Džandrljiv muž/12
12.
SOFIJA (s espapom), PREĐAŠNjI
MAKSIM: Evo je; no, jesi li kupila?
SOFIJA: Jesam, i vrlo jevtino, Makso; ne bi se nadala.
MAKSIM: Da, gledaj da mi time zamažeš oči.
SOFIJA: Ne, zaista, vrlo jevtino.
MAKSIM: Bolje da si gledala kako ti stoje sudovi u kujni.
SOFIJA: Ti se za kujnu ne brini, ako ne bude sve u redu, moja sramota.
MAKSIM: I moja šteta.
SOFIJA: Ne verujem da si imao štete od mene.
MAKSIM: Ta kud će mi veće štete, nego što sam uzeo takvu raspikuću.
SOFIJA: Ništa, ako ti kuću propučkam, zajedno ćemo gladovati.
MAKSIM: Ej, pusti jezik, đon bi njime mogla uglačati.
SOFIJA: E, dosta, dosta, nemoj bar pred stranim čovekom.
MAKSIM: Je li, lukava lisico, sve tražiš tragove da zabašuriš.
SOFIJA: Dosta već jedan put, stidi se od kuma.
MAKSIM: Šta da se stidim, i on ima takvu aspidu na vratu.
KUM: Kamo sreća, da mi je takva, te bi i ja progledao kao moja braća.
MAKSIM: Šta si stala kao lutka; dopada ti se, kako je kum lep!
SOFIJA: E, to je već mnogo! Jes čuo, Makso, budi i ti jedanput čovek.
MAKSIM: Ja sam čovek, ali ti si moja zlosreća.
SOFIJA (plače): Kad muž ne uvažava čest svoje supruge, kako će tražiti da ju drugi počituje. (Odlazi.)
MAKSIM: Plače li i tvoja, kume, kad ne može da ti doskoči?
KUM: Plače; nego onda ne ide ona napolje, nego ja. Moj kuma Makso, imaš blagu ženu, pa si se razmazio, a da ti je moja na glavi, znao bi šta je pis.
MAKSIM: Pa ajde da se menjamo.
KUM: Samo da može biti, dao bi ti za nju i polak kuće.
MAKSIM: Pa bi se posle kajao.
KUM: Samo tri dana da živiš s mojom.
MAKSIM: Ama ja sam se s njome razgovarao, ne vidi mi se tako opaka kao moja.
KUM: Već preseo bi ti razgovor, samo da joj dopadneš šaka. Sluškinja, ako je tri dana presecila, to je mnogo. Četvrti dan ili je otera, ili sama pobegne.
MAKSIM (trese glavom): Ej, kod mene bi je ja oterao, ali ona ne da.
KUM: Ja ti kažem, kume, ti imaš anđela.
MAKSIM: Đavola, kume, đavola, da je stopi u lisičiju mast, da se od nje druge žene plaše, kao konji od kurjačkog sala.
KUM: Ajd, kume, nisi naišo na pravog đavola. (Odlaze.)
(Zavjesa)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|