„Ajde kaži, libe Stano,
što si zamisleno.
Da li ruba nemaš, Stano,
il dragana svoga?“
„Sve si imam, libe Dinčo, 5
samo jedno nemam,
samo nemam, libe Dinčo,
od srce poroda.“
„Če otidem, libe Stano,
u Soluna grada, 10
če ti kupim, libe Stano,
dete pozlateno.“
„Ne treba mi, libe Dinčo,
dete pozlateno,
koga to si nemam, libe, 15
od srce poroda.
Usta ima, libe Dinčo,
ali govor nema,
oči ima, libe Dinčo,
ali pogled nema, 20
telo ima, libe Dinčo,
ali snagu nema,
nođe ima, libe Dinčo,
al odenje nema,
glavu ima, libe Dinčo, 25
ali kosu nema.
Ne treba mi, libe Dinčo,
lutkata na pendžer,
koga to si nemam, libe,
od srce poroda.“ 30
Pesma je zapisana jula 1980. godine u Visočkoj Ržani, a pevala je: MILANKA NENIĆ (rođ. 1908. u Rosomači od oca Milče i majke Savetke, udata u V. Ržanu.
