Banović Strahinja
0001 Pije vino Banović Strahinja
0002 U Jugovcu, gradu bijelome,
0003 U svog tasta Jugović-Bogdana
0004 S devet šura, devet Jugovića,
0005 Dan po danak tri nedjelje dana.
0006 Kad je prošlo tri nedjelje dana,
0007 Eto banu b’jela knjiga dođe
0008 Od gospođe stare majke svoje,
0009 Ta mu knjiga teško ružno kaže,
0010 Da ga kune mila majka svoja:
0011 „O moj sine, Banović Strahinja!
0012 U zo čas si pošo u Jugovac,
0013 U gore se tamo okasnio,
0014 Još u gore hladno vince pio,
0015 Na grdne ti rane udarilo!
0016 Ali ne znaš, što se je zgodilo
0017 Na tanahnoj b’jeloj kuli našoj?
0018 Turčin dođe silan Blagajlija,
0019 Pogazi ti l’jepu banovinu,
0020 Porobi ti b’jele dvore tvoje,
0021 Odvede ti konje i volove,
0022 Zapl’jeni ti ovce svekolike,
0023 Iznese ti svekoliko blago,
0024 Odvede ti ljubu Anđeliju,
0025 Mene tvoju potisnuo majku,
0026 Dobrijem me konjem pogazio.“
0027 Kada bane b’jelu knjigu primi,
0028 Knjigu štije jutrom na uranku.
0029 Kad on vidi, što mu knjiga kaže,
0030 Vas se bane on preobrazio,
0031 A nemilo čelo namrdio,
0032 A ponisko brke objesio.
0033 Kod njega se ne namjeri niko
0034 Nego starac Jugović-Bogdane.
0035 Pa na njega Bogdan pogleđuje,
0036 Pa je Bogdan njemu besjedio:
0037 „Bog mi s tobom, zete, dobro moje!
0038 Što je tebi jutros na uranku,
0039 Ter se jesi vas preobrazio,
0040 Tako kruto čelo namrdio,
0041 A ponisko brke objesio?
0042 Ali si se teško naljutio,
0043 A na devet vjern’jeh šura tvoj’jeh
0044 Jugovića, devet sina moj’jeh,
0045 Da te n’jesu dobro poštovali?“
0046 Odgovara Banović Strahinja:
0047 „O moj taste, Jug-Bogdane stari!
0048 Kad me pitaš, da ti pravo kažem,
0049 Što sam jutros teško neveselo,
0050 Da ti kažem po istini pravo:
0051 Ja se n’jesam teško rasrdio,
0052 A na devet vjern’jeh šura moj’jeh
0053 Jugovića, devet sina tvoj’jeh,
0054 N’jesam zato čela namrdio,
0055 Ni ponisko brke objesio.
0056 Neg mi majka b’jelu knjigu šalje,
0057 Ta mi knjiga teško grdno kaže,
0058 Da je moja kula porobljena,
0059 A iz kule izneseno blago,
0060 Zapl’jenjeni konji i volovi,
0061 I bijele sa planine ovce,
0062 Odvedena Anđe ljubi moja,
0063 Majka moja konjem pogažena.
0064 Neg moj taste Jugović-Bogdane!
0065 Da mi dadeš devet sina tvoj’jeh,
0066 Sina tvoj’jeh, devet šura moj’jeh,
0067 Da idemo potražit Turčina,
0068 Da povratim blago i ljubovcu,
0069 Da pregledam staru majku moju!“
0070 Kad ga čuje Jugović-Bogdane,
0071 Planu Juže ko i oganj živi,
0072 Reče Juže banu Strahiniću:
0073 „Znadeš, zete, ne znali te ljudi!
