Ali-paša na sred Sarajeva,
Zlato Fata u Bišću bijelu.
Koliko su na daleko bili,
Jedno drugom jade zadavali.
Poručuje Bišćankuša Fata: 5
„Ali-pašo, koliko te fale,
Da me prosiš, ne bih pošla za te
Da me dadu, — otrovala bih se."
Kad to čuo paša, Ali-paša,
Stade kupit’ po Bosni svatove, 10
Po svoj Bosni i Hercegovini. —
Kad on skupi do trista svatova,
Povede ih Bišću na Krajinu,
Kad je bio u polje bišćansko,
Gledala ga Fatuša djevojka, 15
Sa pendžera, sa bijele kule,
Pa u sebi ona govorila:
„Nije blago ni srebro, ni zlato,
Već je blago, što je srcu drago,
Neću poći Ali-pašo za te." 20
To izreče pa u vodu skoči. —
