Rano rani Kraljeviću Marko,
Goni konja uz Kosovo ravno.
Kad je bio na sred polja ravna,
Nađe Marko kićenu đevojku;
E ma što je, jedna joj je mana: 5
Sjedu kosu niz pleći pustila.
Al' govori Kraljeviću Marko:
„Oj Boga ti kićena đevojko!
„Što si sjedu niz pleći pustila?
„Sa koga si sreću izgubila? 10
„Il' sa sebe, il' sa svoje majke?“
Al' govori kićena đevojka:
„Oj Boga ti, crni Bugarine!
„Nisam svoje sreće izgubila,
„Ni sa sebe ni sa svoje majke, 15
„Već sa onog crnog Arapina
„Koji j' doš'o na bojno Kosovo,
„Na Kosovo harač nametnuo:
„Na đevojku triest madžarlija,
„A na momka triest i četiri, — 20
„Svaki ljubi neđeljicu dana,
„Koja j' ljepša i tri neđeljice.“
Marko pita kićenu đevojku:
„Đe su dvori crnog Arapina?“ —
„Nisu dvori, nego su šatori 25
„Eto gore, u vrh polja ravna,
„Kod bunara Tome kapetana,
„Tu je Arap šator razapeo,
„Oko njega mnogo šatorova,
„Ti ćeš poznat njegova šatora, 30
„Na šatoru od zlata jabuka,
„Iz jabuke srebrni sindžiri,
„Na njima su na alku cekini,
„Što kucaju po glavi Arapa.
„Kad ulazi u svoje šatore.“ 35
Onda Marko konja otisnuo,
Otisnuo uz polje zeleno,
Jako Marko konja ražljutio,
Po tri koplja u visinu skače,
Po četiri u napredak hvata. 40
Kad ga dođe u bjelu šatoru,
U šator je konja ugonio,
A Arapa živa uhvatio;
Izvede ga u polje zeleno,
Pa mu sabljom odsiječe glavu, 45
Da ne kupi harač od Kosova.
