Бановић Страхиња
0001 Пије вино Бановић Страхиња
0002 У Југовцу, граду бијеломе,
0003 У свог таста Југовић-Богдана
0004 С девет шура, девет Југовића,
0005 Дан по данак три недјеље дана.
0006 Кад је прошло три недјеље дана,
0007 Ето бану б’јела књига дође
0008 Од госпође старе мајке своје,
0009 Та му књига тешко ружно каже,
0010 Да га куне мила мајка своја:
0011 „О мој сине, Бановић Страхиња!
0012 У зо час си пошо у Југовац,
0013 У горе се тамо окаснио,
0014 Још у горе хладно винце пио,
0015 На грдне ти ране ударило!
0016 Али не знаш, што се је згодило
0017 На танахној б’јелој кули нашој?
0018 Турчин дође силан Благајлија,
0019 Погази ти л’јепу бановину,
0020 Пороби ти б’јеле дворе твоје,
0021 Одведе ти коње и волове,
0022 Запл’јени ти овце свеколике,
0023 Изнесе ти свеколико благо,
0024 Одведе ти љубу Анђелију,
0025 Мене твоју потиснуо мајку,
0026 Добријем ме коњем погазио.“
0027 Када бане б’јелу књигу прими,
0028 Књигу штије јутром на уранку.
0029 Кад он види, што му књига каже,
0030 Вас се бане он преобразио,
0031 А немило чело намрдио,
0032 А пониско брке објесио.
0033 Код њега се не намјери нико
0034 Него старац Југовић-Богдане.
0035 Па на њега Богдан поглеђује,
0036 Па је Богдан њему бесједио:
0037 „Бог ми с тобом, зете, добро моје!
0038 Што је теби јутрос на уранку,
0039 Тер се јеси вас преобразио,
0040 Тако круто чело намрдио,
0041 А пониско брке објесио?
0042 Али си се тешко наљутио,
0043 А на девет вјерн’јех шура твој’јех
0044 Југовића, девет сина мој’јех,
0045 Да те н’јесу добро поштовали?“
0046 Одговара Бановић Страхиња:
0047 „О мој тасте, Југ-Богдане стари!
0048 Кад ме питаш, да ти право кажем,
0049 Што сам јутрос тешко невесело,
0050 Да ти кажем по истини право:
0051 Ја се н’јесам тешко расрдио,
0052 А на девет вјерн’јех шура мој’јех
0053 Југовића, девет сина твој’јех,
0054 Н’јесам зато чела намрдио,
0055 Ни пониско брке објесио.
0056 Нег ми мајка б’јелу књигу шаље,
0057 Та ми књига тешко грдно каже,
0058 Да је моја кула поробљена,
0059 А из куле изнесено благо,
0060 Запл’јењени коњи и волови,
0061 И бијеле са планине овце,
0062 Одведена Анђе љуби моја,
0063 Мајка моја коњем погажена.
0064 Нег мој тасте Југовић-Богдане!
0065 Да ми дадеш девет сина твој’јех,
0066 Сина твој’јех, девет шура мој’јех,
0067 Да идемо потражит Турчина,
0068 Да повратим благо и љубовцу,
0069 Да прегледам стару мајку моју!“
0070 Кад га чује Југовић-Богдане,
0071 Плану Јуже ко и огањ живи,
0072 Рече Јуже бану Страхинићу:
0073 „Знадеш, зете, не знали те људи!
0074 Кад влахиња обљуби Турчина,
0075 Воли њему више него теби.
0076 Ти не ходи тражити Турчина,
0077 Моју дјецу тамо не зазивај,
0078 Јер ти не дам сина ниједнога,
0079 Да их Турци с’јеку по планини,
0080 Да их једу орли и гаврани,
0081 Лисичине, међеди и вуци.
0082 Ако ти је кула поробљена,
0083 Ја ћу теби кулу саградити
0084 Покрај моје, и моја како је.
0085 Што је теби изнесено благо,
0086 Ја ћу наврћ намет на вилајет,
0087 Силно ћу ти накупити благо.
0088 Што ти стару потискоше мајку
0089 И добријем коњем погазише:
0090 Стара била, брзо би умрла.“
0091 Кад то чује Бановић Страхиња,
0092 Плане бане ка и ватра жива,
0093 Па говори Југовић-Богдану:
0094 „О мој тасте, Југовић-Богдане!
