Мили Боже, чуда великога,
када Бане запроси девојку,
на далеку, у земљу латинску,
по имену краље Микаиле;
запрошена за девет година: 5
нит му даје, нит му је не даје;
и прођоше девет годиница,
једног дана (бијел) снијег паде,
паде снијег па се објугови,
грудваше се деца у сокаке, 10
једно друго грудом ударише:
„Стани, море, останути неће,
на срамоту кај Бану ђевојка!"
А то Бане и слуша и гледа,
па он сиђе низ чардаке беле, 15
и дозива два детета мала,
па им даје два дуката жута:
„Идите, децо, вашем белом двору,
не корите сал моју девојку!"
Толико се Бане расрдио: 20
телал пусти на четири стране,
и позива киту и сватове:
„У недељу која прва дође,
Бог ће помоћ, одо по девојку".
Ал ево ти ките и сватови; 25
али нема три Војиновића,
па га пита остарела мајка:
„О мој сине, од Јанока Бане,
де су теби три сестрића твоја,
да ти буду девери уз младу?” 30
Ал говори од Јанока Бане:
„О, чули ме, остарела мајко,
кад сам био цару по девојку,
тад ми царе био наредио
да не водим три моја сестрића, 35
три сестрића, три Војиновића:
„У пићу су тешке кавгаџије,
напиће се, заметнуће кавгу!"
„Не можемо ни свата (жива) довести,
а камо ли лијепу девојку!"40
Референце
Извор
Владимир Бован, Лирске и епске песме Косова и Метохије (студентски записи српских народних умотворина са Косова и Метохије); Приштина, Институт за српску културу; Београд, Народно дело, Стручна књига; Исток, Дом културе, 2001., стр. 481.
