Andrija Humski/9
| ◄ POJAVA OSMA | POJAVA DEVETA | POJAVA DESETA ► |
POJAVA DEVETA
VLASTOLjUB i pređašnji
VLASTOLjUB:
Vožja vam pomoć!
ZAVIŠA:
I tebi uvek!
VLASTOLjUB:
Prijatelj našeg kneza čestitog,
Iz grada idem kralja srpskoga,
Sa važnim poslom amo dolazim.
ZAVIŠA:
Pristupi bliže, brate neznani,
U zamak hajd'mo knezu našemu.
VLASTOLjUB:
Na ovom mestu — ištu poslovn —
Sa knezom vašim da se sastanem.
STRAŽAR:
Idem, da javim.
VLASTOLjUB:
Vlastoljub, reci, knez mu dodozi.
Stražar ode.
ZAVIŠA:
Haj, tol’ko dana, pa i godina,
Ovuda kako retko prolazi
Veseo putnik poslom putujuć!
Nit’ gosti amo skoro dođoše,
Da rujnim vinom, zborom živahnim
Prekrate svoje duge časove.
Pesma se, tol'ko ima vremena,
Veselog srca, braće bezbrižne,
Sa ovog krša nije začula,
Samoća ova sve nas otuđi.
VLASTOLjUB:
Pa je l’ ti teško tako mdađanom
Života dane tako trajati?
Ne želi l' možda duša živahna
Zabave druge, lepše radosti,
Vsseda dova, s.«ožie družine,
Časa burnijeg, žića bujnijeg?
ZAVIŠA:
Dokde je jošte kneza Aidrije,
Ne ću sa ovog krša slaziti.
A junak želje znade obuzdat'.
VLASTOLjUB: (u sebi):
U Humu svi će tako kazati.
Pa opet mora sad još kročiti.
Jer kad ga tako vole manito,
Opasnij' biće, ako ostane.
|