0095 Што би мени кулу саградио
0096 Украј тебе како и у тебе,
0097 У њу силно благо накупио
0098 И намето намет на вилајет,
0099 Та се кула не би моја звала,
0100 Него таста Југовић-Богдана,
0101 Што би у њу накупио благо,
0102 То се не би моје благо звало,
0103 Нег жалосне сузе сиромашке,
0104 Гдје капају, плочу прокопају,
0105 Гдје долазе, свако зло доносе.
0106 Јох ти га се мени по другому.
0107 Тешко бону, што му други даду,
0108 Мени тужну, кад ја дома немам!“
0109 То изрече и на ноге скаче,
0110 И говори Бановић Страхиња:
0111 „Остан’ с Богом, тасте, добро моје!
0112 А ја одох тражит благо моје,
0113 Оли натраг узврнути благо
0114 И љубовцу Анђелију младу,
0115 Оли тамо усијати главу. “
0116 То изрече, низ кулу побјеже.
0117 Кад изађе под кулу бијелу,
0118 Нађе свога у подруму коња.
0119 Из подрума коња извадио,
0120 Па се коњу у рамена баца,
0121 Удари га низ росне ливаде,
0122 За собом се обазире бане,
0123 Не би ли се шуре пресјетили,
0124 Да би за њим у поћеру дошли.
0125 То за баном никога не има.
0126 Спомену се Страхинићу бане
0127 О некаква хрта Карамана,
0128 Гледа бане, кад ни њега нема,
0129 Па завиче Странинићу бане:
0130 „Гдје си мени, мало вижле моје!
0131 И ти си ме данас оставио,
0132 Камо си се болан забавио?“
0133 Па зазвижде, што му грло дава.
0134 Чуо га је хрте Карамане
0135 У тастову двору бијеломе,
0136 Па излече кули низ скалине,
0137 За њим трче низ росне ливаде.
0138 Како трче хрте Карамане,
0139 Собом гули дјетелину траву.
0140 Кад достигну свога господара,
0141 Око коња у висину скаче,
0142 Весели се господару своме.
0143 Отоле се здраво подигоше,
0144 Бан на коњу, а хрт на ногама,
0145 Право бане б’јелу двору пође.
0146 Кадар бане пред двор б’јели дође,
0147 То му двори огњем сагорјени,
0148 А пред двором остарјела мајка,
0149 Цвили јадна ка и змија љута.
0150 Кад је бане угледао мајку,
0151 Божију јој помоћ називао:
0152 „Бог на помоћ, мила моја мајко!“
0153 Ал му стара једва изговара:
0154 „Добар дошо, јадно д’јете моје!
0155 У зо час си у походе пошо,
0156 С твој’јем шурам испијати вино.“
0157 Говори јој Страхинићу бане:
0158 „Мőш ли знати, мила моја мајко!
0159 Је л’ се Турчин пуно одмакнуо,
0160 Би ли њега достигнути мого?“
0161 Говори му мила мајка своја:
0162 „О мој синко, Страхинићу бане!
0163 Далеко се Турчин одмакнуо.
0164 Ак’ не буде, синко, конаково
0165 У планини, у гори зеленој,
0166 Него буде Туре путовало,
0167 Бог ће дати, видиш ли га веће!“
0168 А кад чује Бановић Страхиња,
0169 Своју стару покр’јепио мајку
0170 И мајци је својој говорио:
0171 „Остан’ с Богом, мила моја мајко!
0172 Ја ћу поћи потражит Турчина,
0173 Па штогођ ми Бог и срећа даде.“
0174 Отоле се опемио бане,
0175 Право здраво у терзије младе,
0176 Па купује ђенђили од’јело,
0177 Како носе Сарајлије млади,
0178 Сарајлије велики трговци,
0179 Па се коњу у рамена баци,
0180 Оде бане зеленом горицом.
0181 Кад је био високом планином,
0182 Види бане чобанице младе,
0183 Божју им помоћ називао:
0184 „Бог на помоћ, чобанице младе!
0185 Каж’те право, тако биле здраво!
0186 Је ли овуд когод пролазио,
0187 Је ли каква пл’јена проводио?“
0188 Говоре му чобанице младе:
0189 „Здраво био, незнана делијо
0190 Кад нас питаш, да право кажемо:
0191 Овуд прође Турчин Благајлија,
0192 Гони силно робље и плијена,
0193 Уз Турчина танка Латинкиња,
0194 За главом јој кита од бисера,
0195 На образу златајли махрама,
0196 Све би р’јети, није се заклети,
0197 Да је она Лтинкиња танка,
0198 Љуба драга Страхинића бана.“
0199 А говори Страхинићу бане:
0200 „Богом сестре, чобанице младе!
