Ljubomora/5
V POJAVA
Milka i pređašnji
Milka (koja je opazila pismo): Šta je to?
Branko: Eto viđela si, pismo.
Milka: Otkuda?
Branko: E, to je samo moj posao.
Milka: Ali mi ga ipak moraš pokazati.
Branko: Ni za živu glavu.
Milka (oštro): Branko!
Branko (istijem tonom): Šta je? Ti uvek zadirkuješ, samo da se kolješ...
Milka: Daj pismo, pa će biti mir.
Branko: Dakle tako? — E onda baš ne dam, pa makar taj mir nikada očima ne vidio.
Milka: I ti toliko mene cijeniš? (Uzdanu.)
Branko (sve oštrije): Ta vi žene znate uvijek uzdisati, to vam je zanat od starina.
Milka: Nijesi tako govorio prije vjenčanja.
Branko: Da bogme da nijesam. Ali ni ti nijesi bila takva prije vjenčanja.
Milka: Ah, kako sam nesrećna. (Pokrije lice rukama.)
Branko: O, plač je ženski svakidanji posao, vi obično s tijem muževe blažite, ali ti mene zaista nećeš.
Milka (sve više uzdiše).
Branko: Vrlo mi je žao što nemam toliko apetita, da ovo gledam. (Milki.) Zbogom! (Zgrabi šešir i ode naglo.)
Milka (skoči): Uh, sad će Leni. (Potrča za njim.) Branko! Branko!
|