Devet jutra slnce ne ogreja,
A deseto krvavo ogreja.
Pituje ga ostarela majka:
„Slnce jarko, gde si do s’g bilo,
Gde si bilo ovaj devet jutra, 5
A deseto krvavo ogreja?”
„Ja sam bilo na sud kod kadriju,
Zemlja nebo na sud poterala:
„Ajde, nebo, da se presudimo,
Što ja dajem svaka berićeta, 10
A ti daješ slane i snegove,
Pa mi biješ svaka berićeta.”
A nebo je zemlje govorilo:
„Ćuti more, ćuti, crna zemljo,
Ti ne vidiš kvo se po teb radi. 15
Gde se skobe mom’k i devojća,
One ne kaže: Dobra kob, devojko,
Već devojku u potaju pita:
Gde čemo se knoči saberemo?