0201 Што се чини у срцу вашему,
0202 Би ли мого достигнути Турке?“
0203 Говоре му чобанице младе:
0204 „А почуј нас, млади Сарајлија!
0205 Ти ћеш моћи достигнути Турке,
0206 Јербо ти је Туре починуло
0207 Тамо даље на води студеној.“
0208 Кад то чује Страхинићу бане,
0209 Маше руке у џеп од доламе
0210 И повади дванаест дуката,
0211 И дарива чобанице младе:
0212 „На вам ово, лијепе дјевојке!
0213 Да купите свиле за везива.
0214 Ако Бог да, да се здраво вратим,
0215 И боље бих ја вас даровао.“
0216 Отоле се бане отиснуо,
0217 Бије коња зеленом горицом.
0218 Тако бане мало наприједа,
0219 Док угледа под јелом зеленом
0220 Добр’јех друга педесет Турака,
0221 Гдје посјели јелом под зеленом.
0222 Турци једу хљеба бијелога
0223 И дебела меса овнујскога,
0224 Припијају винца и ракије.
0225 Кад их видје Страхинићу бане,
0226 Стане мислит, што би учинио,
0227 Па низ образ сузе оборио,
0228 У то јеле под зелене дође.
0229 Селам им је турски ударио,
0230 Боље су му Турци успримили:
0231 „Здраво био, млади Сарајлија!
0232 Што ти цвилиши сузе прол’јеваш?“
0233 Говори им Бановић Страхиња:
0234 „Прођите се, Турци, браћо моја!
0235 Ево ми је цвилити невоља,
0236 Ја сам имо мила кума мога,
0237 Кума мога Турчин-Благајлију,
0238 Ето мени јадан глас допане,
0239 Да се мени куме поболио,
0240 Бог сам знаде, је ли у животу?
0241 Бит ће мени куме преминуо.“
0242 Говоре му педесет Турака:
0243 „Луд нијеси, момче Сарајлија!
0244 Што ти цвилиш и сузе прол’јеваш.
0245 Тако жалиш мила кума твога,
0246 Кад ти куме није преминуо,
0247 Нити ти се куме поболио;
0248 Ево ти га на води студеној,
0249 Под његов’јем свилен’јем шатором,
0250 Украј њега баница госпођа,
0251 Љуби драга Бановић-Страхиње.
0252 Нег осједи врана коња твога,
0253 Сједи овдје, да ми благујемо.“
0254 Кад то чује Бановић Страхиња,
0255 Скочи бане са коња на траве,
0256 Сједе бане јеле под зелене,
0257 Стаде с Турцим благовати бане
0258 И сам собом Богу захваљује:
0259 „Боже мили, на свему ти хвала!
0260 Кад с’ и овдје мога труда нађе,
0261 У планини, у гори зеленој.“
0262 Кад се Турци тешко изопише,
0263 Пуст’јем винцем Бановић-Страхиње
0264 И његовом жеженом ракијом,
0265 Повале се трави по зеленој,
0266 Да ће Турци почиват малашно.
0267 Ал не спава Бановић Страхиња,
0268 Нег повади оковану ћорду,
0269 С’јече бане испод јеле Турке.
0270 Када их је свијех погубио,
0271 Он се меће коњу на рамена,
0272 Гони коња на воду студену
0273 До шатора Турчин-Благајлије.
0274 То ти Туре тихи санак спава,
0275 (Јер је таки у Турака адет)
0276 На скуташцу Анђелије младе,
0277 Држи њему на скуташцу главе,
0278 Она њему тврде чува страже.
0279 Кад видјела свога господара,
0280 Испод десне руке поглеђује
0281 И погледа на млада јунака,
0282 Добро позна Бановић-Страхињу
0283 И под њиме дебела дорина,
0284 И за њиме хрта Карамана
0285 И банова оба мрка брка.
0286 Боље буди силна Благајлију:
0287 „Устани се, зо санак заспао!
0288 Ево овуд Страхинића бана,
0289 Како се је курвић преобуко!
0290 Он мисли, да га не познадем?
0291 Познам добро, вјера моја му је.“
0292 Говори јој силан Благајлија:
0293 „Мучи, Анђе, на чудо удрила!
0294 Тешко ли те уплашио бане?
0295 Кад ти са мном мојој земљи дођеш
0296 И амо ћеш бојати се њега.“
0297 А кад чула Анђелија млада,
0298 Уз образ га руком ударила.
0299 „Устани се, јер ћеш погинути!
