Aca Groznica/VI
- U tom i pas zalaja silno u avliji i poleti podrumu, i uzbuni sve po kući.
- I domaćin se probudio. Skočio i Gliša bojtar; i oba, onako bunovni, poleteše u avliju s gvozdenim vilama. Iz podruma se čula larma.
- Obojica poleteše podrumu.
- U podrumu prepiranje neko.
- Čuje se samo Gajino: "Ta, zapevaću ja!... Ta 'di bi bilo veselje bez pesme!" Čuju se glasovi i one dvojice: "Ta jesi li lud?... Nemoj da
budiš gazda-Gecu; umoran je čovek! - Ta to nije lepo!"
- - A, ta ne idem više ja s balavcima na ovaki poso! - huče Groznica.
- Gazda Geca, onako bunovan, ne može da se razabere. Misli da su ovo neki od sinoćnih gostiju, pa se izvinjava što nije mogao više da
pije, nego ih ostavio tako same. A oni mu praštaju; vele: "Svoji smo", pa mu ne zameraju.
- - A otkud vi tu? Valj'da od sinoć?! - pita ih gazda Geca.
- - Jest, baš onda! - veli Groznica. - Zadržali se malo... eto tako!...
- Gleda ih opet bunovni gazda, i priseća se. I sluga mu Gliša se ne seća da ih je zvao, a, opet, ne izgledaju mu ni na lopove, jer su
vedra lica i zadovoljni. Gleda ih gazda Geca; seća se dobro da nisu na najboljem glasu u selu ali, opet, izgledaju mu isuviše bezbrižni za
lopove. Čudi se koji je to đavo.
- - Idi brže vrati džakove na njihovo mesto! - šanu Groznica Veresiji - Brže dok su još mamurni! Ne boj se! Neće biti štete!... Platiće to
nama Banaćani!...
- Zatim pređoše na privatne stvari. Hvališe gazda-Gecino vino, a ovaj im samo blagodari na komplimentima.
- - A da niste vi onako došli? - pita im posle duže pauze gazda Geca pola u šali.
- - A, sačuvaj bože! - umeša se Provlak. - Mi s Banatom radimo.
- - A, ne daj bože, gazda-Geco! Kad bi bilo istina zašto nas bede, mi bi to radili samo preko Tise. Taki naši Bačvani - što reko Gaja -
samo s Banatom rade!... Ne daj bože od nas sprama vas tako štogodj! - umiruje ga Groznica mirne savesti, jer se Veresija već bio vratio. - Nego zatekli se od sinoć... videli sveću u podrumu, pa čuli veselje u kući... da prostite... i, nezvani, ušli... E, a sad da idemo! Eno i
gajdaša! Baš dobro! Ko poručen... On je valjda pratio svu noć gospodin-notaroša, koji se vraća s vizitacije, pa je pun banaka ko pas buva - veli Groznica.
- - E 'ajmo ljudi! - žuri ih Veresija. - Da ne izgubimo gajdaša!... Bar će nas lepo otpratiti do kuće.
- - Pa, zbogom, gazda, i fala vam! - vele oni. - Vi ste, gazda-Geco, jedna prava sirotinjska majka... Nikad vam ovo nećemo zaboraviti.
Bog vam platio i na ovom i na onom svetu.
- A zatim se digoše i odoše praćeni začuđenim pogledima gazda-Gece, koji još nikako nije znao šta da misli o ovome. Ali ipak je dobro
razbudio dremljivog Glišu, koji izvesno odsad neće zaboraviti da noću ostavi nezaključan podrum.
- I Proka bokter se hteo pokazati revnostan, te dotrčao i digao sa sokaka užasnu larmu kad je video gazdu i slugu s vilama. Posle se već
i on umirio.
- Kad su izašli ovi, on ih dočeka na sokaku.
- - Šta je bilo? - zapita Proka tiho Groznicu.
- - Ništa, a moglo je biti svašta...
- - Daklem, propo vam dan, - 'oću reći noć? - veli Proka. - Šteta!...
- - Ne laj! - veli mu Groznica.
- - Dakle ništa od tala? - pita Proka.
- - Dobićeš kad oberem ku'ruz... - odgovara mu ironično Aca Groznica.
- Stigoše gajdaša i odoše zagrljeni u pratnji njegovoj hvaleći pamet Ace Groznice, koji ume družinu iz svakog škripca da izvuče.
- - Ti si moj učitelj, Aco Groznico! - hvali ga Gaja Provlak batrgajući se. - Moj jedan učitelj. Po tebi i tvojoj pameti prati nas, eto,
gajdaš, a po mojoj pameti pratili bi nas hadnađi i kišbirovi, i onaj pusta-komesar!
- Pa zapeva:
- Ne bojim se ni Vla' ni Mađara,
- već se bojim pusta-komesara!...
- Koji ruke štranjgom natrag veže,
- štranjgom steže, nadžakom doteže!