Džandrljiv muž/8
8.
LEPOSAVA, PREĐAŠNjI
LEPOSAVA: Strina, ajdete, zacenilo se dete od plača.
MAGA: Eto me odma.
(Leposava odlazi.)
MAGA: Pa ne može se pomoći?
SOFIJA: Ne može.
MAGA: O, teško meni, toliki eto šećer! Ako čuje Nikola, ubiće me. A došla bi bila ranije, nego sam se, eto, zabunila bila s pređom.
SOFIJA: Da si meni kazala, pa bi ti mogla srediti.
MAGA: Smetnula sam s uma. Ne možeš, eto, na svaku stranu. Opet onaj moj ljut, pa kud ću pre. Da mi je ko, da mi pomogne, nego ona jedna, eto, devojka, ne zna ni ona sirota šta će. Ju, da idem, plače mi dete! (Ustane.) Pa veliš, eto, da bacim?
SOFIJA: A da šta znaš.
MAGA: Oh, oh, kako sam pogrešila! Aratos ti, eto, i pekmeza i svega! Ne znam što sam i počinjala, kad mi je, eto, toliki posao na glavi.
MAKSIM: Mago, zaboravila si za dete.
MAGA: Ju, pravo kažete! Idem da vidim, šta siroto radi. Zbogom! Oh, teško si ga meni! (Odlazi.)
SOFIJA: Šta bi radio, da ti je ovakva žena?
MAKSIM: Opet je bolja od tebe. Nije trošljiva, nije besna, nego ćuti, pa sedi kod kuće, niti traži svaki dan kolača, kao tvoje gospostvo.
SOFIJA: Ćuti, boga ti; ko te čuje, mislio bi, bogzna šta se tu troši!
MAKSIM: Nego nije!
|