Andrija Humski/40
| ◄ POJAVA ŠESTA | POJAVA SEDMA | POJAVA OSMA ► |
POJAVA SEDMA
Pređašnji. Knez BOLESLAVIĆ sa većem.
KNEZ BOLESLAVIĆ:
S ovoga mesta, svetla gospodo,
Ustajem, voljno vama izreći
U ime svoje, veća celoga,
U ime grada radost veliku,
Što vas na domu svome vidimo,
Kralja od zemlje srpske s kraljicom.
I svetloga kneza humskog, Andriju,
Sa Radoslavom, mladim vojvodom,
Istina, nisu take prilike,
Da srcu više volje dajemo,
Izjavljujući svoje ljubavi
I odanosti naše iskrene.
Za dane take vazda gospoda
Dubinom duše svoje molimo,
I u toj molbi, želi, nadanju,
Dolazim tebi sada, Andrija,
Viteški kneže Huma ponosna,
Odluku veća s bolom istinim
Dostavit', ili da je oplačem.
Prijateljstvo nam beše od vajkad
S junakom takim lepo bogastvo,
Neka bi gospod dao večiti,
I od sad trajno da nam uzbude,
Dokle nas srca služe slabačka,
Dok grešna duša daje života!
Savez smo voljni dalje držati,
To rečju časnom mogu tvrditi,
I dođe L’ kad god trenut nemili,
Da se on mora silom kidati,
Republika će grada našega
K’o žalost opštu taj dan smatrati.
I pored svega, što sam rekao,
Mi nismo moćni ništa činiti
Po ugovorenoj našoj obvezi,
Sila je mala, mi smo nemoćni.
Kada bi možda mog’o čekati
Bar mesec dana, ti bi doček'o
Malenu pomoć vojske savezne
Od najamnika naše države.
Jedini gospod nek ne dozvoli
Da ovaj slučaj dade povoda
Između nas toj teškoj omrazi!
Mi ćemo njemu slati molitve,
Neka ti dade srećnu pobedu!
ANDRIJA:
Ugovor pada, savez raskinut,
Jer pogizili ste reči zadane!
Mol'te se bogu, da bih propao,
Neka mi više ne da pobede,
Jer eto mene onda ka vama
Da srušnm leglo groznih spletaka,
Neka mu traga više ne bude!
|