Aca Groznica/IV

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

IV
◄   III V   ►
Mladi Gaja Provlak samo ga je gledao i divio mu se. I, oduševljen podvizima iskusnoga Ace Groznice, pade u ushićenje.
- Ta ja ću da zapevam! - kliknu Gaja i nakrivi svoj bećarski šeširić.
- Ps! - viknuše na nj obojica.
- Kakvo te pevanje napalo! - šapnu uplašeni Veresija.
- 'Di bi ti pevao sad? - veli Groznica.
- A 'di bi, opet, bilo veselje bez pesme i gajdaša? - veli l'aja i iskašljuje se i čisti glas.
- Ta nisi valjda lud! - graknuše opet ona dvojica.
- Ta pevaću ja makar polako; onako ko komarac kad zuji u ritu... Ta, vi'te da nam i sam ovaj bog pomaže.
- Ta, nemoj se ludirati!... - odvraćaju ga oni.
- A, to je svršeno! - veli Gaja i, setivši se svoje dragane, zapeva tiho:
Duni, vetre, od banatskih strana,
da porobim tri nova dućana!
Da ja Milu odenem u svilu:
da mi Mila šorom paradira!...
- 'Ajd da se ide! - opominje ih i žuri uplašeni Groznica.
- Još malo! - zadržavaju ga ona dvojica. - Vi'š kako je lepo ovde. Ta, šta se bojiš? Ta, ovi u kući probudiće se tek kad prosjak bude

u devetom selu...