Andrija Humski/10
| ◄ POJAVA DEVETA | POJAVA DESETA | POJAVA PRVA ► |
POJAVA DESETA
Pređašnji. ANDRIJA, noseći u ruci hleb i so;za njim momci sa buktinjama.
ANDRIJA (stane na vrata):
S nesane noći budan staj'o sam.
U domu svome da te dočekam.
VLASTOLjUB:
A s ovim časom sve se sklonilo,
Nekada što se krivo činilo.
ANDRIJA:
Nek tako bude, tamni zaborav
Dubinom svojom neka pokrije,
Nek baci prevez preko prošlosti.
VLASTOLjUB:
Od kralja gonjen tebi dolazim
S jedinom kćerju, blagom jedinim.
Primiš li mene, ona dolazi
U pratnji bojne moje družine.
A kad se tamo vratim sa tobom,
Nek nema više onog strašila,
S prestola kraljem što se nazvalo!
ANDRIJA:
Znamenjem takim rado počinjem,
U ime božje gost mi postaješ.
VLASTOLjUB (prima hleb):
Nv hlebu ovom ja se zaklinjem,
Da časa ovog ne ću nikada
Prezreti, kneže. Bog nek čuje to!
ANDRIJA:
Na hlebu ovom i ja kunem se,
Dv si mi oa sad mio prijatelj,
K'o gosta dragog da te zamolim,
Pristupi, kneže, dvoru mojemu,
Da složnim radom napred kročimo
Za jednu svrhu, jedno nadanje! (Ulaze.)
Zavesa pada.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Andra Gavrilović, umro 1929, pre 95 godina.
|