0074 Kad vlahinja obljubi Turčina,
0075 Voli njemu više nego tebi.
0076 Ti ne hodi tražiti Turčina,
0077 Moju djecu tamo ne zazivaj,
0078 Jer ti ne dam sina nijednoga,
0079 Da ih Turci s’jeku po planini,
0080 Da ih jedu orli i gavrani,
0081 Lisičine, međedi i vuci.
0082 Ako ti je kula porobljena,
0083 Ja ću tebi kulu sagraditi
0084 Pokraj moje, i moja kako je.
0085 Što je tebi izneseno blago,
0086 Ja ću navrć namet na vilajet,
0087 Silno ću ti nakupiti blago.
0088 Što ti staru potiskoše majku
0089 I dobrijem konjem pogaziše:
0090 Stara bila, brzo bi umrla.“
0091 Kad to čuje Banović Strahinja,
0092 Plane bane ka i vatra živa,
0093 Pa govori Jugović-Bogdanu:
0094 „O moj taste, Jugović-Bogdane!
0095 Što bi meni kulu sagradio
0096 Ukraj tebe kako i u tebe,
0097 U nju silno blago nakupio
0098 I nameto namet na vilajet,
0099 Ta se kula ne bi moja zvala,
0100 Nego tasta Jugović-Bogdana,
0101 Što bi u nju nakupio blago,
0102 To se ne bi moje blago zvalo,
0103 Neg žalosne suze siromaške,
0104 Gdje kapaju, ploču prokopaju,
0105 Gdje dolaze, svako zlo donose.
0106 Joh ti ga se meni po drugomu.
0107 Teško bonu, što mu drugi dadu,
0108 Meni tužnu, kad ja doma nemam!“
0109 To izreče i na noge skače,
0110 I govori Banović Strahinja:
0111 „Ostan’ s Bogom, taste, dobro moje!
0112 A ja odoh tražit blago moje,
0113 Oli natrag uzvrnuti blago
0114 I ljubovcu Anđeliju mladu,
0115 Oli tamo usijati glavu. “
0116 To izreče, niz kulu pobježe.
0117 Kad izađe pod kulu bijelu,
0118 Nađe svoga u podrumu konja.
0119 Iz podruma konja izvadio,
0120 Pa se konju u ramena baca,
0121 Udari ga niz rosne livade,
0122 Za sobom se obazire bane,
0123 Ne bi li se šure presjetili,
0124 Da bi za njim u poćeru došli.
0125 To za banom nikoga ne ima.
0126 Spomenu se Strahiniću bane
0127 O nekakva hrta Karamana,
0128 Gleda bane, kad ni njega nema,
0129 Pa zaviče Straniniću bane:
0130 „Gdje si meni, malo vižle moje!
0131 I ti si me danas ostavio,
0132 Kamo si se bolan zabavio?“
0133 Pa zazvižde, što mu grlo dava.
0134 Čuo ga je hrte Karamane
0135 U tastovu dvoru bijelome,
0136 Pa izleče kuli niz skaline,
0137 Za njim trče niz rosne livade.
0138 Kako trče hrte Karamane,
0139 Sobom guli djetelinu travu.
0140 Kad dostignu svoga gospodara,
0141 Oko konja u visinu skače,
0142 Veseli se gospodaru svome.
0143 Otole se zdravo podigoše,
0144 Ban na konju, a hrt na nogama,
0145 Pravo bane b’jelu dvoru pođe.
0146 Kadar bane pred dvor b’jeli dođe,
0147 To mu dvori ognjem sagorjeni,
0148 A pred dvorom ostarjela majka,
0149 Cvili jadna ka i zmija ljuta.
0150 Kad je bane ugledao majku,
0151 Božiju joj pomoć nazivao:
0152 „Bog na pomoć, mila moja majko!“
0153 Al mu stara jedva izgovara:
0154 „Dobar došo, jadno d’jete moje!
0155 U zo čas si u pohode pošo,
0156 S tvoj’jem šuram ispijati vino.“
0157 Govori joj Strahiniću bane:
0158 „Mőš li znati, mila moja majko!
0159 Je l’ se Turčin puno odmaknuo,
0160 Bi li njega dostignuti mogo?“
0161 Govori mu mila majka svoja:
0162 „O moj sinko, Strahiniću bane!
