Andrija Humski/43

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

PETI ČIN
◄   POJAVA DEVETA POJAVA PRVA POJAVA DRUGA   ►

PETI ČIN
Na bedemima grada kneza Andrije u Humu.

POJAVA PRVA
BAGDAN i ZAVIŠA.


BOGDAN:
Tako su, dakle, verom manule
Te varalice stare, večite?
U njima vere ko bi imao
Posle tolikih teških obmana!
To gnezdo laži, podlih spletaka
Ja bih želeo rukom krvavom
Da ga razorim, da ga raznese
Vihor sa ovih naših krševa.
Ni traga više da mu ne bude.
Na divnom mestu tol'ka rugoba!
ZAVIŠA:
Za tim se s knezom odmah okretoh
U ova mesta, gde se skloniše,
Te Bogumili živet’ stadoše.
Dođosmo tamo, knezu starome
Trenutak svaki posta godinom,
Jer amo hita što pre prispeti.
I Bogumile htede pozvati
Na branik humske naše države.
Zatekosmo ih, besmo prispeli
Na završetku njihne molitve,
Sa sveštenikom svojim zboriše,
On im je čudne priče pričao.
Knez im je rek'o, za šta dolazi,
Da s pravom traži, što je iskao.
Al sveštenik mu na to prozbori,
Da zakon njihov, njihna nauka
Nalaže njima ljude štediti,
Da se od krvi groze čovečje,
Da je to, ne znam kome, protivno.
BOGDAN:
I dalje valjda znade pričati
Od ludih priča gluplji sadržaj!
ZAVIŠA:
Jest, beše poč'o vrlo široko
I na dugačko vesti pridike
O spasu duše, telu grešnome,
O božjoj sili, spasu, satani,
Satanajila nekog spominje,
I druge stvari stade ređati,
Ne znaš od koje koja čudnija,
Da mi se kosa poče dizati.
I uveren sam, mogu kazati,
Pri sebi, veruj, nije ni bio,
Knda je tako nama zborio.
BOGDAN:
I ništa drugo nije rekao?
A obeća li kakve usluge?
ZAVIŠA:
Obeća bogme pomoć veliku?
Da će se za nas bogu moliti,
Ne da nam dade srećnu pobedu,
Jsr pobedimo li, krvcu lijemo l',
Grešniji tada mnogo bićemo,
Već će se smerno bogu moliti,
Da nas na prave pute izvede,
U kolo njihno da nas privede.
BOGDAN:
Pa zbilja znade lepo pričati!
ZAVIŠA:
I lepše jošte možda b’ kitio,
Da britkim mačem nije Andrija
Suludi govor kraju priveo.
Pritvoran od njih nije nijedan,
Al svi su možda umom krenuli,
Te u tom stanju ludo, mahnito,
Sa glavama se svojim igraju.
BOGDAN:
Al‘ kneza nema.
Zaviša:
U prvu župu ov je svratio,
Još krenut', što se dići uzmogne.
Za časak mislim amo prispeće.
BOGDAN:
A taj je časak, eto, došao,
U gradu j’, evo amo dolazi.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Andra Gavrilović, umro 1929, pre 91 godina.