 A ti veži dvanaest ajduka!”
0291 Omer sluša, ne reče riječi,
0292 No se klanja carevoj deliji,
0293 Pak odoše na tavnička vrata,
0294 Povezaše kako uročiše.
0295 S Omerom se Anđa alalila,
0296 Pa okroči krilata Labuda
0297 I prifati sedefli tamburu.
0298 Pred njom idu trinaest Srbalja,
0299 Mile ovce Anđe čobanice,
0300 Gonila ih poljem i ćenarom.
0301 Dok su došli u goru zelenu,
0302 Pita Anđa svoga gospodara:
0303 „Obazri se, Vojine vojvoda,
0304 Te pogledaj bi l’ mog’o poznati
0305 Išta tvoga na me il’ poda me!”
0306 Obrnu se vojvoda Vojine:
0307 „Poznam”, reče, „mojega Labuda!”
0308 Pa on proli suze od očiju.
0309 Jošt ga pita sa konja Anđuša:
0310 „Bi l’ mogao jošt štogođ poznati?”
0311 Obrnu se vojvoda Vojine:
0312 „Poznam”, reče, „sablju o pojasu!”
0313 Pa uzdahnu kao da ris riknu.
0314 Reče Vojin na konju Anđuši:
0315 „Bogom brate, carevi delija,
0316 Otkuda ti moj krilat-Labude
0317 Iotkuda đorda okovana,
0318 Koja mi je od baba ostala ─
0319 Al’ si konja za novce kupio,
0320 Konja moga i kovanu đordu,
0321 Al’ ti žena u miraz donela?”
0322 Veli njemu ljuba Anđelija:
0323 „Oboje sam za pare kupio!”
0324 Kad su bili malo ponaprijed,
0325 Ražali se kitnoj Anđeliji,
0326 Proli suze niz bijelo lice,
0327 Pa govori svome gospodaru:
0328 „Gospodaru, Vojine vojvoda,
0329 Ja nijesam careva delija,
0330 Nego tvoja ljuba Anđelija!”
0331 Pa do njega konja nagonila,
0332 S konja skače, u ruke ga ljubi,
0333 Vojin Anđu među oči crne:
0334 „Blago mene jutros i dovijek!
0335 A ti li si, moja vjerna ljubo,
0336 Ti li, Anđo, srce iz njedara,
0337 Ti li, Anđo, junačko koljeno?”
0338 Pa sjedoše oba na Labuda.
0339 Kad sublizu svoga dvora bili,
0340 Zapjevala mlada Anđelija:
0341 „Veseli se naša mila majko,
0342 Evo tebe svog Vojina sina!”
0343 Kad starica r’ječi saslušala,
0344 Istrčala niz bijelu kulu,
0345 U susretu sinu odlazila,
0346 Ljubi sina i ljubi snašicu,
0347 Kroz suze im blagoslove dava;
0348 Od radosti pade na zemljicu,
0349 Živa pade, više ne ustade.
0350 Ej, starice, pokojna ti duša,
0351 A, snašice, dugo živovala,
0352 Junaštvo se tvoje pomiljalo
0353 Dokle bilo gusal’ i pojača!
0354 To je bilo kada se činilo,
0355 Mi velimo da se veselimo!



Izvor[uredi]

Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća, Beograd, 1974.