0163 Daleko se Turčin odmaknuo.
0164 Ak’ ne bude, sinko, konakovo
0165 U planini, u gori zelenoj,
0166 Nego bude Ture putovalo,
0167 Bog će dati, vidiš li ga veće!“
0168 A kad čuje Banović Strahinja,
0169 Svoju staru pokr’jepio majku
0170 I majci je svojoj govorio:
0171 „Ostan’ s Bogom, mila moja majko!
0172 Ja ću poći potražit Turčina,
0173 Pa štogođ mi Bog i sreća dade.“
0174 Otole se opemio bane,
0175 Pravo zdravo u terzije mlade,
0176 Pa kupuje đenđili od’jelo,
0177 Kako nose Sarajlije mladi,
0178 Sarajlije veliki trgovci,
0179 Pa se konju u ramena baci,
0180 Ode bane zelenom goricom.
0181 Kad je bio visokom planinom,
0182 Vidi bane čobanice mlade,
0183 Božju im pomoć nazivao:
0184 „Bog na pomoć, čobanice mlade!
0185 Kaž’te pravo, tako bile zdravo!
0186 Je li ovud kogod prolazio,
0187 Je li kakva pl’jena provodio?“
0188 Govore mu čobanice mlade:
0189 „Zdravo bio, neznana delijo
0190 Kad nas pitaš, da pravo kažemo:
0191 Ovud prođe Turčin Blagajlija,
0192 Goni silno roblje i plijena,
0193 Uz Turčina tanka Latinkinja,
0194 Za glavom joj kita od bisera,
0195 Na obrazu zlatajli mahrama,
0196 Sve bi r’jeti, nije se zakleti,
0197 Da je ona Ltinkinja tanka,
0198 Ljuba draga Strahinića bana.“
0199 A govori Strahiniću bane:
0200 „Bogom sestre, čobanice mlade!
0201 Što se čini u srcu vašemu,
0202 Bi li mogo dostignuti Turke?“
0203 Govore mu čobanice mlade:
0204 „A počuj nas, mladi Sarajlija!
0205 Ti ćeš moći dostignuti Turke,
0206 Jerbo ti je Ture počinulo
0207 Tamo dalje na vodi studenoj.“
0208 Kad to čuje Strahiniću bane,
0209 Maše ruke u džep od dolame
0210 I povadi dvanaest dukata,
0211 I dariva čobanice mlade:
0212 „Na vam ovo, lijepe djevojke!
0213 Da kupite svile za veziva.
0214 Ako Bog da, da se zdravo vratim,
0215 I bolje bih ja vas darovao.“
0216 Otole se bane otisnuo,
0217 Bije konja zelenom goricom.
0218 Tako bane malo naprijeda,
0219 Dok ugleda pod jelom zelenom
0220 Dobr’jeh druga pedeset Turaka,
0221 Gdje posjeli jelom pod zelenom.
0222 Turci jedu hljeba bijeloga
0223 I debela mesa ovnujskoga,
0224 Pripijaju vinca i rakije.
0225 Kad ih vidje Strahiniću bane,
0226 Stane mislit, što bi učinio,
0227 Pa niz obraz suze oborio,
0228 U to jele pod zelene dođe.
0229 Selam im je turski udario,
0230 Bolje su mu Turci usprimili:
0231 „Zdravo bio, mladi Sarajlija!
0232 Što ti cviliši suze prol’jevaš?“
0233 Govori im Banović Strahinja:
0234 „Prođite se, Turci, braćo moja!
0235 Evo mi je cviliti nevolja,
0236 Ja sam imo mila kuma moga,
0237 Kuma moga Turčin-Blagajliju,
0238 Eto meni jadan glas dopane,
0239 Da se meni kume pobolio,
0240 Bog sam znade, je li u životu?
0241 Bit će meni kume preminuo.“
0242 Govore mu pedeset Turaka:
0243 „Lud nijesi, momče Sarajlija!
0244 Što ti cviliš i suze prol’jevaš.