0300 И препаши букагли појаса,
0301 И препаши свијетло оружје.“
0302 Кад то чује силен Благајлија,
0303 Скочи Туре ко да се помами,
0304 И препаше букагли појаса,
0305 Око себе оружје свијетло,
0306 А низ бедро оковану ћорду,
0307 И у руку копље убојито,
0308 Па прехвати за дизгин кобилу,
0309 Па се њојзи у рамена баца,
0310 Носи бојно копље на рамену,
0311 А на бана удари кобилу.
0312 Још не позна Страхинића бана,
0313 Нег говори Анђелији младој:
0314 „Анђе млада, на чудо удрила!
0315 Гдје ти видје Страхинића бана,
0316 Да погубим праведна јунака?
0317 Ово није Страхинићу бане,
0318 Већ ово је млади Сарајлија.“
0319 Ал говори танка Анђелија:
0320 „Остави се, јадан господаре!
0321 То је бане, три га јада била!
0322 Познам добро старог господара,
0323 Добро познам чело, какво му је,
0324 Подно чела вучије обрве,
0325 И познам му оба мрка брка
0326 И његова коња од мегдана
0327 И његова хрта Карамана.
0328 Удри копљем, док ти је на вр’јеме.“
0329 Кад то чује силен Благајлија,
0330 Нагонио на бана кобилу,
0331 Своје копље бојно положио.
0332 Да ко види Страхинића бана,
0333 Под њим виу коња од мегдана,
0334 Како гледа силна Благајлију,
0335 Кад ће копље испуштит из руке,
0336 Тад трбусим о тле ударио,
0337 А на задње кључе поклекнуо,
0338 Преко њега копље прелећело,
0339 Дочеко га Страхинићу бане.
0340 Десном га је руком прехватио,
0341 Ломи му га на двоје, на троје,
0342 Па га баца на зелене траве.
0343 Па повади бојно копље своје,
0344 На Турчина копље положио,
0345 Под Турчином вита бедевија,
0346 Она била стара мегданџија,
0347 Свакоме се боју приучила,
0348 Положи се трави по зеленој,
0349 А он Туре њојзи по седлацу,
0350 Иза њега копље налећело,
0351 А Турчин се јунак нагодио,
0352 Бојно му је поље причекао,
0353 У десну га руку прехитио,
0354 Изломи га у двоје, у троје,
0355 Па га баца у траве зелене.
0356 Тада своје разиграше коње,
0357 Бритке своје повадише ћорде,
0358 Бриткијем се ћордам ударише
0359 И Турчин се јунак нагодио,
0360 Оба двије уломише ћорде
0361 До балчака и до десне руке.
0362 Добри коњи прсим се удрили,
0363 А јунаци под руке хватили,
0364 Па се носе у гори зеленој
0365 Око воде тамо и овамо,
0366 Рвали се четири сахата,
0367 Да се не зна, чиј ће мегдан бити.
0368 А кад прошла четири сахата
0369 Бан Страхиња пјеном запјенио,
0370 Он ми бане б’јеле пјене баца,
0371 А он Туре б’јеле и крваве;
0372 А кад бане б’јеле и крваве,
0373 Турчин баца модре и крваве.
0374 Турчину се додијало било,
0375 Па повикну гласовито танко:
0376 „Гдје си Анђе, Страхинића љубо!
0377 Ево сам се тешко уморио,
0378 Помоз’ мени оли господару,
0379 Да ме прије погубити може.“
0380 А кад чула Анђелија млада,
0381 Боље скаче на ноге лагахне
0382 И пошета мало наприједа,
0383 Полу бритке узимала ћорде,
0384 Увија је свилен’јем јаглуком,
0385 Да бијеле не нагрди руке,
0386 Па ево је к два добра јунака.
0387 Увија се около јунака,
0388 Не удара да од Бога нађе!
0389 Не удара силна Благајлију,
0390 Него бана свога господара,
0391 Удари га по десну рамену,
0392 Нагрди му у рамену руку.
0393 А завиче Страхинићу бане:
0394 „Анђе моја, да од Бога нађеш!
0395 Али си се јадна препознала,
0396 Не удараш силна Благајлију,
0397 Него бана твога господара?“
0398 За то кучка ништа не хајала,
0399 По други га пут је ударала
0400 Преко чела Бановић-Страхиње,
0401 Грдну му је рану направила,
0402 Низ очи га црна крв полила.
0403 Виче бане гласовито танко
0404 И дозивље хрта Карамана:
0405 „А гдје си ми, хрте брез биљега!
