Ajduk Novak i trista Turakah
Rano rani ajduk Novak stari
Rano rani u neđelju mladu,
Sobom nosi tikvu i motiku;
Dobra ga je kobca sukobila,
Kob ga kobi tri stotin' Turakah: 5
„Božja pomoć delijo neznana!
Kakva tebi golema nevolja,
Te ti raniš rano u neđelju,
U neđelju vinograd kopati?“
„ „Đeco moja tri stotin' Turakah! 10
Kako da mi nije za nevolju,
Kad ja ranim i mom' dvoru b'jelom,
Koje kakvih trista siroticah!
Ja ih ranim i ja ih odjevam,
Pored boga, pa i svoje duše, 15
A za moje prelijepo zdravlje.““
Opet njega zapitaju Turci:
„Oj bogati sirotice stara,
Bil' nas znao junak provoditi,
Kroz svu goru Romaniju čarnu? 20
Da nas brate sada ne navedeš,
Na ajduka starinu Novaka.
Mi idemo po ljepu đevojku;
Ako bog da srećno prođemo,
I đevojku zdravo odvedemo, 25
Tebe ćemo sretna učiniti.“
Nasmija se ajduk Novak stari,
Pa Turcima 'vako progovara:
„Đeco moja tri stotin' Turakah,
Koliko je u gorici jelah, 30
Za toliko ja junak doznajem
Novakovih po gori drumovah.
Zato ću vas braćo provoditi,
Kroz svu goru Romaniju čarnu,
A nećemo naić' na Novaka. 35
Nego čujte što ću vas moliti:
Đeco moja, tri stotin' Turakah,
Ja sam junak zdravo ostario,
Ostario i obnevideo,
Pa ne mogu pješice hoditi; 40
Dajte meni konjetinu staru,
I dajte mi sablju postapalicu,
Da se mogu stari odbraniti.“
Zgledaju se janičari Turci,
Zgledaju se jedan na drugoga, 45
Namiguju jedan na drugoga;
Pa ovako međ sobom besjede:
„Da mu damo staru konjetinu.
Jesil' čuo sirotice stara!
Daćemo ti i konja i sablju, 50
Evo nas je tri stotin` Turakah,
U svakog sablja okovana,
U svakog konjic' od megdana;
Biraj sablju kako tebi drago!
Uzmi konja koga tebi drago!“ 55
Jeste staro ali je lukavo,
Brzo jeste konje promotrio:
Ugledo je debela dorina,
Dobra dora babe Metkovića;
Pokrivena svilom i kadivom, 60
Griva mu je ispletena zlatom,
A zlaćenom uzdom zauzdan je,
A osedlan sedlom srebrnijem.
Jeste staro ali je lukavo,
I sablje je brzo promotrio: 65
Ugledao je sablju Omerovu,
U koje su balčaci od zlata.
Zgledaju se janičari Turci,
Sve dadoše, riječ nerekoše.
Daje kome stati pa gledati, 70
Kad usjede hala na sotonu,
Ajduk Novak na dobraga doru.
Pak pojezdi niz goru zelenu,
Kad dojezdi do svojega stana,
On Turcima ovako govori: 75
„Đeco moja tri stotin' Turakah,
Bil' vi radi malo poslušati,
Da vam sade stanem popjevati,
Popjevati tanko glasovito.“
Besjede mu tri stotin` Turakah: 80
„Popjevaj nam' sirotice stara,
Popjevaj nam te nas razgovaraj,
Nešto nas je sanak obrvao;
Bog će dati pa će dobro biti.“
Kad pokliknu stari popjevati, 85
Popjevao kako soko sivi:
„Đe ste danas sivi sokolovi?
Prejezdiše goru labudovi,
Pod krioci blago pronesoše!“
To začulo dijete Grujica, 90
I sa njime mladi Tatomire,
Pa su svome čiki govorili:
„O naš striče Deli-Radivoje!
Brže ustaj na noge junačke,
Da pašemo svijetlo oružje; 95
Da idemo gori Romaniji,
Romaniji pravo na drumove;
Jer poznasmo mi babina glasa,
Možda j' babo naišao na Turke,
Jal' na kakve mlade kiridžije, 100
Pa ih vodi na naše busije?
Tu će biti mlogo pusta blaga.“
To Radivoj jedva dočekao,
Pa skočiše na noge lagane;
I oružje sv'jetlo pripasaše, 105
Pošetaše vučki i ajdučki,
Povatoše u gori busije.
U to doba nagaziše Turci,
Mili Bože čude golemoga!
Daje kome pogledati bilo, 110
Kad s' udriše Turci i ajduci.
Novak viče, a Radivoj sječe,
Djete Gruja na gomilu slaže,
Tatomire kladiće preskače;
Dobro čuva da glasnik ne ode, 115
Da ne kaže šta je sa svatovi,
Kakoli su goru prohodili.
Mloge turske odsjekoše glave,
I tu silno blago zadobiše,
Zadobiše konje i oružje; 120
I za sebe spomen ostaviše,
Da se pjeva dok god traje sv'jeta,
I jarkoga sunca i mjeseca.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
