Džandrljiv muž/10
10.
LEPOSAVA, PREĐAŠNjI
SOFIJA: Prepravi se, Leposava, da idemo na bal.
MAKSIM: Jesi li ti poludila, more ženo?
SOFIJA: Kažem ti, ti ostani kod kuće, ako te mrzi; ići ćemo nas dve.
LEPOSAVA: Kako ću ići, kad nemam ni belu aljinu?
MAKSIM: Eto, jesam li kazao!
SOFIJA: Pak? Treba joj kupiti, dakako.
MAKSIM: I na to da se novci troše.
SOFIJA: Ko ima dece, treba da i drži čestito, ako nije rad, da mu se pokvare.
MAKSIM: Jest, neka i diže na visoko, da i ni vrag zaprositi ne sme. Dosta, aljinu joj neću kupiti.
SOFIJA: A ono ću joj kupiti ja.
MAKSIM: More, jesi li ti poludila danas?
SOFIJA: To zaista nisam; ali, kao gazdarica od kuće, treba da se za kuću i brinem. Ajde, Leposava.
MAKSIM (stane pred njom): Kuda ćeš?
SOFIJA: Da kupim devojki aljinu.
MAKSIM: To neće biti danas!
SOFIJA: Pomagaj, čoveče, ta ja neću meni, nego tvom detetu! To mora da bude.
MAKSIM (uzme štaš): Ali to ne mora da bude, kad ja kažem.
SOFIJA: Zaboravio si onu poslovicu o stolici?
MAKSIM: O, prokleto đavolsko koleno, i ko te dovede na moj vrat!
SOFIJA: Sram da ti bude; napao činiti, da mu se svet smeje. Što si tražio čestitu ženu, kad si takve naravi? Misliš i mene kao onu prvu? O, varaš se, dragi, pre ćemo se rastaviti. (Odlazi s Leposavom.)
MAKSIM (sam): Sad, ona mene jošt psuje, i ona je čestita, samo ja ne valjam. Tako je, kad joj se popušta; ali kako se bila razrogačila, jošt bi ona mene tukla. Hm! Hm! Da sama ide na bal, smem li je pustiti, a kakva je, ona bi to i učinila. Ej, prokleta ti duša bila, do čega me pod starost dovede!
|