Andrija Humski/35

ČETVRTI ČIN

POJAVA DRUGA

POJAVA DRUGA
Pređašnji i ANDRIJA.

ANDRIJA:
Kada smo skoro, prošle godine,
Pravili savez, men' se činilo,
Da beše manje doba proteklo.
Sporazum dokle beše postignut.
A sada evo, kad sam došao,
Na ugovoren se savez pozvati.
Nešto se posli kreću sporije.
BERISLAVIĆ:
Pa znadsš, kneže, mnjenja različna,
Mišljenje s’ svakog mora saslušat’.
ANDRIJA:
Ja dođoh samo svoje tražiti
Po ugovorenom napred savezu.
KRUSIĆ:
Bezbrižio, kneže, možeš čekati.
Uveren budi, svaka odluka
U aeću našem što se donosi,
Da mora dihat' pravdom, istinom.
ANDRIJA:
Zar nepravično pođoh tražiti
Po sporazumu vaše potoore?
Neistinom li smete nazvati
Navode moje, moje osnovs?
KRUSIĆ:
Ni u snu, kneže, nisam snivao,
O tome spora biti da može,
O istinosti, pravdi osnova,
Sa kojim dođe pomoć tražiti.
Jedno sam samo hteo kazati,
Bezbrižno možeš čekat' odluku,
Jer ona mora biti čestita,
Prošlosti našoj k'o što priliči.
ANDRIJA:
Bezbrižno čekat? prazni govori!
K’o di sam doš'o snahu tražiti
Zi sina svoga jednog il' drugog,
Pa sve je većem napred gotovo,
Deca se vole, daju ocevi,
Tek samo malo da se pričeka,
Svakog je dana miraz sve veći.
Bezbrižno čekat’! Zbora pustoga!
A ne pitaš me, ne ćeš hajati,
Vladistav hoće l' tol'ko čekati.
Il' možda silu skupiv golemu,
Koju je pak'o mlekom dojio
A laž joj bila prvi učitelj,
Sa njome hita domu mojemu,
A pred njim bedna nejač izmiče,
I starci sedi, deca nemoćna,
Što skupa ne hte glave saviti
Pred otmičarem, vođom izdaje,
Za njima on se žuri strahotno,
Pa da bi vid'o, kud se sklanjaju,
Kolebe trošne plamom sažiže,
Da oblak ognjem, dimom ispuni,
Da nebo kletvu na njeg' ne čuje.
— A ti mi veliš, mogu bezbrižno
I na tenane čekat’ odluke!
Bezbrižno, veziš, same nebrige!
KRUSIĆ:
Ne žesti nam se, dragi prijaae,
Nisai te hteo vređat’ rečima.
ANDRIJA:
Ne vređaš reč’ma, ali veće će
Uvrediti me svojim delima,
Ne bude l' danas s poslom gotovo.
BERISLAVIĆ:
Danas će biti sve to gotovo,
Još ovog časa možda svršuju.
ANDRIJA:
Tri dana čekah na tu odduku.
KRUSIĆ:
Četvrtog dana ti ćeš čuti je.
ANDRIJA:
Danas je dan taj.
KRUSIĆ:
Daias i biće.
Ja idei njima — biće svršeno.
ANDRIJA:
Na čase, kaži, brojii čekanje.
(Andrija na jednu oni na drugu stranu odu.)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Andra Gavrilović, umro 1929, pre 95 godina.