0406 Брани данас господара свога,
0407 А од Анђе несретне госпође.“
0408 Кад Караман чује господара,
0409 Како лети травом дјетелином,
0410 На Анђушу јуриш учинио,
0411 Ногама јој на прси скочио;
0412 Бои би јој грло прекосио,
0413 Да му није госпођица била,
0414 Нег је држи господару своме.
0415 А он јадан Страхинићу бане
0416 Великоме Богу завапио.
0417 Запре бане и десном и л’јевом,
0418 Клече Туре на траве зелене,
0419 А бане му жедан крви био,
0420 Кољеним му на прси скочио,
0421 На њему је мало починуо,
0422 Па повади ножа иза паса,
0423 Коље врага исод б’јела врата.
0424 Кад видјела Анђелија млада,
0425 Бјежат стала зелене у горе,
0426 Дозивље је Бановић Страхиња:
0427 „Врат’ се, Анђе, драга љуби моја!
0428 Ево теби тврда вјера моја,
0429 Да ти не ћу учинити ништа,
0430 Помози ми натоварит благо.“
0431 Кад то чула Анђелија млада,
0432 Она се је натраг поврнула,
0433 Поможе му натоварит благо.
0434 Гони благо Страхинићу бане
0435 Право своме двору бијеломе.
0436 Кад је био зеленом горицом,
0437 Нађе бане чобанице младе,
0438 Гдје бијеле заузбија овце,
0439 Ухвати је за бијеле руке,
0440 Одведе је горицом зеленом
0441 Здраво свому двору изгорјену.
0442 Ту је бане оставио блага,
0443 А уз благо стару своју мајку
0444 И уза њу чобаницу младу,
0445 И говори Страхинићу бане:
0446 „Гледај благо, драга душо моја!
0447 А и моју остарјелу мајку;
0448 Док се вратим здраво од овамо,
0449 Не ћеш више заузбијат овце.“
0450 Бане пође Југовцу б’јеломе,
0451 Води собом Анђелију младу,
0452 Везана му у рамена рука,
0453 А јуначко у махрами чело.
0454 Гледа бана стари Југ-Богдане,
0455 Гледају га девет Југовића
0456 И овако они говораху:
0457 „Ево овуд Страхинића бана,
0458 Љуто су га Турци нагрдили,
0459 Везана му у махрами глава,
0460 А бијела у рамену рука.“
0461 Тад изађе девет Југовића
0462 И пред њима Југ-Богдане стари.
0463 Кад видјели Бановић-Страхињу,
0464 Тад се сњиме подругиват стали.
0465 Рече први Југ-Богдане стари:
0466 „Ну ти бана, мила зета мога,
0467 Како су га нагрдили Турци!“
0468 А говори Страхинићу бане:
0469 „О мој тасте, Југ-Богдане стари!
0470 Н’јесу мене нагрдили Турци,
0471 Него питај Анђелију младу,
0472 Ко ј’ овако нагрдио мене?“
0473 Тад говори Југ-Богдане стари:
0474 „Анђелијо, моја шћери драга!“
0475 Девет браће: „Наша сестро драга!
0476 Ко обрани твога господара?“
0477 Анђелија млада одговара:
0478 „Чуј ме, бабо, Југ-Богдане стари,
0479 И све девет миле браће моје!
0480 Ко обрани мога господара,
0481 Усахла му и десна и л’јева,
0482 Када боље ударила није!“
0483 Кад то чује Југ-Богдане стари,
0484 Па завиче, што му грло дава:
0485 „На ноге се, девет дјети моје!
0486 Повадите девет јатагана,
0487 Кучку сестру вашу ис’јеците.“
0488 Ал не даде Бановић-Страхиња,
0489 Да је тако с’јеку на комаде.
0490 А кад види најстарији брате,
0491 Удари је ножем јатаганом,
0492 Русу јој је главу одсјекао,
0493 Па је носи на свијетлу сопру
0494 И говори Југовићу Божо:
0495 „Не би данас обједово с миром,
0496 Кад јој не бих ја главу видио,
0497 Мртву главу на сопри свијетлој.“
0498 Тада пође Страхинићу бане,
0499 Пође бане из б’јела Југовца
0500 И отиде двору изгорјену,
0501 Ожени се младом чобаницом
0502 И огради б’јеле дворе своје.
0503 За малахно вр’јеме постојало,
0504 Страхинићу преминула мајка,
0505 Бане своје жаловао мајке,
0506 Милује се с вјенчаном љубовцом.