0245 Tako žališ mila kuma tvoga,
0246 Kad ti kume nije preminuo,
0247 Niti ti se kume pobolio;
0248 Evo ti ga na vodi studenoj,
0249 Pod njegov’jem svilen’jem šatorom,
0250 Ukraj njega banica gospođa,
0251 Ljubi draga Banović-Strahinje.
0252 Neg osjedi vrana konja tvoga,
0253 Sjedi ovdje, da mi blagujemo.“
0254 Kad to čuje Banović Strahinja,
0255 Skoči bane sa konja na trave,
0256 Sjede bane jele pod zelene,
0257 Stade s Turcim blagovati bane
0258 I sam sobom Bogu zahvaljuje:
0259 „Bože mili, na svemu ti hvala!
0260 Kad s’ i ovdje moga truda nađe,
0261 U planini, u gori zelenoj.“
0262 Kad se Turci teško izopiše,
0263 Pust’jem vincem Banović-Strahinje
0264 I njegovom žeženom rakijom,
0265 Povale se travi po zelenoj,
0266 Da će Turci počivat malašno.
0267 Al ne spava Banović Strahinja,
0268 Neg povadi okovanu ćordu,
0269 S’ječe bane ispod jele Turke.
0270 Kada ih je svijeh pogubio,
0271 On se meće konju na ramena,
0272 Goni konja na vodu studenu
0273 Do šatora Turčin-Blagajlije.
0274 To ti Ture tihi sanak spava,
0275 (Jer je taki u Turaka adet)
0276 Na skutašcu Anđelije mlade,
0277 Drži njemu na skutašcu glave,
0278 Ona njemu tvrde čuva straže.
0279 Kad vidjela svoga gospodara,
0280 Ispod desne ruke pogleđuje
0281 I pogleda na mlada junaka,
0282 Dobro pozna Banović-Strahinju
0283 I pod njime debela dorina,
0284 I za njime hrta Karamana
0285 I banova oba mrka brka.
0286 Bolje budi silna Blagajliju:
0287 „Ustani se, zo sanak zaspao!
0288 Evo ovud Strahinića bana,
0289 Kako se je kurvić preobuko!
0290 On misli, da ga ne poznadem?
0291 Poznam dobro, vjera moja mu je.“
0292 Govori joj silan Blagajlija:
0293 „Muči, Anđe, na čudo udrila!
0294 Teško li te uplašio bane?
0295 Kad ti sa mnom mojoj zemlji dođeš
0296 I amo ćeš bojati se njega.“
0297 A kad čula Anđelija mlada,
0298 Uz obraz ga rukom udarila.
0299 „Ustani se, jer ćeš poginuti!
0300 I prepaši bukagli pojasa,
0301 I prepaši svijetlo oružje.“
0302 Kad to čuje silen Blagajlija,
0303 Skoči Ture ko da se pomami,
0304 I prepaše bukagli pojasa,
0305 Oko sebe oružje svijetlo,
0306 A niz bedro okovanu ćordu,
0307 I u ruku koplje ubojito,
0308 Pa prehvati za dizgin kobilu,
0309 Pa se njojzi u ramena baca,
0310 Nosi bojno koplje na ramenu,
0311 A na bana udari kobilu.
0312 Još ne pozna Strahinića bana,
0313 Neg govori Anđeliji mladoj:
0314 „Anđe mlada, na čudo udrila!
0315 Gdje ti vidje Strahinića bana,
0316 Da pogubim pravedna junaka?
0317 Ovo nije Strahiniću bane,
0318 Već ovo je mladi Sarajlija.“
0319 Al govori tanka Anđelija:
0320 „Ostavi se, jadan gospodare!
