Aoh, tugo
| Aoh, tugo... Pisac: Vladimir Vasić |
Aoh, tugo...
Aoh, tugo, al' si crna,
Ubio te Bog!
Zar baš nađe da se staniš
Usred srca mog?
Rašt' oplećeš mrežom crnom
Mlađan život moj?
Ta ja nisam nikad bio,
Nikad dragan tvoj!
Niti sam se kadgod dosad
S tobom grlio,
Niti pamtim da sam ikad
Tebe ljubio.
Pa opet mi pružaš ruke
Da te milujem,
Da ti posle dvorim, služim,
Da ti robujem.
Ta ostav' me, bež' od mene,
Nisi za me ti,
Tvoja tama neće nikad
Meni sijati.
Studena si, beži, idi,
Traži drugog kog,
Jer kod mene nema za te
Stana večitog.
Ako l' nećeš... neću s' bojat'
Tvoje studeni,
Dok je meni onih usta,
Usta rumeni'.
Jer dok počnem zlato moje
Verno ljubiti,
Vera tvrda, pobeći ćeš,
Stopićeš se ti!
U Erfurtu.
Napomena[uredi]
Objavljeno u knjizi Pesme, str. 57-58. i u časopisu "Danica", 1864, str. 149-150.
Izvori[uredi]
- Vladimir Vasić: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Izdavačko preduzeće " Narodna prosveta, Beograd, strana 70-71.
|