Mili Bože, čuda velikoga,
kada Bane zaprosi devojku,
na daleku, u zemlju latinsku,
po imenu kralje Mikaile;
zaprošena za devet godina: 5
nit mu daje, nit mu je ne daje;
i prođoše devet godinica,
jednog dana (bijel) snijeg pade,
pade snijeg pa se objugovi,
grudvaše se deca u sokake, 10
jedno drugo grudom udariše:
„Stani, more, ostanuti neće,
na sramotu kaj Banu đevojka!"
A to Bane i sluša i gleda,
pa on siđe niz čardake bele, 15
i doziva dva deteta mala,
pa im daje dva dukata žuta:
„Idite, deco, vašem belom dvoru,
ne korite sal moju devojku!"
Toliko se Bane rasrdio: 20
telal pusti na četiri strane,
i poziva kitu i svatove:
„U nedelju koja prva dođe,
Bog će pomoć, odo po devojku".
Al evo ti kite i svatovi; 25
ali nema tri Vojinovića,
pa ga pita ostarela majka:
„O moj sine, od Janoka Bane,
de su tebi tri sestrića tvoja,
da ti budu deveri uz mladu?” 30
Al govori od Janoka Bane:
„O, čuli me, ostarela majko,
kad sam bio caru po devojku,
tad mi care bio naredio
da ne vodim tri moja sestrića, 35
tri sestrića, tri Vojinovića:
„U piću su teške kavgadžije,
napiće se, zametnuće kavgu!"
„Ne možemo ni svata (živa) dovesti,
a kamo li lijepu devojku!"40
Vladimir Bovan, Lirske i epske pesme Kosova i Metohije (studentski zapisi srpskih narodnih umotvorina sa Kosova i Metohije); Priština, Institut za srpsku kulturu; Beograd, Narodno delo, Stručna knjiga; Istok, Dom kulture, 2001., str. 481.