0321 To je bane, tri ga jada bila!
0322 Poznam dobro starog gospodara,
0323 Dobro poznam čelo, kakvo mu je,
0324 Podno čela vučije obrve,
0325 I poznam mu oba mrka brka
0326 I njegova konja od megdana
0327 I njegova hrta Karamana.
0328 Udri kopljem, dok ti je na vr’jeme.“
0329 Kad to čuje silen Blagajlija,
0330 Nagonio na bana kobilu,
0331 Svoje koplje bojno položio.
0332 Da ko vidi Strahinića bana,
0333 Pod njim viu konja od megdana,
0334 Kako gleda silna Blagajliju,
0335 Kad će koplje ispuštit iz ruke,
0336 Tad trbusim o tle udario,
0337 A na zadnje ključe pokleknuo,
0338 Preko njega koplje prelećelo,
0339 Dočeko ga Strahiniću bane.
0340 Desnom ga je rukom prehvatio,
0341 Lomi mu ga na dvoje, na troje,
0342 Pa ga baca na zelene trave.
0343 Pa povadi bojno koplje svoje,
0344 Na Turčina koplje položio,
0345 Pod Turčinom vita bedevija,
0346 Ona bila stara megdandžija,
0347 Svakome se boju priučila,
0348 Položi se travi po zelenoj,
0349 A on Ture njojzi po sedlacu,
0350 Iza njega koplje nalećelo,
0351 A Turčin se junak nagodio,
0352 Bojno mu je polje pričekao,
0353 U desnu ga ruku prehitio,
0354 Izlomi ga u dvoje, u troje,
0355 Pa ga baca u trave zelene.
0356 Tada svoje razigraše konje,
0357 Britke svoje povadiše ćorde,
0358 Britkijem se ćordam udariše
0359 I Turčin se junak nagodio,
0360 Oba dvije ulomiše ćorde
0361 Do balčaka i do desne ruke.
0362 Dobri konji prsim se udrili,
0363 A junaci pod ruke hvatili,
0364 Pa se nose u gori zelenoj
0365 Oko vode tamo i ovamo,
0366 Rvali se četiri sahata,
0367 Da se ne zna, čij će megdan biti.
0368 A kad prošla četiri sahata
0369 Ban Strahinja pjenom zapjenio,
0370 On mi bane b’jele pjene baca,
0371 A on Ture b’jele i krvave;
0372 A kad bane b’jele i krvave,
0373 Turčin baca modre i krvave.
0374 Turčinu se dodijalo bilo,
0375 Pa poviknu glasovito tanko:
0376 „Gdje si Anđe, Strahinića ljubo!
0377 Evo sam se teško umorio,
0378 Pomoz’ meni oli gospodaru,
0379 Da me prije pogubiti može.“
0380 A kad čula Anđelija mlada,
0381 Bolje skače na noge lagahne
0382 I pošeta malo naprijeda,
0383 Polu britke uzimala ćorde,
0384 Uvija je svilen’jem jaglukom,
0385 Da bijele ne nagrdi ruke,
0386 Pa evo je k dva dobra junaka.
0387 Uvija se okolo junaka,
0388 Ne udara da od Boga nađe!
0389 Ne udara silna Blagajliju,
0390 Nego bana svoga gospodara,
0391 Udari ga po desnu ramenu,
0392 Nagrdi mu u ramenu ruku.
0393 A zaviče Strahiniću bane:
0394 „Anđe moja, da od Boga nađeš!
0395 Ali si se jadna prepoznala,
0396 Ne udaraš silna Blagajliju,
0397 Nego bana tvoga gospodara?“
0398 Za to kučka ništa ne hajala,
0399 Po drugi ga put je udarala
0400 Preko čela Banović-Strahinje,
0401 Grdnu mu je ranu napravila,
0402 Niz oči ga crna krv polila.
0403 Viče bane glasovito tanko
0404 I dozivlje hrta Karamana:
0405 „A gdje si mi, hrte brez biljega!
0406 Brani danas gospodara svoga,
0407 A od Anđe nesretne gospođe.“
0408 Kad Karaman čuje gospodara,
0409 Kako leti travom djetelinom,
0410 Na Anđušu juriš učinio,
0411 Nogama joj na prsi skočio;
0412 Boi bi joj grlo prekosio,
0413 Da mu nije gospođica bila,
0414 Neg je drži gospodaru svome.
0415 A on jadan Strahiniću bane
0416 Velikome Bogu zavapio.
0417 Zapre bane i desnom i l’jevom,
0418 Kleče Ture na trave zelene,
0419 A bane mu žedan krvi bio,
0420 Koljenim mu na prsi skočio,
0421 Na njemu je malo počinuo,
0422 Pa povadi noža iza pasa,
0423 Kolje vraga isod b’jela vrata.
0424 Kad vidjela Anđelija mlada,
0425 Bježat stala zelene u gore,
0426 Dozivlje je Banović Strahinja:
0427 „Vrat’ se, Anđe, draga ljubi moja!
