Adam i berberin prvi ljudi/8
| ◄ SEDMA POJAVA | OSMA POJAVA | DEVETA POJAVA ► |
OSMA POJAVA
Milevina soba, Mileva sama, šeta se goredole.
MILEVA: Uf, šta ću raditi, nestao mi prsten, a nisam ga izgubila, znam da sam ga skinula i na sto metila, a Ljuba mi vodu donosi. Mora on da je ukrao, dok sam u materinoj sobi bila. On je morao uzeti, pa kao što sve šuška, šuruje sa Glađenovićem vraškim, možda je njemu pokazao i dao. Šta da radim, ako oštro stvar uzmem, kazaće da o tom ništa ne znaju, a i tata bog zna kako bi to uzeo. (Misli se) No ja ću to drukčije izraditi. Prsten je kod njih, zato bi' glavu dala. Đoka luduje za mnom. (Zadovoljno smeši se) Ako je kod njega, ja ću dvetri lepe reči, vratiće mi. Još ću malo tražiti, nije l' se gdegod otkotrljao, pa ću onda ići u oficinu.
|