Pređi na sadržaj

Andrija Humski/64

Izvor: Викизворник

◄   POJAVA DVADESETPRVA POJAVA DVADESETDRUGA   ►

POJAVA DVADESETDRUGA

PREĐAŠNjI. Donose ANDRIJU sa zavojima na grudima, i spuštaju ga, oslanjajući se na bedem.

RADOSLAV (klekne kraj njega):

Oče! Oh. oče!

ANDRIJA:

Ko je? Ko je to?

RADOSLAV:

Radoslav, sin ti!

ANDRIJA:

Nije nikada!
S Vogdanom šta je, sinom jedinim?

MILUTIN:

U ranama je, čeka izdisaj.

ANDRIJA:

Nek blasloven mu spomen ostane!

VLADISLAV (potreseno, za sebe):

Otac mi beše takmac u kruni,
A sin mi beše takmac ljubavi!
Danica umre, nije m' ljubila,
Sreća je moja time zaspala.
A ko će reći, ko će kazati,
Kakva me jošte čeka sudbina!
(Tužno okreće glavu.)

ANDRIJA:

Pa to je sin mi, braća, drugovi,
Pa i ja, evo, sada umirem!

RADOSLAV:

Ne, oče! Evo, ja sam kraj tebe,
Radoslav ište oprost od oca.
Izreci samo, dušu spasi mi!

ANDRIJA:

Razuiem prošlost, ali ne mogu,
Jer onda ne bih bio Andrija!

RADOSLAV:

I kralj nek čuje —

ANDRIJA (spazi Vladislava):

I to sam danas čuti morao!
(Razsire zavoj)
Večito neka —

RADOSLAV:

Oproštajj reci!

{Andrija umire.)

RADOSLAV: (očajno):

Dockan je, dockan — kraj je učinjen
Njegovom bolu, mojim nadama!


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Andra Gavrilović, umro 1929, pre 95 godina.