0428 Evo tebi tvrda vjera moja,
0429 Da ti ne ću učiniti ništa,
0430 Pomozi mi natovarit blago.“
0431 Kad to čula Anđelija mlada,
0432 Ona se je natrag povrnula,
0433 Pomože mu natovarit blago.
0434 Goni blago Strahiniću bane
0435 Pravo svome dvoru bijelome.
0436 Kad je bio zelenom goricom,
0437 Nađe bane čobanice mlade,
0438 Gdje bijele zauzbija ovce,
0439 Uhvati je za bijele ruke,
0440 Odvede je goricom zelenom
0441 Zdravo svomu dvoru izgorjenu.
0442 Tu je bane ostavio blaga,
0443 A uz blago staru svoju majku
0444 I uza nju čobanicu mladu,
0445 I govori Strahiniću bane:
0446 „Gledaj blago, draga dušo moja!
0447 A i moju ostarjelu majku;
0448 Dok se vratim zdravo od ovamo,
0449 Ne ćeš više zauzbijat ovce.“
0450 Bane pođe Jugovcu b’jelome,
0451 Vodi sobom Anđeliju mladu,
0452 Vezana mu u ramena ruka,
0453 A junačko u mahrami čelo.
0454 Gleda bana stari Jug-Bogdane,
0455 Gledaju ga devet Jugovića
0456 I ovako oni govorahu:
0457 „Evo ovud Strahinića bana,
0458 Ljuto su ga Turci nagrdili,
0459 Vezana mu u mahrami glava,
0460 A bijela u ramenu ruka.“
0461 Tad izađe devet Jugovića
0462 I pred njima Jug-Bogdane stari.
0463 Kad vidjeli Banović-Strahinju,
0464 Tad se snjime podrugivat stali.
0465 Reče prvi Jug-Bogdane stari:
0466 „Nu ti bana, mila zeta moga,
0467 Kako su ga nagrdili Turci!“
0468 A govori Strahiniću bane:
0469 „O moj taste, Jug-Bogdane stari!
0470 N’jesu mene nagrdili Turci,
0471 Nego pitaj Anđeliju mladu,
0472 Ko j’ ovako nagrdio mene?“
0473 Tad govori Jug-Bogdane stari:
0474 „Anđelijo, moja šćeri draga!“
0475 Devet braće: „Naša sestro draga!
0476 Ko obrani tvoga gospodara?“
0477 Anđelija mlada odgovara:
0478 „Čuj me, babo, Jug-Bogdane stari,
0479 I sve devet mile braće moje!
0480 Ko obrani moga gospodara,
0481 Usahla mu i desna i l’jeva,
0482 Kada bolje udarila nije!“
0483 Kad to čuje Jug-Bogdane stari,
0484 Pa zaviče, što mu grlo dava:
0485 „Na noge se, devet djeti moje!
0486 Povadite devet jatagana,
0487 Kučku sestru vašu is’jecite.“
0488 Al ne dade Banović-Strahinja,
0489 Da je tako s’jeku na komade.
0490 A kad vidi najstariji brate,
0491 Udari je nožem jataganom,
0492 Rusu joj je glavu odsjekao,
0493 Pa je nosi na svijetlu sopru
0494 I govori Jugoviću Božo:
0495 „Ne bi danas objedovo s mirom,
0496 Kad joj ne bih ja glavu vidio,
0497 Mrtvu glavu na sopri svijetloj.“
0498 Tada pođe Strahiniću bane,
0499 Pođe bane iz b’jela Jugovca
0500 I otide dvoru izgorjenu,
0501 Oženi se mladom čobanicom
0502 I ogradi b’jele dvore svoje.
0503 Za malahno vr’jeme postojalo,
0504 Strahiniću preminula majka,
0505 Bane svoje žalovao majke,
0506 Miluje se s vjenčanom ljubovcom.
