BEŽ' OD MENE!...
Bež' od mene, lepo ime,
Ne grli me, ne ljubi me!
Pusti srce neka spi!
Ne gledaj me sa očima
Sa očima sunčanima,
Od kojih mi krvca vri.
Kao rosa ti si mlada,
Ja bez vere i bez nada
U ponoru ludila;
Kunem sudbu, kunem dane,
Kuneam čase oplakane
Sa udesa nemila.
Tebi, sestro nežna cveta,
Na trakama od skerleta
Na ustići ubavi,
Večiti se osmej vije,
A iz oka sunce grije
Neizmerne ljubavi!
Ti još neznaš, šta su ljudi,
Još danas su tvoje grudi
Čista bašta zelena;
U toj bašti nema guja,
Niti trnja, nit' holuja
Niti gorka pelena.
Ko nevina slatka seta,
Il' čelin san pored cveta
Il' slavujev divan poj,
Il' ko gugut golubova
Il' ko pesma pesnikova
Lep je, dušo, život tvoj!
Pa reci mi, zoro bela,
Reci, šta bi sa mnom htela?
Šta bi luč sa tminama?
Šta bi nada s' očajnosti?
Šta bi osmej sa žalosti,
Šta bi pesma s kletvama?
E, pa beži, lepo ime,
Ne grli me, ne ljubi me,
Daj mi srcu neka spi!..
Il' nek pukne, nek uvene —
Al' ne mogu da sa mene,
Da nesretna budeš ti!
